Грађани се не осјећају безбједно!?

У ноћи са петка на суботу на једну пословну зграду у Бањалуци испаљен је пројектил зоље. Уз неријешену смрт младића Давида Драгичевића, то је додатно ових дана узнемирило грађане Бањалуке. Док полиција увјерава да је безбједност добра, Бањалучани сами кажу да страхују од нових сличних дешавања.

Република Српска 04.04.2018 | 10:01 На тргу Крајине полиција Републике Српске показала је ових дана, у оквиру обиљежавања Дана полиције РС, своју борбену и техничку опремљеност. Но, на том истом тргу Крајине сваку вече од 26. марта чланови породице младића Давида Драгичевића и бројни грађани траже одговоре од полиције за његову смрт, те друге неријешене смртне случајеве у Бањалуци. Драгичевић је нестао у ноћи између 17. и 18. марта, а његово тијело је пронађено 24. марта на ушћу ријеке Црквене у Врбас.

Према првим резултатима истраге, младић је страдао утапањем, а обдукцијом су утврђене и озљеде за које се тврди да су настале прије смрти. Полицијско образложење да у смрти нема елемената кривичног дјела изазвало је сумњу код породице. Појавио се низ снимака који изазивају разне опречне коментаре, а највише пажње привлачи снимак нервозног специјалисте судске медицине Жељка Карана, који је вршио обдукцију тијела.

Новинарка је у току полицијске конференције за медије поставила питање да ли је, што се полиције тиче, Давидова смрт окарактерисана као "задесна", а патолог Каран тихо, видно нервозан, вртећи руке, себи у браду одговара: "Није никако".

Давидов отац Дарко Драгичевић не мири се са добијеним објашњењима и тражи основне информације за даље правно дјеловање.

"Прву ствар коју желим у свом животу тренуто - смрт мог сина, датум и вријеме – нек' ми се објави прво. Да имам одакле да кренем. Јер ја сам сад тренутно, а и ви сви, на нули", поручио је Давидов отац на једном од окупљања на Тргу Крајине

Протеклог викенда у ноћи између петка и суботе непознати починиоци испалили су пројектил зоље у пословну зграду концерна Аграм. Полиција и даље безуспјешно трага за двојицом непознатих нападача. Срећом нико није повријеђен. Избјегнута је много већа трагедија јер су нападачи погодили ћошак 9. спрата, а да су промашили зграду, граната је могла пасти на куће у близини у којима живе породице. Бањалучани Божидар Кнежевић и Нада кажу да се не осјећају безбједно у свом граду.

"Не знам, мили мој, имамо унучад. Бојим се, страх ме је свега и свачега. Вјерујте ми. Не осјећам се нимало слободно. Рођена сам овдје, волим ову Бањалуку као саму себе. Жао ми је дјеце. Само дјеце", каже Нада Кнежевић.

Директор Полиције Дарко Ћулум, пак, тврди да је безбједност у Бањалуци на високом нивоу.

"Сви параметри говоре да је стање безбједности добро. А сад, ја не могу што неки користе одређене инциденте да би нарушили овдје стање безбједности. Видите шта се дешава у нашем окружењу, да не прозивам те градове, колико убистава има и какве се ствари дешавају. Ја вам тврдим да се овдје скреће пажња с неких других ствари, врло опаснијих и већих ризика за Босну и Херцеговину, а то је тероризам и даља радикализација која овдје постоји", каже Ћулум.

Уредник магазина Бука Александар Трифуновић наглашава да посљедњи немили догађаји итекако имају своје индиректне узроке који би чак могли ескалирати.

"Једно друштво које промовише насиље на свим нивоима, у коме водећи политичари предлажу да се проблеми рјешавају насиљем, насилним путем, који изгледају насилно у свом политичком наступу, који силом, лупањем о сто шаљу поруке, ствара и друштво у којем се све више и чешће сматра да је рјешавање проблема насиљем дозвољено. Мислим да ми тренутно живимо слабе посљедице тога, да ће те посљедице бити веће и веће", коментарише Трифуновић.

Додаје да се овакви инциденти нису дешавали често.

"Људи се почињу вјероватно осјећати несигурније него иначе, али не смијемо заборавити да свака толеранција насиља доводи управо овоме о чему говорим, да ми почињемо насиље третирати као нормалан начин рјешавања проблема. То је катастрофално. Насиље увијек треба осуђивати од кога год да долази, а не само инцидентно када се деси неком нашем", каже Трифуновић.

Иако се још не може рећи да ли се у случају Давида Драгичевића ради о убиству, треба напоменути да на подручју Центра јавне безбједности Бањалуке у посљедњих двадесетак година има још осам неразјашњених убистава. Најпознатији неријешени случај је брутално убиство Милана Вукелића, инжењера из Бањалуке и оца четворо дјеце, који је убијен у експлозији ауто-бомбе 6. новембра 2007. године у вечерњим часовима у близини зграде Министарства унутрашњих послова РС.

У посљедњих неколико мјесеци у Бањалуци се десио и бомбашки напад код Ребровачког моста, а у протеклих годину дана запаљено је и неколико возила, од чега је једно скупоцјено возило било од бившег начелника бањалучког Центра јавне безбједности Зорана Станишљевића.

Све то додатно говори усупрот полицијским изјавама о доброј безбједносној ситуацији у граду на Врбасу. Лидери опозиције затражили су да се утврди права истина о смрти Давида Драгичевића, а опозиционе странке у градском парламенту затражиле су и расправу о стању безбједности у граду на Врбасу.

(РСЕ)