Мој предсједниче, каква је власт?!

Ја, Младен Јандрић, учесник сам у оснивању и члан странке СНСД-а од 1996. године,. . Био сам поносан тог дана 17. фебруара 2018. године, пошто сам искрени члан СНСД-а годинама и доживио да лично упознам мог предсједника. Пожелио сам да, за успомену за себе и своју породицу, направим једну фотографију са предсједником. На моју личну жељу, да начиним ту фотографију, коју ћу вам радо и показати, предсједник је, мислим исто тако са задовољством, прихватио. Шта је било након тога сазнаћете у писму које нам је упутио Јандрић,а које преносимо у цјелини.

Република Српска 28.03.2018 | 10:53 Поштована БН телевизија,

Обратићу вам се овим писмом у нади да ћете га објавити у једној од ваших емисија. С обзиром на ваше објективно извјештавање, имам апсолутно повјерење да ћете и у мом случају објавити у потпуности једну, прије свега, интересантну причу.

Ја сам Младен Јандрић, становник општине Шипово, ратни ветеран, ратни војни инвалид, рођен 06.02.1964. године у Горњем Вакуфу-Ускопљу.

Запослен сам у ШГ"Горица" Шипово од 1998. године. По професији сам шумарски техничар, школу сам редовно завршио у Средњошколском центру на Илиџи 1982. године. Вишу ловну школу завршио сам у Карловцу 1988. године.

С обзиром на моје адекватно образовање добио сам повјерење од послодавца да преузмем радне задатке и послове управника радне јединице „Ловство".

Приликом добијања рјешења за управника ловишта, затекао сам катастрофалну ситуацију у самом ловишту „Шипово". До 20.02.2018. године, када и престаје да важи моје рјешење управника ловишта, ситуација у ловишту „Шипово", захваљујући мојим радним колегама и мени, достигла је веома завидан ниво по питању уређења ловишта, бројности дивљачи и свих других позитивних фактора.

Када сам прихватио рјешење управника, то је био „врућ кромпир у рукама". Али обзиром на важност те дјелатности и моје дотадашње искуство, прихватио сам све ризике тог посла.

Све би то било у реду да се политика није умијешала, увидјевши да тај ловни туризам и везе које се стичу преко лова доносе многа добра. Ова моја прича има за наук да отвори очи свим ловцима и грађанима, не само Републике Српске већ и Федерације БиХ.

За период мог десетогодишњег рада у ловишту имао сам привилегију да организујем разне ловове за ловце из читаве регије, а извојио бих као најважније за Републику Српску и општину Шипово, лов на медвједа за уважену мароканску принцезу Лалла Амину. Тај лов се у потпуности завршио професионално, на задовољство свију који су организовали и учествовали у том лову. Поред тог лова имао сам част да организујем лов на медвједа за директора руске Сбербанк, уваженог предсједника Небојшу Радмановића и великог ловаца и мог пријатеља предсједника Уставног суда, господина Џерарда Селмана.



За све што се дешавало у ловишту, сматрао сам као своју професионалну и моралну обавезу и тако сам се и понашао. Само да напоменем да и за бригу о локалним ловцима, који су изузетно важни у улози стварања једног оваквог ловишта, ја сам лично заслужан.

Поента ове моје приче је у томе да, као и у свему, за личне потребе локалне политике, гласова потенцијалних гласача за изборе, наш садашњи начелник општине господин Милан Ковач, одлучио је да то све преузме у своје руке, кандидовавши се за предсједника Ловачког удружења „Тетријеб" Шипово, наравно, као начелник, уз помоћ својих јатака и лицемјера, задобио је повјерење.

„Циљ оправдава средство", стара је изрека....

На почетку, за обичан народ и ловце, није ни слутило шта ће се на крају испоставити као крајњи његов циљ. Није спорно да човјек има памети јер је у вријеме политичких ловова у ловишту „Шипово" лансирао Горана Зубића, магистра лова у Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, као евентуалну потпору за његове потребе.

Овде су, као што народ каже „ једним метком убијена два зеца". Само да напоменем да је наш уважени начелник власник пет фирми које се баве прерадом дрвних сортимената. За људе који не знају, информације ради, Горан Зубић учествује и у расподјели дрвних сортимената.

Све јасно као дан... За једну малу општину, као што је Шипово, од велике је важности промоција туризма који се, углавном, огледа кроз ловни и риболовни туризам. Да би се дало на значају ловног туризма, у ловишту „Шипово" се организује сваке године хајка на вука, која је традиционалног карактера. Као што је познато да ловци немају граница, без обзира на вјеру и нацију, на нашу манифестацију долазе ловци из свих крајева БиХ и регије, па чак и из иностранства. И овом приликом, 17. фебруара 2018. године, када је и одржана хајка на вука посјетили су нас ловци из свих крајева РС и Федерације БиХ, наравно на наше велико задовољство.

