Велика љубав дјеце и коња

Семберска равница некада се није могла замислити без коња и запреге, који су били основна снага у пољу. Механизација је у вијеку иза нас ипак заузела мјесто вучној снази, а по којег коња данас можемо затећи тек код страствених љубитеља ових племенитих животиња.

Република Српска 13.04.2018 | 13:17 Коњи који су јако цијењени у свијети и за чију куповину и одржавање се тоше милионске суме, на нашем поднебљу су скоро па сигурно изгубили битку са механизацијом када је ријеч о раду на пољу, али и са савременим технологијама ако говоримо о рекреацији или спорту.

Данас је у Семберији мали број домаћинстава, углавном сеоских који имају ову животињу у својој штали. Коњи су прирасли за срце Станиславу Саши Јовановићу из села Попови код Бијељине, који се труди да љубав према њима пренесе И на млађе генерације.

Нада за поновно враћање старог сјаја коњима и коњичком спорту јесте све већа жеља човјека за повратак природи.

Александра Тихи већ двије године јаше. Каже да је то смирује И опушта, а њен примјер слиједе и њене другарице.

У људској историји коњ је имао важну улогу, као јахаћа, теглећа и радна животиња.О изузетној улози коња у животу човека свједоче бројне народне пјесме и приче, које описују коње као историјске личности, а помињу се и у митологији. Остаје нада да неће остати само у сјећању те да ће семберска равница поново одјекивати галопом ових животиња.

(БН)