Аустријанци желе БиХ у ЕУ

Уочи сутрашњег представљања извјештаја о напретку земаља кандидата, у Аустрији благо расте подршка пријему земаља Западног Балкана у ЕУ, док истовремено постоји јасно одбијање чланства Турске.

Регион 16.04.2018 | 11:38 “Европска комисија сутра представља годишњи извјештај о земљама Западног Бакана и Турске. Од приступања Хрватске ЕУ прије пет година тема проширења за Аустријанце је пала у други план. Подршка појединим кандидатима на Западном Балкану, и поред благог побољшања, и даље је на ниском нивоу, али је интересантно да опада одбијање”, указује Паул Шмит, генерални секретар Аустријског друштва за европску политику (ОеГфЕ).

Он је, поводом испитивања које је спровео ОеГфЕ, рекао да постоји јединствен став по питању потенцијалних кандидата са Балкана, изузев Турске, чије чланство у ЕУ наилази на велико одбијање.

Приступање Босне и Херцеговине ЕУ подржава 31 одсто Аустријанаца, а истовремено 36 одсто одбија чланство те земље, док је 24 одсто рекло да им је потпно свеједно да ли ће та земља постати чланица Уније или не.

У случају Србије 29 одсто подржава чланство, док 45 одсто одбија приступање, а 15 одсто је равнодушно по питању пријема у Унију.

Слично је и по питању Црне Горе, пошто 27 одсто Аустријанаца подржава чланство, 39 одсто га одбија, а 24 одсто каже да им је свеједно.

Иста подршка чланству Албаније и Косова

Када је ријеч о Македонији 26 одсто подржава чланство, 41 одсто га одбија и 25 одсто је равнодушно.

Интересантно је да, када је ријеч о могућем чланству Албаније и Косова, Аустријанци имају исти став, по 23 одсто подржава чланство, 46 одсто је против, а 22 одсто каже да им је свеједно.

На другој страни, када је реијч о Турској, само девет одсто подржало би чланство те земље у ЕУ, док 76 одсто одбија приступање Анкаре Унији, а 13 одсто каже да им је свеједно.

Поређење резултата истраживања у посљедњих осам година показује да расте подршка кандидатима са Западног Балкана, док се посљедњих година појачао отпор пријему Турске у ЕУ.

“Предсједник ЕК Жан Клод Јункер рекао је да Србија и Црна Гора могу рачунати, у најбољем случају, са пријемом у ЕУ 2025. године. Те двије земље до тада морају предузети масивне напоре, ако желе на неки начин достићи тај датум. То се тиче прије свега области основних права, владавине права, јачања конкурентности. За све кандидате уз то важи да билатералне спорове морају рјешавати прије потенцијалног чланства у ЕУ, како се конфликти не би увозили у Унију”, објаснио је Шмит.

Турска без перспективе

Он је казао да, што се Турске тиче, треба да остану отворени канали за разговоре, али приступање Турске ЕУ тренутно нема реалну перспективу.

Иначе, једна четвртина, то јест 23 одсто Аустријанаца, жели да њихова земља буде “мотор за пријем” земаља Западног Балкана, док 58 одсто сматра да то није потребно.

“Аустрија већ дуго подржава приближавање земаља Западног Балкана ЕУ. Чињеница је да се Аустрија континуирано позиционира као активни партнер у приступном процесу допринијела је да је протеклих година дошло до смањења одбијања чланства земаља тог региона у ЕУ. Међутим, све док се у ЕУ не спроведу реформе подршка даљем ширењу и даље ће бити скромна. Истовремено се чланство региона Западног Балкана не смије одложити на ‘свето никад’, већ мора снажније него до сада доспијети на дневни ред, како би се подстакао реформски процес у југоисточној Европи”,  сматра Шмит.

(Тањуг)