Интервју: Рентгенски приказ Орлова из прве руке...

Лав препознаје лава, зато је Тео узео Богдана под своје! Буди човек са метлом! “Када је Никсон дошао у НАСА-у да испрати полетање ракете. Видео је у ћошку неког човека са метлом поред свих генерала. Питао га је - шта ти радиш ту? А овај му је одговорио - ево покушавам и ја да помогнем првом човеку да полети на месец“.

Кошарка 17.02.2018 | 20:30 Куп Радивоја Кораћа никада није само турнир, само оно што се догађа на паркету. То је увек нешто више, време када се проматрају репрезентативни и клупски домети. Када се гледа шта  је учињено, и шта тек може да се уради да бисмо били још успешнији.

Тако је на трибини у Нишу говорио помоћни тренер у репрезентацији Србије Јовица Антонић. Био је исцрпан, говорио је нашироко и дубоко.

О свим малим и великим законитостима код Орлова.

О свим тајнама које праве шампионе. А то наши кошаркаши свакако јесу. Можемо само да учимо од њих и помно да их слушамо.

Била јето трибина, али пре свега људско, па онда и стручно предавање. И право откривање детаља понашања у репрезентацији Србије.

“Селекција. Тим. Композиција. Сви знамо шта је композиција и како се прави када су позиције у питању. Начин на који се то ради у односу на то колико имамо играча који играју на више позиција. То је стручни део посла. Тренер, ауторитет људи који раде са играчима. Шта је ауторитет? Да би добио шансу од играча да му покажеш шта знаш, мораш да му покажеш колико ти је стало до тога“, почео је Антонић излагање објашњавајући свој део посла у репрезентацији Србије.

О почецима сарадње са Ђорђевићем и генерално целе репрезентације.

“Наш почетак рада и дружења био је такав да смо се јављали једни другима са: ‘Здраво’’. После месец дана бацили смо ‘пет’, а после два месеца смо постали екипа која увек када се види загрли се. Када играчу пружите  руку и покажете поштовање. То је добра комфор зона. Трудимо се да будемо такви да играчи могу са нама да причају о свему,  а не само о кошарци. То је нешто о чему страшно водимо рачуна“.

Како наши репрезентативци виде кошарку?

“Помози и омогући. Помози у одбрани, омогући у нападу. На терену се види и ко је какав карактер. И ко је спреман и колико да буде део тима. Кључна реч је заједно. Заједно на терену, заједно ван терена. Причам о шампионском тиму. Велика разлика је између тима који побеђује и тима који је шампионски. Када убедите играче да имају веру у тим, да имају веру у кошарку, онда дођете и до малих победа. Мала победа је када играча доведете у ситуацију да има свест и да изговори да му је репрезентација дала више него он њој. То је рекао Бјелица. Када играч после првенства каже постао сам бољи човек... То су мале победе које показују да сте на добром путу и правом путу стварања тима који је спреман да се бори за највише циљеве“.

Орлови играју да би освајали!

“Велика је разлика између играња кошарке и играња кошарке да би се нешто освојило. Морате да будете тим, да имате високе домете и да не бежите од тога да то изјавите јавно. Први циљ је био да се направи континуитет добрих резултата. Да будете међу четири тима и тада сте у ситуацији да се борите за медаљу. То је почетак и прва победа када смо почели да радимо и стварамо амбијент и враћамо култ репрезентације и кроз резултате које правимо и које ћемо правити. Поносим се што познајем те момке. Могу да буду први, четврти или осми. Оно што видите то је најпозитивније из сваког угла“

О “циркусу” у НБА лиги...

“Имате пример одлазака наших Богдана, Теа, Јокића, Бјелице. Гледамо њихове клипове. Која је порука коју Богдан шаље стално и тамо, али и према својој земљи. Стало ми је. Желим да напредујем. Да будем део тима. Да учиним бољим играча поред себе и учиним тим бољем. Амерички тренери су у фазону играча који су звезде, али звезде са егом који у њиховом циркусу има смисла, почели су да траже наше играче јер наши играчи развијају тим. Јер никада неће себе да ставе у улогу испред тима. Зато њихов однос према Теу, Јокићу, Богдану показују управо те вредности. То има везе са кућом, васпитањем...“

Како се Тео променио за последње четири године.

“Можете да видите промену Теа пре четири године и сада. Сјајан момак, вођа, полузатворен тип који не воли јавност. Воли да има интиму. Највише воли да прича лоптом. Био нам је потребан и као неко ко је на терену показао да је лидер, био нам је потребан и у помоћи нама у односу на остале играче. Тео је морао да схвати да његова похвала или критика има много већу тежину код саиграча него када уради неко од тренера у стручном штабу. Не сме да има као лидер само улогу на терену него мора да нам помогне и да код осталих играча стварамо да и они дају доприносе и да се осете битним и важним“

Речи професора Копривице...

“Лав препознаје лава. Били смо Саша Ђорђевић и ја са професором Копривицом када је то рекао. Саши се одмах упалила лампица. Исто тако је у репрезентацији било када је дошао Богдан Богдановића. Имате велике играче, говорим о Теу, који га је препознао и узео под своје и играо је баскет са њим, говорио са њим и препознао је у њему да ће бити бољи тим са њим. Исто то се догодило и са Јокићем. Он је добио од тренера пружену руку, загрљај, отвореност. Али то ништа не би значило да није добио од Теа, Радуљице који игра на истој позицији. Такво прихватање играча је веома важно“.

Нема одвајања.

“Нема група, одвајања, ко ће с ким да попије кафу. Водимо рачуна о невербалној комуникацији, изразу лица, говору тела. Јако скрећемо пажњу играчима на те мале ствари. Покушавамо све различитости које су позитивне да сачувамо, а мале различитости које су део неговања или ненеговања да одстранимо. Оне могу да поремете комуникацију. Зато видите играче који рецимо трчећи излазе из игре после измене“.

Стефан Пефи Марковић и селектор Ђорђевивић су предњачили у фанатичности.

“Фанатичност у свему. Био је један играч, Стефан Марковић, а на клупи је био Александар Ђорђевић. Они су нас гурали напред. Сви имамо мало све то, али они су нас терали да фанатичност у свему томе дође до највећег могућег нивоа. За нас је то јако битно“.

Интерна правила у тиму...

“Имамо их много. Како идемо на оброк, са оброка, на пут, како смо обучени, како се представљамо свима вама, да у свему томе имамо исту дозу заједништва. Сви заједно. Та правила се поштују. Када дођете на терен који не лаже, та мала правила те доводе до тога да правила, захтеве, обавезе покажеш и на терену. То се види кроз наш терен“.

О преношењу вредности.

“Обавеза је свих нас који се налазимо у малој групи званој репрезентација Србије да пренесемо праве вредности. Ако ви осетите да су оне праве, искрене, послали смо праву поруку. Боримо се да свако од нас пренесе све то не само људима из кошарке, већ свим младим људима којима ће то онда бити путоказ шта, како и на који начин треба да се понашамо у животу“.

Још мало о односу са Теодосићем...

“Теодосићу тешко могу да објасним нешто што он не зна у кошарци, верујте. Али могу да му покажем неке нове опције. Да не користимо само ми играче, већ и они нас“.

Било је и проблема са специфичношћу личности код играча у репрезентацији.

“Имали смо једног играча који је прве године био лидер у тиму, лидер у енергији, трчању, скоку, одбрани. Који је себи направио каријеру. И који је после тога одиграо две-три године, али играч који је следеће године дошао са идејом да би он требало да буде мало другачији играч. Који треба да буде креатор. Да он игра пик ен рол, да игра на другачији начин. Да игра другачије од онога што су му најважније карактеристике и онда је то изгубио. И сада покушавамо да га вратимо на тај стари пут. А не на тај начин на који је умислио да треба“.

Зашто списак од 32 играча?

“Пита се јавност зашто списак од 32 играча? Имамо лоша искуства. Од момента до објављивања списка до почетка припрема. Увек имамо четири или пет опција за све што може да се деси“.

Закључио је све анегдотом.

“Када је Никсон дошао у НАСА-у да испрати  полетање ракете. Видео је у ћошку неког човека са метлом поред свих генерала. Питао га је - шта ти радиш ту? А овај му је одговорио  - ево покушавам и ја да помогнем првом  човеку да полети на месец“.

Поучно.

Извор: моззартспорт