Анализа: Партизан је "закувао" кошаркашко пролеће!

Црвена звезда је и даље фаворит за освајање преостала два трофеја, али не као што је била пре дебакла у Нишу.

Кошарка 20.02.2018 | 22:45
Анализа: Партизан је "закувао" кошаркашко пролеће!
Иако је Куп "специфично такмичење", а у "вечитом" дербију "нема фаворита", победа Партизана у финалу Купа Радивоја Кораћа свакако је изненађење.

Црно-бели су дошли у Ниш после пораза у Љубљани, којим су два кола пре краја АБА лиге изгубили све шансе за пласман у плеј-оф, док је Црвена звезда декласирала Армани и Задар. Међутим, показало се да је некада боље ући у меч (турнир, такмичење) рањен, него превише сигуран у себе.

Тим Душана Алимпијевића био је на рубу елиминације већ у четвртфиналу против Борца, када су спасиоци били Немања Дангубић (тројка, офанзивни скок, слободно бацање) и противнички играч који је при нерешеном резултату седам секунди пре краја промашио два бацања.

Полуфинале против ФМП донело је квалитетнији наступ, првенствено на пољу шута, али када је у финалу требало потврдити ауторитет евролигаша и лидера АБА лиге, црвено-бели су траљаво ушли у меч и после Дангубићевог закуцавања у четвртом секунду, остали без коша из игре све до тројке Огњена Добрића у 14. минуту!?

Партизан је погодио неколико тешких шутева, али је постигао и много лаких поена, док је противнику из промашаја у промашај све више улазила "вода у уши".

Двадесет поена предности у 13. минуту (31:11) у обичној кошаркашкој утакмици не значи да је било шта решено, али у финалу Купа, са онако мотивисаним и тактички припремљеним Партизаном, Звезда је за преокрет морала да одигра савршено друго полувреме.

Иако су имали мало расположених играча, црвено-бели су били на лопту од изједначења, али како то најчешће бива, победио је тим који је то више заслужио приступом и извршавањем задатака током 40 минута утакмице.

За Партизан је овај Куп велики као кућа. То је први трофеј унет у просторије под северном трибином стадиона у Хумској улици још од јуна 2014. и први након растанка са Душком Вујошевићем. Значиће много за враћање вере код навијача и за самопоуздање екипе, на чему је месецима уназад напорно радио пре свих капитен Новица Величковић.

Партизан од првог до 12. играча нема квалитет као Звезда, али када је комплетан, спреман и фанатично борбен, показао је да је тај дефицит могуће "испеглати". Макар у једној утакмици.

Да сутра почне плеј-оф серија истих ривала, Звезда би опет била фаворит, јер у односу на приказано у недељу увече има више простора за побољшања, али почетне позиције дефинитивно не би биле удаљене као после два дербија у АБА лиги, која су црвено-бели добили двоцифреном разликом.

Једну ствар, ипак, не би требало изгубити из вида. Трофеј у Купу, као и титула првака државе, која ће доћи на "дневни ред" тек у јуну, важни су првенствено за престиж и психологију, елан и грађење победничке културе.

Такмичење које пресудно утиче на сутрашњицу клубова је АБА лига, чија завршница је на програму у другој половини марта и првој половини априла.

Ту Звезда за ривала неће имати Партизан, него Морнар, Цедевиту и Будућност.

За још неискусног Алимпијевића и његове играче, најважније је какве ће поуке извући из нишког фијаска и како ће искористити време до почетка АБА плеј-офа. Треба вратити у форму Рочестија и Бјелицу, ако је могуће опоравити Антића, чије увођење против Партизана после месец дана паузе се Алимпијевићу вратило као бумеранг.

Фелдин је такође испао из ритма у коме је био пре повреде скочног зглоба, а нејасно је шта се дешава са Добрићем, који је од најубојитијег шутера и јунака претходног дербија - одиграног пре само три недеље - сведен на осам минута у финалу Купа.

У спорту је често актуелно размишљање по коме екипа и појединац вреде онолико колико је добар њихов последњи резултат, али за озбиљније свођење рачуна ипак треба мало сачекати.

Сигурно је само да је Партизанов тријумф улио нову наду Звездиним противницима у АБА лиги, а наравно и самим црно-белима, да могу да поврате примат бар у оквирима Србије.

Али, губитак трофеја може да буде користан и за црвено-беле, јер су киксирали тамо где су последице најмање и где добијени "шамар" свакако боли, али ће у случају позитивног исхода у регионалном, па онда и домаћем првенству, остати архивиран као моментална непријатност, уз напомену "Не може увек све да се освоји".

Уосталом, Куп су ове зиме узела само три од 16 учесника Евролиге.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар