"Ђинђићева грешка - 6. октобар"

Зоран Ђинђић је био визионар, филозоф на власти који је пројектовао нов менталитет и дух сваког грађанина, али и човјек кога Србија није разумјела.

Србија 09.03.2018 | 20:59 То је оцијењено на представљању књиге "Ђинђић" објављене поводом 15. годишњице убиства бившег премијера Србије.

Предсједник Нове странке и један од 15 аутора текстова у књизи, Зоран Живковић, оцијенио је да је Ђинђић био "највећи реформатор у модерној српској историји, мада неуспјешан".

"Он нема замјену, нити насљедника, недостаје већ 15 година. Мој највећи лични успјех је то што сам два пута био његов замјеник. За њега је био карактеристичан филозофски, али и практичан начин рада, енергија да се нешто мијења. Био је спреман да мијења и себе и да, мада тешко, призна и своје грешке, а имао их је", казао је Живковић на промоцији у Београду.

Према његовим речима, највећа Ђинђићева грешка био је "недостатак 6. октобра".



"Гријешио је када је од Радована Караџића хтио да направи дипломату, или када су у Скупштини Србије одузети мандати Демократској странци Србије. Али његова највећа грешка је недостатак 6. октобра, то што нас је 'килави трут' - како је говорио за Војислава Коштуницу, увјерио да није вријеме за потпуни дисконтинуитет с режимом Слободана Милошевића. Да смо то урадили, сигуран сам да би Зоран данас био жив а да би Србији било боље", оцијенио је лидер Нове странке.

Замјеница главног и одговорног уредника недјељника "НИН", Весна Малишић оцијенила је да Србија није разумјела шта је Зоран Ђинђић радио као премијер и да је он био "странац" за њу.

"За мене као новинара, Зоран је био изузетна фигура. Био је човјек дијалога, никада није тражио ауторизацију текста, било му је важно да његове идеје живе. Он и Весна Пешић едуковали су новинаре када је талас национализма постао доминантан почетком деведесетих година прошлог вијека", рекла је Весна Малишић.



Говорећи о Зорану Ђинђићу, социолог Весна Пешић је оцијенила да је он као предсједник Демократске странке и премијер Србије, био "изузетна личност".

"Иако је био премијер, сматрао је да његов задатак није да влада. У свом експозеу је рекао да је добио мандат не да влада, већ да мијења. Данас смо на најудаљенијој тачки од онога што је Ђинђић хтио", рекла је Весна Пешић.

Према ријечима потпредсједника Демократске странке Бранислава Лечића, Ђинђић је пројектовао нов менталитет и дух сваког грађанина Србије.

"Он је провоцирао сваког да мисли и ради, био је филозоф на власти што ријетко који народ има", навео је Лечић.

Бивши главни уредник "Новости" Манојло Вукотић је рекао да је циљ књиге "Ђинђић" да пробуди сјећање на премијера убијеног 12. марта 2003. године.

"Ових шест слова у његовом презимену носи многа значења, попут реформе, визије, будућности, памети. У књизи је 15 првака у својим областима дало одговор на питање каква је била Ђинђићева визија Србије. То нису хвалоспеви, већ рендгенски снимци његовог рада и времена", казао је Вукотић.

Додао је да Ђинђић "није био светац", већ да је својом специфичном појавом "разбио тмурну сцену Србије".

Поред текстова учесника конференције, у књизи је објављено и како су Ђинђићеву визију Србије разумјели академици Љубомир Симовић и Душан Ковачевић, историчарка Латинка Перовић, књижевница Вида Огњеновић, писац Драган Великић, режисер Горан Марковић, бивша министарка у Влади Зорана Ђинђића Гордана Матковић, адвокат Божа Прелевић, председник синдиката "Независност" Зоран Стојиљковић.

(Бета)