Треба ли нам одбрана и заштита?

Замислимо ситуацију да се деси акцидент на некој од нуклеарних центара у земаљама у окружењу, да ли би грађани знали како да реагују и да се заштите, пита професор Факултета безбедности Дарко Трифуновић

Србија 09.04.2018 | 20:03 Замислимо ситуацију да се деси акцидент на некој од нуклеарних центара у земаљама у окружењу, да ли би грађани знали како да реагују и да се заштите, пита професор Факултета безбедности Дарко Трифуновић, један од иницијатора да се у школе врати настава из безбедносне културе.

Стручњаци, наиме, сматрају да грађани Србије, посебно млади, нису довољно едуковани о томе како да се понашају у случају евентуалних еколошких акцидената, поплава и других безбедносних претњи, и предлажу да се у школе уведе предмет безбедносна култура.

Професор Факултета безбедности Дарко Трифуновић каже да су нека знања и вештине за такве ситуације стекли они који су служили војни рок и они суграђани који су таква знања и вештрине савладали кроз општенародну одбрану и друштвену самозаштиту, предмет, који је раније био део образовног система.

"Да замислимо ситуацију да се деси акцедент на нуклеарној централи Козлодуј која је само на 300 километара од Београда, да ли би као грађани знали како да се поставимо, да ли смо едуковани да заштитимо себе и своју децу? Нисмо, у већини случајева", каже Трифуновић за Тањуг.

Пита и ко би у таквој евентуалној ситуацији поделио гас маске и гумену ћебад, ко би преузео ту ширу акцију спасавања с једне стране, а са друге стране, каже, поставља се питање да ли смо као друштво а посебно као појединци за такве ствари спремни.

Концепт цивилне одбране и друштвене самозаштите годинама уназад је доживљаван као "наслеђе" из неког другог доба и система, а Трифуновић каже да је тај концепт ранијих деценија "систематски уништаван".

"Немамо складиште гас маски које би могло да покрије читаво становништво, складишта су уништена, не постоје више", додаје Трифуновић.

Упитан о искуствима других земаља, Трифуновић као позитиван пример наводи Мађарску која није укинула систем друштвене самозаштите.

"Мађарска је држава која има центре цивилне заштите, ти људи имају посебне униформе, обучени су да у одређеним катастрофама, мимо полиције и војске, први изађу. То су и људи који су завашили војне обуке", наводи професор.

Оцењује да безбедосне културе у Србији нема, те указује на то да он и његове колеге са Факултета безбедности покушавају да утичу на Министарство просвете да се у школе уведе предмет безбедносна култура.

Наводи да су чак одржали и неколико предавања у Средњој медицинској школи, где се са ученицима разговарало о реалним ситуацијама у којима би могли да се нађу, попут препознавања ризика и потенцијалне опасности, безбедносних претњи на ексурзијама које могу бити проузроковане, на пример, пожаром у хотелу, затим вршњачког насиља, па до покушаја да их неко врбује у разне секте.

"Безбедносна некултура која влада у нашем окружењу је разлог да се забринемо и запитамо зашто до сада нисмо увели тај предмет. Знамо ми да су деца оптерећена многим предметима, али безбедност је нешто што оптерећује нашу садашњост и будућност", закључује Трифуновић.

(Тањуг)