Лажне и обојене револуције...

"Знамо да бошњачка удружења организују протесте у РС и док су мирни немамо ништа против, без оспоравања могу да одржавају протесте било гдје, па и у Бијељини", 
Милорад Додик



У одбрану од „обојених револуција“ као инструмента рушења власти у Републици Српској се нису упуштали само академици. Чак су и „Завјетници“ (ко год они били) изашли у сусрет па су отвореним писмом из Београда упозорили народ у Републици Српској да не поклекне и храбро издржи све нападе које на њих шаље армија невладиних агресора и дјелатника цивилног сектора.

„Српска је премрежена бројним лажним невладиним организацијама које се са истих идеолошких позиција баве различитим друштвеним питањима, настојећи да их уз помоћ медија претворе у тачке окупљања незадовољних грађана, који треба да послуже као ‘пешадија’ у ‘обојеној револуцији“,
Заветници, 21.09.2014.

Када се након избора закључило да до револуције није дошло, стручњаци и аналитичари су почели нови циклус апологетике, објашњавајући да је то што су власти у Републици Српској извеле чудо које ће се тек истраживати.

Тако је Академија наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци организовала научни скуп на тему „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ закључују да руководство Републике Српске треба да усвоји и предузме „основне мјере с циљем учвршћивања државе и спречавања могућности споља диригованих смјена или наметања власти“.

На том научном скупу је закључено да „Технологија за свргавање некооперативних политичких руководстава, да би на њихово мјесто биле постављене послушничке власти, познатија под синтагмом „обојена револуција“, већ неколико мјесеци примјетно се проводи у Републици Српској.“

"Од сада, угрожене државе ће пажљиво анализирати бродолом „обојене револуције“ у Републици Српској, као што су браниоци Републике помно проучили узроке њених ранијих успјеха, да би заверу на време разоткрили и потопили",
Стефан Каргановић, НСПМ, 11. октобар 2014.

Након што су се страсти смириле, ваљало је објаснити чему се дизала толика прашина. Након избора, у 2015. години пажњу јавности је привукла ситуација у Македонији која је такође, у очима „аналитичара“ блиских властима била на удару као последњи бастион слободе и гордости која се супротставља западним невладиним (али заправо итекако владиним) организацијама и безбједоносним службама.



Тим поводом је Драгомир Анђелковић, пола цалл-центар, пола политички аналитичар из Београда, рекао да је „Балкан углавном покорен и да га чине, у већини случајева, земље које су пристале да буду “банана-државе” којима неко са стране управља.“

“Изузеци су у овом тренутку Република Српска и Македонија, која је сад под ударом”,
Драгомир Анђелковић, 30.05.2015.

У хору су се јављали и остали чланови „експертске групе“ визионара, попут Џевада Галијашевића, Емила Влајкија, Мирослава Лазанског, господина Анђелковића и многих других, сваки са својом тезом које су се редом уклапале у оквирну матрицу. Обојене револуције су настале као одговор на незадовољство становништва, које је легитимно, али је злоупотребљено у сврхе политичких интереса САД, а на штету руководства у Републици Српској.

Након хвалоспјева о успјешној одбрани од разноразних револуција, ничим изазвана је дошла изборна 2016. година и сезона револуција је опет почела. Свој ред овог пута је добио нови дежурни „метеоролог“ који је оглашавао наранџасти метеоаларм – Предраг Ћеранић.

За потребе домаће јавности – читај РТРС – господин Ћеранић је „објаснио“ да се протести опозиције у парку Младен Стојановић на прољеће те године, којим су жељели да искажу своје незадовољство радом РТРС-а и цјелокупне Владе Републике Српске заправо користе као иницијатор већих, погубнијих, разорнијих немира који за циљ имају ништа друго до хаос и анархију.

„Са улице, након варнице којом би почела туча са снагама реда, учесници протеста би напали зграду скупштине. У Кијеву су је запосјели, у Скопљу то нису успјели. Зграда Народне скупштине била је мета 5. октобра у Београду и том приликом је демолирана и запаљена",
Предраг Черанић, 13.05.2016.



Након неуспјешне револуције, а то значи изборне побједе и останка гранитуре на власти, имамо нови слој анти-револуционарне обланде. У систему „ред упозорења – ред објашњења“ вријеме је дошло да се објасни зашто до револуције није дошло те да се, ако је могуће мало похвали власт која се ето, успјела одупријети тој најезди.

У те сврхе је најбоље позвати апологету пропасти, Стефана Каргановића, који у свом опсежном аналитичком дјелу писаном за београдску блогосферу објашњава да су револуције овај пут еволуирале и да се оне сад имају звати „хибридни рат“.

"Да почнемо са основним дефиницијама. „Обојена револуција“ је мимикрија народног бунта са низом спољашњих карактеристика аутентичног догађаја, али садржајем који се од привида суштински разликује. Методологија ове врсте преврата своди се на релативно прост шаблон. Руководство увек делује из позадине, а јавни учесници мобилисани су у служби коначних циљева који су већини нејасни или потпуно непознати",
Стефан Каргановић, 06.05.2016

Сад кад је јавност најзад схватила о чему је ријеч, могла је мирно да спава до следеће сезоне револуција. Али авај, непријатељ никад не спава! Убрзо се јавила опасност за нову револуцију а самим тим и дјеловање експертског анти-револуционарног тима.

