Измишљени посао и енормне зараде

Фонд здравства Републике Српске добиће ускоро Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) по невјероватно високој цијени од 23,2 милиона КМ.

Република Српска 08.02.2018 | 22:56 Влада РС је на 111. сједници, одржаној 09.02.2017. године, дала сагласност Фонду здравства да се задужи за 44 милиона КМ, од којих ће се 23,2 милиона утрошити на набавку ИЗИС-а.

Одлуку је потписала Жељка Цвијановић, а ступила је на снагу објавом у Службеном гласнику Републике Српске.

Одлука је објављена у Службеном гласнику број 17, од 22.02.2017. године.



На овај начин отворен је пут да Фирма побједница инкасира за ИТ опрему цца 23 милиона КМ, у првој фази, док би, са Фазом 2 имплеметације овог пројекта, требало да инкасира укупно 35 милиона КМ.

Побједник на овом тендеру се већ зна, то су фирме “ММС ЦОДЕ” и “Венера”, које су у директној сарадњи са фирмом “Ериксон - Никола Тесла” из Загреба.

Од 23 милиона КМ, колико износи Прва фаза имплементације ИЗИС-а, нареченим остаје 15 милиона чисте зараде; Што је, сложићете се, посао из снова.

У другој фази, која износи додатних 12 милиона, чиста зарада је цца 8 милиона КМ, што практично значи да ће побједници на тендеру зарадити 23 милиона КМ, од оних 35 колико ће бити утрошено у двије фазе пројекта ИЗИС.

Побједници тендера још увијек нису објављени, јер је у току поступак пред Комисијом за жалбе, али он ће бити окончан за неколико дана. Важно је истаћи да је, према мојим изворима из Комисије, било понуда које су десет милиона ниже од побједничких 23 милиона КМ, али су оне одбијене.

Посао је, првобитно, био намијењен фирми “Проинтер” из Београда, али се одустало од те комбинације због превелике “изложености” Милорада Додика.
Тако је Славиша Кокеза, стварни власник “Проинтера” остао без врло уносног посла.

Врло чудан заокрет, јер је Кокеза један од главних Додикових београдских лобиста. Међутим, Додик нема милости ни према коме када је његова кожа у питању.

Након тога одлучено је да се тендер “Напише” за фирму “ММС ЦОДЕ” из Бањалуке.

Њени власници, све до прије неколико дана, били су Славко Бојић, Саво Антонић и Милош Ђурђевић.

Бојић је власник и фирме “Процонтрол”, познате по томе што је 2014. године КБЦ-у Бањалука продала инфо пулт за невјероватних 80.000 КМ; Антонић и Ђурђевић су сувласници фирме “Венера”; “Венера” је током епских поплава 2015. године била главни снабдјевач Робних Резерви РС, које су сада у стечају.

Антонић и Ђурђевић су блиски пријатељи Милорада Додика, а неки од чланова њихове најуже породице упослени су на високим позицијама у министарству финансија, код Зорана Тегелтије.

Тако је “ММС Цоде” је прошле године добио посао у Министарству Финансија од 200.000 КМ - надоградња апликације за трезор.

Међутим, ова надоградња је “мачији кашаљ” према надоградњи од 23 милиона КМ; Плус остале “Надоградње” цијелог овог посла које су се десиле у претходних неколико дана.

“Мркоњићки бизнисмен Младен Милановић Каја званично је преузео четвртину информатичке фирме ММСЦОДЕ у власништву Славка Бојића, блиског пријатеља предсједника РС Милорада Додика.



Милановић је удио од 25 одсто купио преко новоосноване фирме “Еуро Бонус” која се сада у регистру пословних субјеката Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) води као један од четири сувласника фирме ММСЦОДЕ”, објавио је портал ЦАПИТАЛ., 06.02.2018. године.

Још је наведено да је “Трговачко друштво “Еуро Бонус” основала фирма МГ Минд која је у 100 одстотном власништву Милановића”.

