Прича: Дневник једног неуспеха...!
Од 13. априла 2017. до 14. априла 2018. Како је Звезда од три освојене титуле стигла до садашњег стања…?!
Кошарка 16.04.2018 | 23:15
Кажемо у овој сезони, иако она није завршена. Уз дужно поштовање Суперлиги, за Црвену звезду је проламање радости у Морачи био последњи звук ове сезоне. Неуспешне - из више аспеката.
Будућност је славила са 3:1. Гледајући целу сезону 2017/2018, Ђетићи су добили Звезду 5:1. Било је у финалу доста ствари које немају везе са спортом, али ако ништа због последње утакмице, као и прве у Пиониру, мало ко може да каже да је Подгоричани нису заслужили.
Како је, онда, Црвена звезда стигла од освајача Купа, Суперлиге и АБА лиге од прошле сезоне, до клуба који је изгубио Куп и поражен је у најважнијем такмичењу, такмичењу који је био циљ свих циљева за ову сезону - АБА лиги?
Пробаћемо да размрсимо тај Гордијев чвор.
СТРУЧНИ ШТАБ
Био је 21. јул. Конференција на Малом Калемегдану. Небојша Човић је представио ДушанаАлимпијевића као новог тренера, пошто се претходно није договорио с Дејаном Радоњићем око продужетка уговора. Алимпијевић је стигао на клупу Звезде као млад стручњак, вицешампион Србије с ФМП-ом и без значајнијег успеха у каријери, али са потенцијалом и реномеом перспективног стручњака. Заправо, препоручила га је победа над Партизаном који је водио Александар Џикић…
Како би се допунио стручни штаб, на место помоћника тренера постављен је Миленко Топић, као искуснији тренер и неко ко ће својом појавом и именом да олакша посао млађем колеги.
"Да ли је млад? Па и ви сте млади, шта треба да узмемо неког од 75 година и плаћамо му посебно осигурање. Бранићу их и грудима и леђима и рукама и ногама. Ја сам то најавио пре десетак дана, да ћемо ићи са храбрим решењима", рекао је тада Човић.
То заиста јесте био храбар потез. И његов и младог тренера који се рано прихватио ризичног и јако тешког посла. Својим потписом постао најмлађи тренер Евролиге, и уједно други најмлађи тренер у историји КК Црвена звезда након Небојше Поповића.
Алимпијевић је покушао да направи офанзивну екипу, која ће играти модерну кошарку са брзим центром Лесором. Најављивао је да је његова прва жеља да екипа игра снажну одбрану, али једноставно је добио екипу која није таква и која нема превише специјалаца за дефанзиву.
Кроз сезону је имао неке велике тријумфе у Евролиги попут оне на гостовању Реал Мадриду или против Партизана, али је имао и неуспехе као што је Куп Радивоја Кораћа у Нишу и ово финале против Будућности које је морао да добије да би се његов рад окарактерисао као успешан ове сезоне.
Тренер је са потенцијалом, време ради за њега, али очигледно да у овом моменту није био спреман да се избори са свим што носи Звезда и да у напетој атмосфери финалне серије против Будућности одведе свој тим до титуле првака Јадрана.
СЕЛЕКЦИЈА ИГРАЧА
Овде су темпо и развој ситуације диктирали различити услови. Прво, правила тржишта. Звезда је купила нових 11 играча. Задржала је четворицу (Лазића, Дангубића, Добрића и Бјелицу). И довела тројицу из ФМП-а (Давидовца, Лазаревића и Апића).
Звезда је изашла на тржиште са идејом да направи тим са српским језгром, са младим српским играчима којима ће дати вишегодишње уговоре и који ће за две-три године правити велике резултате. У теорији одлично, у пракси се то није догодило.
Приликом довођења играча Звезда је врхунски погодила са довођењем Тејлора Рочестија и право је питање како би се сезона кретала да је у тим стигао неки слабији играч. Од странаца је доведен Фелдин, који је добио улогу носиоца у Евролиги, улогу какву никада до сада није имао.
Велике муке је имала Звезда са довођењем центра, стигао је Матијас Лесор, неафирмисани француски центар висок 206 центиметара.
У тим су се вратили Марко Кешељ и Перо Антић као велико име са три освојене Евролиге. Радичевић, Јанковић и Јовановић су обукли дрес Звезде као велики потенцијали, да не кажемо таленти. Неко ко ће кроз утакмице да напредује. А тројка из ФМП-а да буде ту и да се намеће.
Ипак, у току сезоне се испоставило да ствари нису биле онакве како су се на први поглед чиниле. Кренимо редом.
