Небески кишобран за Давида

Не можете некажњено од дјетета правити мексичку кашу! Не можете убијено дијете лажно називати лоповом! Не можете скривати убице по цијену 200 хиљада по вама ниже вриједних бића! Не можете до бесвијести од Бањалуке правити хулиганску бестрагију

Република Српска 21.04.2018 | 13:29 Све је шарена лажа. Један мали полигон на којем се играју бахати локални моћници. Не, Бањалука није сигурно мјесто за живот. Одавно. Бањалука себично мисли да је љепотица на Врбасу у којој људи мирно шетају. Каква лаж!

Колико пута је то Давид убијен? 

Само понека смрт некад мало раздрма Бањалучане. Неко изгнанство, нож, зоља, нова смрт. Тако живи град. Од ноћи до ноћи. Из мегафона јавног сервиса као у дистопијској мори мрмољи министар полиције, стање безбиједности је задовољавајуће. Шта то уопште значи? Значи да је догорило до ноката, запалило јагодице и смрадом меса окадило град. Окадило и огадило. Стање задовољавајуће. Безбједоносно...Какво лицемјерје и безобразлук! 

А Давида су убили четири, пет пута у неколико дана. Игнорисали су његове страхове, молбе да озбиљно схвате пријетње, игнорисали су урлике претученог дјетета, које је два дана живо, а полумртво мрцварено негдје у центру града. Између зграда у којима спавате са својом дјецом, зграда које домовима називате.

Онда су нашли леш наводно дављеника Давида Драгичевића. Онда су направили морбидан пир и упознали плебс са задесном смрћу Давидовом. Онда су рекли да се Давид утопио у потоку у коме се ни пилићи не топе. Онда су од Давида направили ријалити лика кога као у каквом снуфф-филму камере прате од тренутка кад “проваљује” у некакву кућу до тренутка кад износи лаптоп, УСБ и ножић, тај проклети «украдени» швицарски ножић и 200 марака. 

Онда су дигли руку и рекли, знате шта, Давид је све са украденим стварима стигао да се побије у кафићу, оде у други кафић, па на бурек и онда, хеј, убије се. Онда су закључили да је мртво дијете лопов. Јер лопови тако завршавају. Са украденим новцима у џеповима и малим наоружањем. Црвени ножић. Онда су урликнули на породицу, ћутите, нема везе што је проклети ножић црвени Давидов.

Ћутите, нема везе што је немогуће сачувати новце након два дана у џеповима дављеника. И ућутите, море, утопило се лоповче. Готова ствар! Ми знамо. Ми имамо свједоке! Ми имамо полиграфе. А, ништа немају! 

Бањалука једе своју дјецу 

Без било какве револуције. Од инспектора Шушнице, Милана Вукелића, Николе Ђуровића до Давида Драгичевића. Али Давид има родитеље и (ваљда) има нас. Родитељи су устали. Неки од нас су стали уз родитеље и почело је одмотавање. Да се зна како, кад и од кога је настрадао Давид. Ко је убио дијете? И зашто пајаци, опасни пајаци, подивљали кловнови у власти лажу. Кога сакривају? 

Да ли је живот сакривених убица вриједнији од Давидовог живота? Од живота тебе који читаш ово? Сад за сада јесте. Хоће ли живот убица и оних који сакривају убице бити већи, шири и животнији од вашег? Зависи од Правде за Давида. Зависи од тебе, мене и Давида. Може ли Давид у смрти урадити оно што Бањалука у задњих 30 година полуживота није урадила?

А Бањалука није заштитила своју дјецу. Своје Бањалучане. Заправо, почесто је окретала главу и рукама прекривала лице за које хоћемо да вјерујемо како је посрамљено и како срама још у њој има. А, ако има срама у Бањалуци, значи да има срама у очима бањалучким. Значи да има наде. Значи да ће се пронаћи Давидове убице и да ће се именовати људи који су срамно постидили родитеље убијеног дјетете док су га мртвог криминалцем зазивали.

Значи да ће се скинути анатема са града који се саучесник. Значи да ће се подићи копрена са родитеља Давидових, значи да ћемо их сви заједно пустити да одболују дијете. Значи да ће град одморити од себе, свог бијеса, хистерије и имплозије. Значи да ћемо се исправити.

А да би се то десило, једноставно је. Полиција и тужилаштво само треба да се почну бавити својим послом. Требају се јавности саопштити имена убица, треба се образложити разлог кукавичког теледиригованог вјештачења и дати искрен опис ситуације. Да не нагађамо, да не распредамо приче, да се не свађамо и да не убијамо родитеље убијеног Давида. 

Јесмо ли сви идиоти? 

Ово горе су кишобрани у Господској, видјели сте их. Један је Давидов. Њега не видите. Он је од свјетлости, не личи овим нашим земаљским. Хајде заједно да помогнемо родитељима Давидовим. Да би себи помогли. Да се окупимо, извршимо грађански притисак и престанемо се крити иза својих себичних кишобрана.

Не можете некажњено од дјетета правити мексичку кашу! Не можете убијено дијете лажно називати лоповом! Не можете скривати убице по цијену 200 хиљада по вама ниже вриједних бића! Не можете до бесвијести од Бањалуке правити хулиганску бестрагију. Не можете проглашавати људе који траже правду издајницима и страним плаћеницима. Не можете захтијевати од људи да се не баве политиком. Живот је политика. Аристотел каже да се само идиоти не баве политиком. Па да ли је могуће да сматрате 200 хиљада људи идиотима???

Кишобрани су за кишу. Нису за скривање од сунца. Ми немамо шта крити.
 
Упамтите, Давид је некоћ носио транспарент на којем је тражена правда за убијеног Николу Ђуровића. Хоћете ли се сјећати вашег дјетета, кога више нема, а које је носило Давидову мајицу? НЕ, ДОСТА ЈЕ БИЛО! 

 Можда сила Бога не моли, али упамтите, Бог силу не воли! 

Доста је било кукавичлука! Вријеме је да се опет уписујемо у људе!Данас сви на Трг Крајине у 18х. Због Давида, због правде, због себе, због своје дјеце.

(Бука/Драган Бурсаћ)