Заиста, у судском регистру као оснивачи фирме “ММСЦОДЕ” уписани су Славко Бојић, Милош Ђурђевић, Саво Антонић, сви из Бањалуке и фирма “Еуро Бонус”, иза које стоји Милановић; Та фирма је регистрована у Мркоњић Граду, улица Подбрдо бб.

Сви наведени имају по 25 посто власништва у “ММС ЦОД”, а укупни оснивачки улог је 201.999,92 КМ, односно 50.499, 98 КМ по оснивачу.

Логично је питање зашто су Бојић, Антонић и Ђурђевић смањили своје улоге у ММСЦОД и четвртину фирме продали Милановићу?

Посебно након што су добили посао од 23,2 милиона КМ, а зна се да нико од наведених није пословна “Мајка Тереза”? На тај начин умањили су и дио колача од оних чистих 15 милиона зараде!

Само је један одговор - преко Каје у посао је ушао Зоран Тегелтија, министар финансија.



Његов “тал” је четвртина, а заслужио га је проводећи све “процедуре” кроз Владу РС које су довеле до задуживања Фонда здравства за 44 милиона КМ, од чега је 23,2 милиона намијењено за “ИЗИС”.

Управо због тога долази до овог наоко драматичног уласка Каје у ИТ послове, а, када се све објективно сагледа, ријеч је о најобичнијем “растаљивању”.

Које свједочи да Тегелтија никако не вјерује ни Бојићу ни Ђурђевићу ни Антонићу, а најмање Додику.

Раније сам објавио да је Планом јавних набавки Фонда здравства за 2017. годину предвиђено да се за посао испоруке “хардвера, софтвера, електронских картица и читача за ИЗИС” утроши 23.247.863 КМ (без ПДВ-а).

Та 23,2 милиона КМ само су Прва фаза, док цијели посао вриједи 35 милиона марака.

Да би све изгледало као да је по закону, прво је урађен Елаборат оправданости улагања у Информациони систем Фонда здравства.

Елаборат је, половином 2016. године, урадила ревизорска кућа “Цонфида”, чији је власник Александар Џомбић, бивши премијер.

Прво је са Џомбићевом фирмом договорена цијена од 20.000 КМ за израду елабората, да би коначна цијена била 30.000 марака. Џомбићу је новац одмах исплаћен, иако Фонд грца у губицима тешким стотине милиона КМ.

И са Џомбићем је посао уговорен без тендера, јер је била велика журба да се Елаборат уради, како би се превара могла упланирати.

Интересантно је да, недуго након израде Елабората, Џомбић затвара своју ревизорску кућу "Цонфида" и отвара нову која се зове "Грант Тхорнтнон".

Нова ревизорска кућа регистрована је у Суду 30.11. 2016. године, а добила је и дозволу за рад од Министарства финансија РС, 07.11.2016.

Џомбића је Додик у јануару 2017. године именовао за сенатора Републике Српске, премда је бивши премијер главноосумњичени у истрази Тужилаштва БиХ “Бобар банка 2”!



Да би се квалитетно имплементирао пројекат “хардвер, софтвер, електронске картице и читач за ИЗИС”, потребно је најмање двије године и веома стручно оспособљен кадар из ове области.

Стварне намјере су да се унесе нешто опреме у Фонд, "наштампају" електронске здравствене књижице, које ће бити бескорисне и узме 35 милиона КМ, у двије фазе.

Слична ствар догодила се са куповином софтвера прије неколико година, када је мета била Пореска управа Републике Српске.

Софтвер никада није прорадио, а исплаћено је преко десет милиона КМ. У ту прљаву работу упетљан је и Мирослав Лазански, Додиков апологета.

Додик је још половином 2016. године присило Дарка Томаша, тадашњег директора Фонда, да отпочне припреме за овај посао.

Посао је требао бити вриједан 2,5 милиона КМ.