Улазимо у предизборну кампању за највише функције на државном нивоу.

И...гле мајстора Милана Ковача.....
Схвативши бројност ловаца, позове у госте Пресдједника Републике Српске Милорада Додика!

Само да напоменем, осим предсједника, у госте су позвани господин Небојша Радмановић, предсједник Уставног суда господин Џерард Селман, предсједник Ловачког савеза РС господин Саво Минић, замјеник министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду РС господин Горан Зубић и наравно сви њему важни локални полтрони који искључиво раде у служби локалне политике и његовог ега.

Да би ова прича имала смисао и да народ Шипова схвати поенту политике Милана Ковача, испричаћу вам крајњи исход.



Ја, Младен Јандрић, учесник сам у оснивању и члан странке СНСД-а од 1996. године, што овај мој народ и зна. Никад се нисам стидио ни бојао, чак штавише, био сам поносан тог дана 17. фебруара 2018. године, пошто сам искрени члан СНСД-а годинама и доживио да лично упознам мог предсједника. Пожелио сам да, за успомену за себе и своју породицу, направим једну фотографију са предсједником. На моју личну жељу, да начиним ту фотографију, коју ћу вам радо и показати, предсједник је, мислим исто тако са задовољством, прихватио.

За једног оснивача странке од 1996.године, никакве привилегије нисам тражио. За све што сам урадио и за странку и за ловиште, а и за народ, само сам желио фотографију са Предсједником!

У моменту фотографисања, господин начелник општине Шипово, видно пијан, окружен својим полтронима, удостоји се да мене „маршне", мислећи да истим покаже своју моћ.

Нећете вјеровати да је Милорад, видјевши његов гест, ухватио мене за руку и замолио ме да се не љутим.

Овај наш народ, натјеран свим уцјенама а нарочито тренутне власти у Шипову, изгубио је једино што је имао....понос.

Наравно да сам и ја тај исти понос изгубио. Увидјевши шта та иста политика за коју сам лично ја и моја породица гласали 20 година, вратио сам господину Милану Ковачу на свој начин, бранећи своје лично достојанство, пљуснувши га у лице чашом обичне воде а потом сам напустио манифестацију.

Остала је ружна слика за све оне који су свједоци тог догађаја. Све вријеме мог, да кажем успјешног рада у ловишту, сметало је Милану Ковачу и Горану Зубићу јер нисам дозволио да они умијешају своје прсте. Логиком-што би он то радио, кад бисмо ми могли-....

Требао је било какав разлог да се ја смакнем са те позиције. И ето њиховог оправдања...



Ко је Младен Јандрић да пљусне начелника општине пред читавим државним врхом?!

Субота 17.02.2018. године.... завршена је хајка на вука, као и обично, без успјеха. Није било одстрела вука али шта је било важно за ту хајку? Ја сам био на нишану Милана Ковача и Горана Зубића. Тај одстрел извршен је 20.02.2018. године позивом мог директора господина Дакић Јове, уз његово саопштење да је начелник општине, власник пет фирми, „власник ШГ"Горица""наредио да се ја избацим из фирме по кратком поступку.

Само да напоменем да имам 34 године радног стажа, да сам успјешно обављао све радне задатке, да сам школован за посао који сам обављао, да се нисам никада огријешио о закон нити се бавио криминалним радњама...

И ето....мој га директор испоштова....тражио је тај исти мој директор од правне службе у којој раде два правника и један приправник да напишу рјешење за отказ на моје радно мјесто.

Не би били правници да не познају права радника, па су исти одбили да издају такво рјешење да не би дошли у ситуацију, ни они, ни предузеће, да плаћају одштету за неправду.

Добио сам рјешење за Службу узгоја и заштите које нема везе са мојим образовањем. Шта је, ту је...издржи.

Да се вратим на почетак приче... Поента и суштина је да је Горан Зубић, уцијенивши Милана Ковача, остварио свој циљ...да преузме Посебно ловиште „Виторог" а то доказује да је на моје радно мјесто управника ловишта запослио свог сестрића Мирослава Ракиту, дипл.инж.шум. а за ловочувара свог шуру Квргић Милана.

Поштована Телевизијо БН,

Гледајући ваш програм, примијетио сам да приказујете све облике мобинга и непотизма. Овај мој случај заслужује пажњу читаве РС. Ако треба, све ћу поткријепити доказима, јер ми је у личном интересу да, прије свега народ мог Шипова, схвати каква нам је тренутна власт.

Е МОЈ ПРЕДСЈЕДНИЧЕ!!!