Џикићев интервју: Морача мора да дође до 5.000 сједишта!

Постоје предуслови за Евролигу, али и реални проблеми! "Проналажење материјалних услова неће бити лако, али је изводљиво. Следећи потребан корак је дизање организације клуба на ниво који захтева Евролига – организација утакмица, ´тикетинг´, маркетинг, све оно што зовемо кошарком ван паркета… У сваком случају, то је изазов за клуб, за град, па и за државу", каже тренер Будућности за Германијак.

Кошарка 24.04.2018 | 22:45 Када је Александар Џикић стигао у Будућност очекивало се од њега да унесе борбеност у тим и да пре свега промени приступ играчима. То је успео. Плави су направили тим који је базиран на домаћим играчима и то им се исплатило.

Џикић је одвео Будућност до првог финала, а потом и до прве титуле у Јадранској лиги.

Тренер Будућности разговарао је са колумнистом Германијака Зораном Чутуром и дао интервју поводом освајања титуле, али и целокупне слике и стању у кошарци на Балкану, као и шансама Будућности да заигра - на терену зарађену - Евролигу.

Да ли је титула Будућности изненађење?

„Свако озбиљан требало би да схвати значај и улогу новца/финансијске стабилности у професионалном спорту. Новац не игра сам, али је врло ретко сведочити некаквим 'изненађењима' на овом нивоу кошарке. Другим речима – бољи играчи коштају више. Они који су квалитетнији, физички доминантнији, они који су мање подложни утицајима током сезоне. Наравно и тржиште одређује цене, и вештина агената, целокупна ситуација… Дакле, ако у неком такмичењу постоје клубови с бољим саставима и бољом логистиком – а ове сезоне два клуба која су се баш издвојила по том питању у АБА лиги била су Звезда и Цедевита – имају стартну предност и нема дилеме око тога јесу ли у улози фаворита. Кад се све ово унесе у једначину – није без основе рећи да освајање титуле јесте изненађење“.

Има ли Будућност предуслове да игра Евролигу? И да буде компетитивна у тој Евролиги? Ако нема – шта би у организацији/логистици клуба требало променити?

„Постоје предуслови за наше играње Евролиге, али и реални проблеми. Пре свега то се односи на услове играња у нашој дворани, у Морачи. Дворана некако мора да дође до 5.000 седишта, то је основни предуслов за играње с најбољима. С друге стране, према ономе што ја знам, проналажење материјалних услова неће бити лако, али је изводљиво. Екипа мора бити боља да би била конкурентнија. Следећи потребан корак је дизање организације клуба на ниво који захтева Евролига – организација утакмица, тикетинг, маркетинг, све оно што зовемо 'кошарком изван паркета'… У сваком случају, то је изазов за клуб, за град, па и за државу“, каже Џикић за Германијак.

Џикић је у каријери радио на многим местима, а делује да му овај наш регион најбоље лежи...

„Има свега и свачега у мом ЦВ-ју. Много година рада с различитим и квалитетним тренерима, НБА искуство, пет година у Словенији уз титуле с оба клуба у којима сам радио (мислим да је само мени то успело), па година и 'кусур' у Лијетувос Ритасу, па година и по у Партизану и сада Будућност. Реално, Литванија и НБА јесу изван 'региона', али се не могу усагласити с тиме да јесам окренут према 'региону'. Немам правог објашњења за то… Било је понуда и из других држава, али за сада је то било овако… Видећемо шта доноси сутра. Генерално, мислим да предуслов за мој ангажман није географска одредница“.

КЛУБОВИМА ЈЕ ЛАКШЕ, НЕ МОРАЈУ ДА МЕ СКЛАЊАЈУ УЗ ФОТОШОП

Интересантно је то што се Џикић никада не слика са својом екипом. Због чега, да ли је то сујеверје?

„Празновјерје, сујевјерје, ритуали – зар је битно о чему се ради? Мене свака утакмица исцрпи, и после тога само гледам како да се макнем у страну. Уосталом, та сликања и све слично нису део мог посла, то је само форма. И покушавам да је избегнем кад год могу. А и клубовима је лакше, мање фотошопа кад те склоне усред сезоне“.

КУДА ИДЕ РЕГИОНАЛНА КОШАРКА?

Куда? Веома важно питање...

„Мислим да је регионална лига потребна, неопходна. Као и АБА 2. То је природан наставак жеље најбољих клубова да играју против што бољих супарника. Националне лиге, свака појединачно, нису довољно квалитетне да би биле икаква озбиљнија конкуренција овој лиги. Уз то, из њих нема никакве проходности према Евролиги и Еврокупу, што су најквалитетнија европска клупска такмичења. С друге стране, лига има и те како пуно простора за даљи напредак, од календара, преко услова такмичења, до формата. Рецимо, мислим да би било добро повећати број клубова у плеј-офу на шест, с тим да би први и други били 'награђени' неиграњем четвртфинала. Повећање броја учесника плеј-офа сигурно би дигло такмичарски ниво. Можда треба размислити и о томе треба ли АБА почињати, или ипак завршавати сезону“.

О календару је много тога речено... Џикић предлаже национална такмичења на почетку сезоне.

„Можда би требало играти домаћа такмичења на почетку сезоне, а с регионалном лигом почети после прве рунде Еврокупа или након првог Фибиног 'прозора' за квалификације. Дакле, олакшати живот клубовима који наступају у европским такмичењима колико се може, помоћи им да буду успешнији. Врло је тешко бити успешан паралелно и у АБА и у Евролиги или Еврокупу. Следећа ствар која је апсолутно неопходна јесте правило да сви АБА клубови морају играти две утакмице недељно. Ове сезоне неки су играли и по три утакмице недељно, а неки само једну. Исти услови за све значе и већу регуларност такмичења".

Зна се да је Џикић љубитељ музике.

„Да, музика је важан део мог живота… Баш као и филм и књиге и стрипови. Жанр? Рецимо да не могу да слушам музику која нема енергије. Од хип-хопа до Пропхетс оф Раге и Металике. Оно што не подносим јесте испразна тзв. клупска музика за једнократну употребу“, рекао је Џикић за Германијак.

Извор: моззартспорт