“Вриједност тог уговора ће се, без сумње, повећати на 8,5 милиона КМ у времену пред нама”, тврдили су моји извори из Фонда у августу 2016. године. Ни слутили нису да ће посао на крају достићи цифру од 23,2 милиона КМ.

Дарко Томаш је на локалним изборима, одржаним 02.10.2016. године, побиједио и постао начелник Прњавора и на тај начин се измакао Додиковом притиску.

За Томашевог насљедника пројектован је Миленко Пађен, извршни директор Сектора за здравство и контролу и бивши посланик СНСД-а у Народној скупштини РС.

Поједини медији су 16.11.2016. објавили да ће Пађен бити именован на сједници Владе РС, која је требало да се одржи 17.11.2016.

Била је то грешка, јер је Додик, у међувремену, отписао Пађена.

Разлог: Пађен је показао велики опрез око одобравања ИТ послова у вриједности од 17 милиона КМ, на колико је тада Додик “изгурао” хардвер и софтвер.



Додик је, према тврдњама извора из врха Режима, Пађена позвао и упитао да ли ће потписати Уговор на 17 милиона КМ.

Пађен је одговорио потврдно. Додик му је, након тога, обећао директорску позицију.

Међутим, Пађен се уплашио, па је позвао стручњаке да му израчунају колико би коштала надоградња постојећег ИТ система у Фонду, која би омогућила и издавање електронске здравствене књижице.

Стручњаци су му саопштили да би све то коштало неколико пута мање.

Након тога Пађен је позвао Додика и саопштио му да није спреман да потпише Уговор на 17 милиона КМ, јер се цијели посао може завршити за много мање новца.

“Ни ја не бих потписао да сам на твом мјесту”, рекао му је Додик. И прекрижио га.

Додик је, након тога, позвао Дејана Кустурића и питао га да ли је спреман да потпише Уговор на 17 милиона КМ.

Кустурић је одговорио да је спреман да потпише све.



Влада Републике Српске, на сједници одржаној 17.11. 2016. године у Источном Сарајеву, именовала је Дејана Кустурића за вршиоца дужности директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

Кустурић је у том трентку био директор Градске развојне агенције Бањалука и предсједника ФК “Борац”.

Кустурић је раније у Банци Српске обављао дужност директора Сектора за продају и маркетинг, што најбоље свједочи о његовим “способностима”.

Након именовања Кустурића, све креће као “по лоју”.

Планом јавних набавки Фонда здравства за 2017. годину, који је усвојен 28.12.2016., предвиђено је да се за посао испоруке “хардвера, софтвера, електронских картица и читача за ИЗИС” утроши 17.400.000 КМ (без ПДВ-а).

Ову Одлуку је потписала Др Сњежана Новаковић-Бурсаћ, предсједник Управног одбора Фонда здравства РС.

Међутим, непун мјесец касније, 23.01.2017. године, Управни одбор Фонда, под Додиковим притиском, донио је Одлуку о измјенама Одлуке о усвајању Плана јавних набавки Фонда здравства за 2017. годину, у којој је прецизирано да се код набавке, под редним бројем 17, мијења износ процијењене вриједности и да се он повећава са 17.400.000 КМ (без ПДВ-а) на 23.247.863 КМ (без ПДВ-а).

И Ову Одлуку је потписала Др Сњежана Новаковић-Бурсаћ, предсједник Управног одбора Фонда здравства РС.

Заиста је запањујуће да се за мање од мјесец дана посао увећа за трећину цијене и то баш у вријеме празника!!!

Додик нема ни дана одмора, заиста.

Али има резултате - Његови пријатељи су добили посао од 23 милиона КМ.

Истина, четвртину им је отео Зоран Тегелтија, али није све ни у Додиковом пословном животу увијек све идеално.

Важно је да ИТ сфера и даље доноси милионске плодове!

слободанвасковиц.блогспот.ба