Прича: Партизанов лијек - Армин Ђерлек!
Један од највећих добитака зимских припрема је талентовани Пазарац. Играће на пролеће.
Фудбал 13.02.2018 | 22:30
Делује као ЕПП, а може да буде скица црно-белих за пролећни део сезоне. С разлогом: име 17-годишњег Новопазарца трепери ових дана на уснама заљубљеника у црно-беле боје, сагласних:
„Овај мали биће велики“.
Замишљене као друга шанса за Сејдубу Суму, махом посвећене затезању одбране, промовисању новог тандема задњих везних и уигравању за Плзен, припреме на Кипру изродиле су за многе неочекиван, а за оне које су знали о каквом таленту је реч, природан пробој Армина Ђерлека близу првог тима. Ту је, скоро да може да омирише како изгледа играти за сениоре. И - играће. Иако је убедљиво најмлађи у садашњем саставу.
Са свих страна стижу потврде да ће Ђерлек не само остати у погонуМирослава Ђукића (вероватно исто важи за десног бека Луку Цуцинаи штопера Светозара Марковића), него да ће му тренер пронаћи минуте у суперлигашким утакмицама и тако представити широком аудиторијуму какав бисер расте у Земунелу. За само четири седмице међу сениорима Армин је наговестио карактеристике модерног везисте, спремног да као тинејџер прави разлику кад се судари са старијима и снажнијима од себе.
Уз дебелу ограду да је реч о тренинзима и контролним утакмицама (не само због два гола), утицај АрминаЂерлека на издања Партизана могао би да буде огроман. Његова предност је што прихвата игру на себе, воли да има лопту и за разлику од већине српских талената „не прцка је“, одмах шаље даље. Унапред. Брзина и окретност су му урођени баш као и смелост да се залети између линија тима, што је у модерном фудбалу реткост. Не тражи алтернативна, већ једноставна решења. Или она која тако изгледају. То што он зна је изворни облик фудбала, што би старији рекли „узмем лопту и идем да дам гол“. Успут, смисао, преглед, виц... Редак дар.
Нагледали смо се таквих. У српском фудбалу, поготово у Партизану. Зато његови челници, актуелни тренерМирослав Ђукић и Ђерлекови саиграчи морају да уче, између осталог, на примеру Немање Томића. Некадашња „седмица“ Парног ваљка вежила је за „краља припремног периода“, летео је теренима у турској Анталији, задржао би такав стил у уводних неколико кола првенства, а онда - падао. Један од разлога, кажу добро упућени, јесте што се за време припрема придржавао спортског начина живота: устајање у седам часова, спавање у 23, између тога два тренинга, три редовна оброка, обавезан одмор... А по доласку у Београд? Знате и сами.
Зато ће наредни месеци бити више психолошки него спортски испит за Армина Ђерлека. О фудбалу зна доста, зна и да се понаша, оставио је утисак васпитаног дечака одгајаног у патријахалној породици. Ненаметљивог ван, а куражног на терену. Још ако се не саплете на првим степеницима преласка у први тим можда стварно постане оно што у клубу желе. Фудбалер будућности.
Недостаци? Једни ће рећи „одбрана“, али кога брига да се враћа пред свој казнени простор ако пред туђим направи дар-мар. Други ће казати „снага“, можда ће бити у праву кад га сачека бодичек у Сурдулици или Ивањици. Само, имајте у виду да му је тек 17 година и да ће се у наредних пет година развијати. Уз дилему: да ли мора да ради на физици и претварењем у снагатора ограничи утицај других, важнијих карактеристика, поговото што Саша Илић никад није играо на мишићине, него на кликер.
Извор: моззартспорт

Коментари / 0
Оставите коментар