Вријеме лијечи све...
Слабо, преслабо издање Новака Ђоковића у Мајамију и трећи пораз заредом (први пут од 2007) потврдило је да наш тенисер није ни близу шампионске форме коју ће, кад-тад поново стећи.
Тенис 26.03.2018 | 22:15
Где се изгубио "онај" Ноле, човек који је 2016. држао сва четири гренд слем трофеја одједном, нешто што никоме пре тога није пошло за руком пола века?
За тако нешто је потребно мало вратити време уназад. Управо на ту 2016. када је коначно освојио Ролан Гарос и практично испунио све дечачке снове. Након славља уследио је дуг период "мамурлука", што није нимало чудно за врхунске спортисте. Велика одрицања, тешке жртве, констатан притисак са свих страна, вечна гужва и халабука - и неутажива глад за победама одједном усахне. Човек је једноставно тако калибрисан (осим несретних изузетака), да му све досади и да сваки успех са собом осим радости носи и депресивно питање - шта сад, шта даље? И управо на то питање Новак је одговара самом себи током 2017. Променио је стручни штаб, приступ тенису, сервис и успео је тако да нађе ону стару искру, жељу да се доказује и приказује у "новом руху", јер је успут променио спонзоре.
Та искра ипшак није била довољна јер је вишегодишњи проблем са лактом успут ескалирао. Не треба заборавити да је практично две-три године играо са болом у лакту. Урадио је оно што - жртвовао је здравље зарад успеха. И сада плаћа рате тог кредита и то веома скупо. А скупе су из једног јединог разлога - понижења.
Прво Хјеон Чунг у осмини финала Аустралија опена, па онда Данијел Таро у другом колу Индијан Велса, а исти сценарио синоћ у Мајамију против Беноа Пера. Први пшут од 2007. фда је Ђоковић изгубио три меча заредом. И то све од играча који су тако нешто могли само да сањују, ако су уопште сањали о томе с обзиром колико је Србин био доминантан током протеклих сезона. Поврх свега, прекинуо и невероватан низ од 16 победа на мастерсу у Мајамију,
Треба узети у обзир и то да је буквално недавно имао операцију и да је тек 27. фебруара поново узео рекет у руке, а да је тек од пре неколико дана играо без болова након неколико година. Зато је и одлука да игра Индијан Велс и Мајами била очигледно преоптимистичка, те му је сада цео наступајући део сезоне на шљаци под знаком питања.
Оно што Новак Ђоковић и Серена Вилијамс доживљавају ових дана подсећа нас на то да је повратак у врх дуг, болан и тежак. Ако је уопште могућ. Иако "обичан народ" мисли да су се Роџер Федерер и Рафаел Надал брзо вратили, када су прошле сезоне, али и ове низали победе и трофеје као у младим данима. Сви заборављају колико су се њих двојица мучила претходних година, док све није "кликнуло", али и док Ђоковић и Енди Мари нису поклекли. Упорност је оно што се тражи у оваквим ситуацијама, а Новак је има на претек. Наравно, она никада није довољна, али ако га здравље и глава буду послужили, а нема сумње да ће тако бити, дајмо му времена и дочекаћемо опет оног старог. Или новог.
"Добро сам се осећао, добро сам ушао у меч, а онда сам одједном остао без снаге. Не знам шта да очекујем. Ма, ништа не очекујем", помало депресиван је био Београђамнин синоћ након пораза од Пера.
Ни сам не зна шта га тачно чека, али је јасно да је пред њим много, много рада јер је очигледно изгубио много више снаге и издржљивости него што је очекивао. Тек када му тело буде у пуној форми може се очекиваи да крене да игра приближно на старом нивоу. Ако не буде имао проблема, већ за неколико месеци, можда већ за Вимблдон могао би да крене како ваља. А наше је да чекамо, надамо се и пружамо му какву-такву подршку.
Али и ако никада више не буде онај шампион и она звер, не можемо му замерити. Урадио је у белом спорту све што је хтео и када је требало да живи на ловорикама доживео је судар са реалности.
Опоравак од тог судара још траје, да се видети, али овакав шампион се рађа "једном у милион". Потребно је само време, јер оно лечи све.
Извор: моззартспорт
Фото: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар