Здравство РС, "скоро" као у ЕУ

Становници Ррепублике Српске из дана у дан имају све лошију здравствену заштиту. Недостаје цитостатика, али и основног медицинског материјала. На све то, дугови здравствених институција свакодневно се повећавају, али предсједник Српске Милорад Додик увјерава да се у здравство Српске улаже више него у европским земљама.

Република Српска 12.03.2018 | 18:32 Предсједник Српске Милорад Додик на отварању болнице у Источном Сарајеву похвалио се значајним улагањима у здравство. При томе изостављајући чињеницу да је углавном ријеч о кредитним задужењима која здравствени систем претварају у једног од највећих дужника.

„Свјесни изазова који носи здравствени сектор и свјесни чињенице да Република Српска далеко више издваја за здравство него што је то по неким европским стандардима за овај број популације. Ми морамо да финансирамо одређене праксе које овде због мањег броја становника имају мањи број корисника али у сваком случају ми смо се за то опредијелили“, тврди Додик. 

Очигледно да министар здравља није добро информисао предсједника јер реални подаци говоре другачије, поручује бивши министар здравља Слободан Станић. Поредећи податке да Словенија издваја 1 500 евра по глави становника за здравствену заштиту, Хрватска 800 евра, Република Српска тек 350 евра долазимо до закључка да је здравство у Српској и сиромашно и лоше.

„Ако ви имате мали буџет без обзира што је проценат висок то се ради о јако малим средствима. Да би то лакше схватили,  Аустрија као стара чланица Европске уније издваја 24 милијарде евра за здравство за 8 милиона становника. За милион становника колико има РС она издваја 3 милијарде евра што је 6 милијарди марака а наш комплетан буџет са пензионим фондом је 2 милијарде 400 милиона КМ“, истиче Станић. 

Станић тврди да је реформа здравства неопходна али и преиспитивање свих приватно-јавних партнерстава и досадашњих улагања у здравство.

„Важнији параметри су ефикасност и ефективност здравствене заштите индикатори који говоре о безбједности и најважнији су индикатори о квалитету здравствене заштите. О томе ми требамо говорити а поредити се са номиналним износима у здравственој заштити је немогуће. Овај дио здравственог система што функционише заснива се на јако малим платама у здравственом сектору и на уштеди на запосленима у здравственом систему“, каже Станић.

Доказ да здравство у Српској тоне су дуговања здравствених установа. Клинички центри, болнице и домови здравља, њих 67, само Пореској управи дугују чак 161,2 милиона марака. Ту је и додатно задужење Фонда здравственог осигурања од 133 милиона марака али и дугови фонда за доприносе од око 280 милиона марака, закључује Станић.

(БН)