Анализа: Да ли се ближи крај српском тенису?

Ситуација у којој се нашла Фед куп репрезентација Србије последња је у низу тамних страница књиге која носи назив "српски тенис". Селекторка Татјана Јечменица Јевтић је, услед великих кадровских проблема, морала да позове само три играчице за дуел првог кола прве групе Евро-афричке зоне у Талину.

Тенис 08.02.2018 | 22:15 Србија на такмичењу у којем учествује 14 селекција подељених у четири групе нема ниједну представницу из топ 200, пошто ће нас представљати 264. тенисерка света Дејана Радановић, Олга Даниловић која је 304. и Бојана Маринковић, тренутно 573. на WТА листи.

Циљ је пласман у плеј-оф за попуну Светске групе Б, који је на програму 21. и 22. априла и који, са ове тачке гледишта, делује као тешко остварив циљ.

Не тако давно, тачније пре нешто више од пет година, наш национални тим борио се за титулу у овом такмичењу, када су Чехиње биле боље од Ане Ивановић, Јелене Јанковић, Александре Крунић и Бојане Јовановски у финалу.

У међувремену, Ивановићева је завршила са професионалним играњем тениса, Јанковићева је неколико пута изјавила да је близу пензије (тренутно 235. на WТА, уз константну борбу са повредама), док је Крунићева постала предводник новог тима. Највећу подршку имала је у Нини Стојановић, девојци која је остварила запажене резултате у дублу и догурала до топ 50 у конкуренцији парова, али ни њих сада нема јер су одбиле да наступају.

Ивана Јоровић је због повреде отказала позив, а накнадне нису прихватиле Наталија Костић и Бојана Јовановски.

Тренутно постоји 17 тенисерки из Србије које имају ренкинг на WТА листи и само једна се налази близу оних најбољих – Александра је 47, а све остале су далеко иза. Последњи велики резултат имали смо у марту 2015, када је ЈЈ заустављена у финалу Индијан Велса.

Од тог тренутка реалност су друга и трећа кола на турнирима, евентуално неки већи успех, али без икакве назнаке континуитета у раду и резултатима. Осетан пад утицао је и на достигнућа Фед куп селекција која сада обитава у нижем рангу такмичења.

Ових неколико пасуса изнад описују други снажан ударац за ’бели спорт’ код нас, након дебакла за викенд у Нишу, током сусрета Дејвис купа са Сједињеним Америчким Државама. Не играчког дебакла јер у оваквом саставу нисмо могли ни да парирамо Американцима, већ оног који се односи на подршку репрезентацији и потврди да код нас нико не жели да гледа тенис када нема звучних имена.

Капитен Ненад Зимоњић није могао да рачуна на Новака Ђоковића, Виктора Троицког, Јанка Типсаревића и Филипа Крајиновића, па је терет пао на плећа Душана Лајовића, Ласла Ђереа, Пеђе Крстина, Миљана Зекића и Николе Милојевића. Оно шта су затекли их је сигурно погодило – сабласно празна хала ’Чаир’ коју је неколико стотина навијача испунило тек пошто су мечеви почели.

"Желим да се захвалим навијачима што су нас подржали. Дошли су у солидном броју", рекао је Крстин после победе над Стивом Џонсоном у недељу, једином током такмичарског викенда.

Само што није био у праву, већ је, куртоазно, морао да их спомене, посебно што је дебитовао за Србију. Чињеница је да су навијачи пали овај испит, сада је тешко критиковати београдску публику јер је Тениски савез почео да домаћинство измешта из престонице, а ни улазнице нису биле неприступачне – 700 са петак и недељу, односно 500 динара за суботњи програм.

"То је Србија. Кад игра репрезентација, то је довољан разлог да народ дође и подржи. Није битно ко ће наступити. Играју тенисери који су на располагању и који су најбољи у том тренутку", рекао је разочарани Зимоњић.

Ружне слике из Ниша само су наставак не баш сјајне ситуације која прати мушкарце – најосетнија разлика је видљива је у форми Новака Ђоковића који не личи на себе више од две године. Најбољи српски спортиста свих времена је паду од освајања Ролан Гароса, а кошмарних неколико месеци употпунила је повреда лакта због које га очекује нова дуга пауза. Ђоковић је прескочио читав други део прошле сезоне, вратио се на Аустралијан опену, али је обновио повреду због које је сад морао и "под нож".

Новак скоро годину и по дана није дошао до завршнице Гренд слема, последњи велики турнир освојио је у Торонту 2016. и велико је питање да ли ће се икада вратити на ниво на којем је био. Штета ће бити велика ако се то не догоди јер је сигурно имао још две-три сезоне током којих би могао да доминира мушким тенисом.

"Не осећам да је тенис из мене извукао сву мотивацију. Напротив, тенис ми је платформа за развој као човека, моје љубави и страсти, нешто што ме чини срећним. Ако је само то питање, онда нема дилеме – наставићу да играм", истакао је после пораза од Хјеона Чунга у Мелбурну.

Чињеница је да имамо петорицу играча у првих 100, али исто тако да су, ако се изузме Ђоковић, очекивања од истих сведена на минимум. Крајиновића је после астрономског успеха у Паризу закочила повреда, Троицки не успева да понови резултате из прошле сезоне и пада на листи, Лајовић никако да направи искорак који сви чекају, Ђере је потпуно "испод радара" дошао ту где је, док Типсаревића све више тело издаје.

Како споменути Милојевић никада није остварио свој пуни потенцијал и све оно што су му као клинцу предвиђали, "спас" српског тениса могле би да обезбеде млађе генерације.

Али ни међу њима нема превише оних за које са сигурношћу можемо да тврдимо да ће успети – Миомир Кецмановић након изузетне јуниорске каријере крчи пут међу професионалцима, Ивана Јоровић је тек са 20 година први пут ушла у главни жреб неког Гренд слема, па се може рећи да највише шансе да постане права звезда има Олга Даниловић.

Осим што је ћерка славног кошаркаша и има усађен "победнички ген", Даниловићева има и два јуниорска Гренд слем трофеја у дублу. Добро је започела профи каријеру, дуго је и манекен "Најкија", а знамо колико је та компанија утицајна у свету тениса, док је као велика награда стигао изузетан дебитантски наступ за Фед куп репрезентацију у Талину.

Све у свему, стање тренутно не изгледа баш сјајно, сигурно не како је било донедавно и на какво смо сви ми навикли.

Извор: Б92