Кешељ скоро да није играо ове сезоне, а једно је од већих имена у тиму. Перо Антић исто, намучио се с повредама, ово му је вероватно последња сезона у каријери. Радичевић је потпуно подбацио, па је у току сезоне, 9. децембра, стигао Дилан Енис из Меге. Била је то прва доселекција ове сезоне, а Радичевић је отишао у Гран Канарију. Јанковић се борио, привикао се на нову кошарку од оне коју је познавао, али је и поред доброг атлетицизма мало показао пре свега због слабог размишљања у току игре. Јовановић се, после доласка Алена Омића (20. јануара) изгубио са мапе. Био је у 12, али није играо. Долазак Омића био је друга допуна првобитне селекције.
Једина добра ствар после одласка Радичевића, а видело се то још на мечу с Басконијом у Београду, је била појављивање Дејана Давидовца. Звезда је добила поливалентног играча који је искочио из другог плана, пружио је многе добре партије, али се и њему стегла рука у финалу против Будућности. Када смо код њега, додајмо и да су Апић и Лазаревић враћени у ФМП још 13. децембра.
Џејмс Фелдин је имао неке блиставе партије, али скоро ниједну када је стварно било важно (дао 19 у првом мечу у Морачи, али промашио одлучујући шут). Када смо код промашених шутева, ту је и Матијас Лесор, центар без леђне технике, са потенцијалом (о чему говори номинација за Звезду у успону Евролиге), али и огромним простором за рад. Пре свега у смислу разумевања игре, а касније и технички. Добрића, Лазића, Дангубића и Бјелицу смо знали и пре ове сезоне, али не можемо да кажемо да су направили неки велики напредак, осим можда Добрића који је доста поправио шут, имао неколико атрактивних блокада и добрих закључавања у одбрани.
Капитен Лазић је одиграо доста слабију сезону него претходне, прилично у супротности с придевом “капитенски”, Дангубић је опет муку мучио с повредама и раније завршио своје учешће (штета за такав потенцијал), а Бјелица ће остати упамћен као играч који је најслабије одиграо финалну серију где је потпуно подбацио.
Од екипе са језгром од српских играча, дошли смо до тога да Звезда асполутно живи на плећима Рочестија, Омића, Фелдина, Ениса, Лесора…
СТИЛ ИГРЕ
Дејан Радоњић је за време свог мандата играо врло једноставно. Главни принцип је била одбрана, па онда 10 места празних. Није то никакав нови концепт, то је пре њега патентирао и ДушкоВујошевић у Партизану. Када имаш екипу која је квалитетом испод најскупљих европских тимова, мораш да играш тврдо на примљен кош мање, а не више.
Са таквим ставом је и Алимпијевић ушао у целу причу. Када је одговарао на прва новинарска питања - "какву Звезду можемо да очекујемо", одмах је, већ на старту, истакао - "играћемо јаку одбрану".
Наравно, и њему је било јасно да неће много успети уколико буде ишао да игра пуцачку кошарку, спуштеног гарда. Дакле, жеља за јаком одбраном је била ту. Али, добио је (довео је) играче који никако не одговарају таквој улози.
Тешко да се може играти фајтерска одбрана са Рочестијем, Фелдином, Јанковићем, Антићем, Лесором... Једини специјалци за одбрану били су му Добрић, Лазић и Дангубић, играчи који су остали од претходне сезоне. И од којих је Дангубић рано задобио тешку повреду.
Са таквим играчима на располагању, Звезда се мучила у дефанзиви и у дефанзивном скоку (офанзивни је радио добро током целе сезоне). Алимпијевић је патентирао и то чувено искакање приликом одбране пик ен рола, па се стицао утисак да искусне екипе после тога лако долазе до поена и да Звездини играчи константно касне после тог искакања центра на чеоном пику.
Приликом једном од интервјуа са Алимпијевићем ове сезоне управо смо му поставили питање везано за ову врсту одбране.
“Одбрана од пика мора да се прилагоди ономе што имате у тиму. Она се прави по могућностима играча који га бране. Ту су Лесор и Антић. Када имате центре који нису “биг сизе”, односно високи центри, већ имамо ниже центре, који имају већу покретљивост. Коментарише се број примљених поена. На пример, када изанализирам велике победе у Евролиги, све су добијене зато што смо јако добро искакали на пику и противници нису имали решење. Људи то гледају површно. Данас је зауставити пик у Евролиги најбитнији задатак. Не постоји одбрана која нема ману”, рекао је тада Алимпијевић. Ипак, ова врста одбране се многима није свидела и де фацто је довела до неких лаких поена противника и у финалној серији услед лоших кретњи у одбрани.