Повод је овај пут био куповина аутомобила за потребе Министарства просвјете и образовања, што је од стране двије стотине незадовољних, који су се тим поводом окупили у Парку Младен Стојановић, оцијењено као беспотребно трошење новца у вријеме када је у Српској затворено 15 подручних школа.

Осокољен ранијим успјесима, на сцену поново излази метеоролог да најави потенцијалну олују. Он је, у маниру врсног експерта, објаснио незадовољство грађана трошењем велике суме новца за куповину службених аутомобила невјероватном тезом – по сриједи је нова, још једна, ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА!

"Без намјере да се према одлуци Владе Српске о куповини аутомобила вриједносно одређујемо, не можемо да не увидимо да се повод само чекао како би се замајац нове 'обојене револуције' покренуо. Градови које је та 'револуција' обојила не памте је по добру, јер наручиоцима 'обојене револуције' није циљ смјена власти, већ рушење државе",
Предраг Ћеранић, 14.08.2017.

Револуција, као што је познато, није дошла, аута су купљена, и Ћеранић се вратио у своју рутину сањајући нове револуције и временске непогоде. Само што су овај пут непогоде дошле нешто раније. Иначе безидејна опозиција се латила посла и 12.09.2017. прекинула сједницу НСРС због одбијања да се на дневни ред уврсти извјештај ревизора те, по њиховом мишљењу, незакоња у раду НСРС.

„Ми смо морали да донесемо одлуку да блокирамо рад Народне скупштине. Физички ћемо спријечити даље одржавање сједница Народне скупштине, све док на дневни ред не буде стављен извјештај ревизора. Законска обавеза је да се тај извјештај нађе на сједници Народне скупштине. Нећемо дозволити рад Народне скупштине, јер више немамо ни једног демократског парламентарног инструмента да зауставимо безакоње.“
Драган Чавић, посланик НДП-а у Народној скупштини РС.



Таква ситуација се није свидјела властима, те су, уз стандардни аресенал који им је на располагању, посегнули за својим најомиљенијим оружјем – указивањем на револуцију која се оркестрира из вана, а чији извршиоци су унутрашњи непријатељи. Поново се из кревета извлачи метеоропата Ћеранић који очигледно још ненаспаван и бунован, у своје објашњење и најаве овог пута убацује и СДА, и Европску Унију, и Македонију, и Сороша, Милошевића, Тирану и Едија Раму, Русију, Звиздића.

Везивно ткиво ових идеја је, свакако, креирање конфликта да би се збацила власт у Републици Српској и инсталирали људи које желе њени противници. Опозиција, тврди Ћеранић, у Српској циља на нову „октобарску револуцију“.

"Стратегија је одавно позната, а планирана још у мају ове године: инциденти, конфликт, хаос током скупштинског засједања. Затим би слиједило 'увођење демократије', односно, уз посредство странаца и странака из Федерације предвођених са СДА, довођење опозиције на власт. Ако 'ненародни режим' не пристане на захтјеве опозиције (а они су неспроводиви), сједница скупштине ће бити блокирана",
Предраг Ћеранић, 09.10.2017.

Милорад Додик је дјеловање у НСРС „неозбиљном револуцијом“, и тиме само потврдио оно што је већ сад било познато: сезона револуција је у Републику Српску почела мало раније.

"Захтјеви опозиције за његовом смјеном су неозбиљни, баш каква им је јуче била и револуција. Особина пропалих револуционарних подухвата и јесу стални захтјеви за нечијом смјеном",
Милорад Додик, 14.09.2017.

Власт и разни аналитичари који раде у цалл центрима се нису поштено ни наспавали, а изборна 2018. година је дошла и најавила револуицонарни монсун који чекамо са сваким изборима. Очекивајући октобар, владајући спин мајстори покушавају да све облике незадовољства које испољавају грађани у Републици Српској одреде као формални и неформални ниво активности међународне заједнице, чије дјеловање је видљиво у медијима и јавним иступима појединаца.

Не треба искључити могућност да представници међународне заједнице активно разрађују још могућих акција и интервенција које би примијенили у наредном периоду ако се „карте не би посложиле“ по њиховој вољи. Како није довољно осмислити неку интервенцију, него је неопходно обезбиједити и подршку, свједочи нам медијска припрема међународне јавности у претходна три мјесеца.
Александар Врањеш, 06.04.2018.



Превише блага и очигледно недовољно драстична опсервација није оставила јачег трага на јавно мнење које је већ навикло на ове и сличне поруке. Порука се понавља а образац је исти – избори дођу, револуције нигдје. Тензија коју би ова изјава требало да подигне је изостала, те су „стручњаци“ за револуционарне монсуне засукали рукаве, и смислили нову, јачу, разорнију, мајку свих револуција.

Овај пут је повод крајње бизаран и нехуман – ако је и један уопште био. Користећи талас незадовољства и сентимент јавности према породици трагичне смрти Давида Драгичевића, јавни сервис РТРС, заједно са Српском новинском агенцијом преноси текст београдског портала АЛО, у ком Џевад Галијашевић изјављује да “у сарадњи са страним службама, Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ управо гради концепт дестабилизације Републике Српске у Бањалуци на смрти Давида Драгичевића”.

„Страна обавјештајна служба, уз ангажман дијела Обавјештајно безбједносне агенције БиХ и појединаца из опозиције у РС спроводи жесток удар на Републику Српску, с циљем тоталне дестабилизације актуелне власти и председника Милорада Додика пред предстојеће октобарске опште изборе у БиХ!“
Неименовани саговорник портала АЛО, 20.04.2018.

(Б1Инфо.ба)