Мјештани против насипа кроз њиве

Око три хиљаде мјештана шест семберских села потписало је петицију са јасним циљем - да се промијени траса дринског насипа, чија градња би требало да почне почетком јуна. Сматрају да ће се тим насипом унуштити пољопривреда овог подручја зарад туђих интереса.

Република Српска 09.04.2018 | 22:22 Не дамо њиве, не дамо земљу, поручили су мјештани Јање, Попова, Амајлија, Којчиновца, Љесковца И Глоговца. Петицијом, адресираном на Министарство пољопривреде Републике Српске, захтјевају:

“Да се Орлово поље затвори, да се прочисте стари дрински канали и да се Павловића пут спусти до нивоа земљишта или да се направе вијадукти. То би нам ријешило све проблеме”, поручио је Благомир Бурић из Попова.

Мјештани нису против насипа, али јесу против тога да насип иде кроз њихове њиве.

“Најлакше је узети пољопривредно земљиште људима, отети, а знамо да је несташица за храну. Имамо шуме и стара корика и нека иде туда”, истиче Милорад Јевтић из Амајлија.

И поједине куће ће да остану у плавним подручју између насипа и ријеке, тврде мјештани чији глас нико не чује. Сматрају да је најбоље рјешење да насип иде уз природни ток ријеке.

“Траса није урађена у сагласности са мјештанима који су прозивјели више поплава. Сматрамо да је ту трасу урадио неко вођен другим мотивима, а не да заштити села и земљишта”, истиче Нинослав Вуловић из Попова.

“Више ће нас уништити тим насипом, него да насипа не буде. А власт не интересује пољопривреда”, каже Тодор Тодоровић из Попова додајући

“Нас кући има седам, само једно ради, боримо се и радимо у њиви, живимо од пољопривреде.”

Семберска оаза најљепших плодних њива, претвориће се у брзу цесту, тврде горчени пољопривредници.

Ове њиве су дио села Попови куда би требала да прође траса насипа. Одавде до Дрине, кажу мјештани има више од три километра. Према ријечима мјештана ово је најполодније тло у БиХ које се користи за пољопривреду.

“Овдје све рађа, не треба киша, само сунце”, кажу мјештани.

Планирани насип биће дуг 34 километра. Изградња ће да кошта око 24 милиона марака. Кредит даје Свјетска банка, а гарант је Влада РС.

“Небрањена зона ће бити до Попова и до Амајлија, то нико неће бранити, нити ће имати неку вриједност. Мислим да је то ван сваке памети”, истиче Јевтић.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да је циљ пројекта заштита подручја Семберије и града Бијељина од Дрине те да наводи у петицији нису аргументовани. Међутим, ако петиција не уроди плодом мјештани ових насеља спремни су и на, поручују, радикалније мјере, јер од овог пројекта зависи њихов живот и опстанак у Семберији.



БН телевизија