Упитан мајски самит ЕУ у Софији

Приступ неких земаља чланица Европске уније (ЕУ), које нису признале независност Косова, почиње да представља озбиљан проблем у организовању мајског самита ЕУ-Западни Балкан у Софији, чиме се угрожава и целокупан успех овог скупа.

Регион 30.03.2018 | 22:16 Шпански медији су у више наврата јављали да је премијер те земље Мариано Рахоy наговестио да ставља под знак питања учешће на самиту, на којем се Косово третира равноправно са осталим земљама региона.

Добро обавештени извори унутар ЕУ су за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврдили да су се недавно шпанском стајалишту придружиле Румунија и Кипар. Ове три државе чланице ЕУ упозоравају да неће учествовати на скупу где се Косово "третира као држава и где се и овој земљи обећава будућност европских интеграција као и осталим", навели су извори РСЕ.

Прошлог петка су из Савета ЕУ послате позивнице за учешће на самиту. У среду су се у Бриселу састали стални представници чланица ЕУ где су, према изворима РСЕ, Кипар и Румунија потврдиле да се противе равноправном учешћу Косова на самиту у Софији 17. маја, на којем ће се разговарати и о европској перспективи Западног Балкана.

"Представници ове три државе не желе да буду за исти столом са косовским представником и одбијају да се сликају на крају самита за 'породичну слику'", рекао је за РСЕ добро обавештени извор.

Како се сазнаје, председник Европског савета Доналд Туск је већ у интензивним преговорима са шпанским премијером Мариоаном Рахоyем, како би покушао превазићи препреке. Међутим, сада су отворена три фронта.



Све три престонице - Мадрид, Букурешт и Никозија - су чврсте у стајалишту да ће доћи у Софији и учествовати на радној вечери која ће се одржати ноћ пре самита на којем ће се расправљати о осталим темама, невезаним за Западни Балкан, али да неће присуствовати Самиту, који ће се одржати дан касније.

Због овог тврдог става отвара се питање целокупног успеха овог самита који се одржава након 15 година и који је требао представљати најважнији тренутак у целом бугарском председавању које је Западни Балкан ставило високо на листи приоритета.

Председникова изјава' као резервна опција

Два су разлога за стрепњу за неуспех: неучешће свих представника ЕУ земаља, али и могућност недостатка сагласности око коначног текста на крају самита.

Будући да је позивница за самит послата шефовима држава или влада, нема простора да се разговара о другачијем нивоу институционалног представљања. То значи да премијера не може представљати његов министар јер се ради о нижем нивоу. Практично, то значи да би земљу, која евентуално не учествује на таквом скупу, требало да представља нека друга држава ЕУ, али на истом политичком нивоу.

Како сазнаје РСЕ, Шпанија је већ наговестила да ће њу на самиту највероватније представљати Португал. Сада се очекује да исту матрицу користе и остале две државе које не желе да буду присутне на самиту.

Други разлог за могући неуспех је недостатак сагласности око заједничке декларације. Ово питање је, како сазнаје РСЕ из извора у Бриселу, покренуто на последњем састанку амбасадора држава ЕУ, када су неке државе које нису признале независност Косова одбиле идеју да се потпишу у декларацији где се и Косово наводи у оквиру процеса проширења.

(РСЕ)