Други део медаље је напад.
Један од основних проблема Звездиног напада је био то што одбрана није била на нивоу. Звучи парадоксално на прву лопту, али… Црвено-бели нису имали довољно кошева из транзиције после јаке дефанзиве. Када се противничка одбрана постави, онда је доста теже доћи до коша.
У таквим ситауцијама Звезда се много ослањала на шут. Када је тај аспекат био под контролом, црвено-бели су знали и са 17 тројки да урнишу Реал у Мадриду. Али, шут, а посебно за три поена, је варљива категорија. Ко од њега живи од њега и страда. Да ли од промашаја, или противничких тројки. Звезда дуго ове сезоне није имала алтернативу за ову врсту игре.
Тек је у финишу то добила преко Алена Омића. Показало се да ипак на нашим просторима не успева “семе” брзе игре са ниским центром. Југословенска школа кошарке је увек подразумевала једног стаменог центра преко ког би се даље градила игра и отварао шут споља, али и “зидало” унутра. То је Звезда добила са Омићем и тек се на крају видело колико је то црвено-белима недостајало током целе сезоне. Ту се враћамо на селекцију и проблем са новцем и временом.
Да ли је Омић могао да буде купљен на почетку сезоне? Да ли је било рискантно играти само са Лесором, Јанковићем и Апићем на петици један део сезоне?
ПРОБЛЕМ ВЕЛИКИХ УТАКМИЦА
Иако је сам по себи Куп Радивоја Кораћа такмичење које можете да не освојите и да не сносите велике последице, управо је Ниш био индикатор за све што ће се догодити претходних неколико дана.
Зашто?
Још тада смо писали да је то бо први полигон за Звезду где она треба да покаже да је спремна да се носи са притиском освајања нечега. Менталну стабилност у борби за трофеј. Кешељ, Давидовац, Фелдин, Јанковић, Рочести, Омић, Лесор, Енис, Јовановић укључујући ту и тренера Душана Алимпијевића, чекали су први трофеј са Звездом. И још чекају.
Притом, велика већина садашних играча Звезде у каријери није освојила много тога (изузетак су рецимо Кешељ, Антић, Омић и четворица староседелаца). Остали не могу баш да кажу да им је усађено у ДНК да дижу трофеје, а то је у утакмицама високог напона као што су биле ове финалне на Јадрану од изузетног значаја.
Тако се Звезда умало поломила већ на првој препреци против Борца, а против Партизана у финалу морала је и коначно да положи оружје. Психички није била довољно спремна као екипа. Није било тог освајачког менталитета довољно.
И кључно - недостајало је праве хемије. И зато…
Прва борба за трофеј, на Купу - пораз. Друга борба за трофеј, онај најважнији, у АБА лиги - пораз.
Чак је Звезда играла и мајсторицу у полуфиналу против Морнара… Ни ту није све ишло као по лоју.
ЕПИЛОГ - ЗВЕЗДА ВИШЕ НИЈЕ ЕВРОЛИГАШ
Много више од тога што Звезда више није шампион АБА лиге, црвено-беле ће заболети то што неће играти Евролигу (уколико не дође до неких непредвиђених околности). Звезда ће играти Еврокуп, а то значи мање занимљиве утакмице, мање приходе у сваком смислу. Аутоматски и теже довођење играча, посебно квалиттних странаца.
Црвено-белима сада преостаје да одиграју Суперлигу Србије, а да после тога подвуку црту и да виде шта им је чинити. И у организационом, али и у смислу играчког кадра.
Тејлору Рочестију уговор истиче на крају сезоне, а новост је да је Хапоел Јерусалим појачао притисак, обновио интересовање за овог играча и жели да у својим редовима што пре то боље. Фелдин има уговор на још годину дана, Лесор на још две године (како чујемо Химки показао интересовање у току сезоне), Алену Омићу истиче на крају сезоне, као и Милку Бјелици. Кешељ има на још једну сезону, као и Бранко Лазић. Уговор истиче Перу Антићу, као и према доступним подацима и Немањи Дангубићу. Јанковић и Јовановић имају уговоре на још две године са Звездом. Добрић има уговор до 2020. године. Давидовац, као и Апић и Лазаревић, дугорочно су везани за Црвену звезду. Дилан Енис је везан за Зведу још две сезоне (подсетимо да има и српски пасош).
На крају, Алимпијевић има уговор још на две сезоне.
Звезда још има недовршен посао у Суперлиги. А све после тога за сада је у магли.
Извор: моззартспорт
Фото: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар