БО РС наградила ученичке радове

Градска Борачка организација Бијељине уочи крсне славе Света Три Јерарха подијелила је награде за најбоље ученичке радове о теми "Републико Српска у срцу те носим, са тобом се поносим".

Република Српска 09.02.2018 | 22:50 На данашњој свечаности у Центру за културу "Семберија" ученик Основне школе "Свети Сава" Војислав Дурмановић награђен је десетодневним љетовањем, у организацији Фонда за дјечију заштиту, за најбољи литерарни рад под насловом "Три боје Српске".



Иста награда припала је и Дајани Павловић из Основне школе "Дворови", која је аутор најбољег ликовног рада на конкурсу Борачке организације Бијељине.



Предсједник комисије за организовање ове манифестације Ђорђе Пајић рекао је новинарима да је на 11. конкурс стигло 95 ликовних и 26 литерарних радова из 15 основних школа.

Награде од 70 КМ за друго освојено мјесто и 50 за трећенаграђене ученике обезбиједила је Градска борачка организација.

У културно-забавном дијелу програма наступили су студенти и професори музике "Слобомир П Универзитета" у Бијељини Вук Пузић, Срђан Влаховић, Горан Поповић, Александра Радосављевић и Дарио Зомба.

Публика има прилику да најбоље литерарне и ликовне радове види и на изложби која је до 16. фебруара постављена у Центру за културу.

Најуспјешнији ученички радови биће и објављени у листовима "Семберске новине" и "Српски борац".

Крсна слава Градске борачке организације Бијељина Света Три Јерарха биће свечано обиљежена у понедјељак, 12. фебруара, у свадбеном салону "Ексклузив".

Првонаграђени литерарни рад Војислава Дурмановића објављујемо у цјелости: 

Три боје Српске

Прво је била бела. Боја мира и благостања. Боја тишине, боја свитања и зрака сунца који се у зору разливају по брежуљцима. Облаци на ведром небу, хаљине сеоских девојака, пахуље првог снега које веју под светиљкама и лепе се за прозоре. Бела, као перје, као јастуци, као наши најлепши и вечити снови.

Као бела голубица која лети по ведром плавилу неба, носећи са собом поруку спокоја и хармоније. Белина детињства, сећања и неостварених жеља и планова. Барјак среће, невиности и љубави који се тако детиње и безазлено игра на ветру, несвестан своје тешке и страшне судбине.

Онда настаде црвена, попут мрље на чистом, белом платну. Црвена као крв и страдање. Крв сватова на Башчаршији, крв која је означила рушење једног света, једног погледа и једне особе у сваком од наших родитеља.

Црвена је ту да нас подсећа на крв младића из ЈНА у тузланској колони, ухваћених између осећаја братства и јединства и идеала уз које су одрасли са једне, и метака, са друге стране.

Ту је да нас подсећа на дванаест звездица, на дах који се губи у малим плућима, на срамоту и лицемерије целог света. На главе одсечене на Возући, на ужасне изразе лица који су остали скамењени. И на крв девојчице Мирјане и Рада Рогића, невину крв без правде однету у далеке земље, на туђим ножевима. Та крв се претвара у уље на ватрама нашег гнева: цеви и бајонети, то су наши језици - онда, када свет постане глув за наш плач и наше речи.

То је крв малог Слободана, који се вратио из избегличког кампа по свог пса. Његово уплашено лице, горки плач и тело без руку, сво крваво, док као анђео клечи и моли: моли за живот, за достојанство, за право на интиму постојања.

А у средини, чини се највећа, стоји плава - боја наде. Да нас подсети на будућност, слободу и живот. Да нам пренесе вечиту поруку: да жртве наше младости нису биле узалудне. Да ће са згаришта и пепела поново израсти цвеће, да без олује нема дуге, ни без страдања Васкрсења.

Она чини везу између беле и црвене боје. Плава, то је вода коју пијемо и ваздух који удишемо. Плава, попут плавих валова Неретве, тече даље и носи нам неизбрисиву поруку, завет, знак судбине кроз историју. Плава је лице наше заставе, осмех на платну и обећање слободе.

Победа нам је обећана, у то не сумњамо. Једном дочекан сан, остварење свих нада, љубав и вера, светло које нас води кроз крв, таму и црвенило покоља. Зато је ту наша застава, као неизбрисиви белег на челу синова ове земље. Да се високо вијори, да сија на сунцу и да нас подсећа: да овоземаљски живот и ваздух вреде само ако их удишемо кроз плућа наше отаџбине.

(БН)