Шта скрива Писмо намјере ММФ-у?

Влада Републике Српске је 29. јануара послала допунско писмо намјере Међународном монетарном фонду, на шта се обавезала на све и свашта. У јавности се спекулише да је Влада на тај начин пристала на пренос надлежности, док власт тврди да то није тачно. Економисти поручују да централна БиХ неће вршити супервизију банака.

Република Српска 07.02.2018 | 21:10 Влада Републике Српске поново је писала Међународном монетарном фонду. У допунском писму намјере Влада је пристала да потпише Меморандум на основу којег ће Централна банка БиХ бити задужена за праћење стратешки важних банака. На тај начин и званично ће доћи до размјене информација и сарадње на пољу супервизије банака између Централне банке, Агенције за осигурање депозита БиХ и ентитетких Агенција за банкарство. Све би требало да надгледа Стални одбор за финансијску стабилност.

„Стални одбор за фискалну стабилност је усвојио акциони план и формирао међуинституцијску радну групу за израду текста нацрта који укључује унапријеђену размјену информација и аранжмане сарадње у пољу супервизије, приправности за кризу и управљање кризом, те надзора над системским ризиком, све у складу са препорукама особља ММФ-а. Први нацрт меморандума о разумијевању о финансијској стабилности достављен је особљу ММФ-а. Централна банка, Агенција за осигурање депозита, Агенција за банкарство ФБиХ, Агенција за банкарство Републике Српске и остале надлежне стране ће потписати меморандум до јуна 2018. године, у складу са препорукама ММФ-а“, наведено је у Писму намјере.

У јавности се спекулише да се потписаним меморандумом угрожавају надлежности Српске и да се ради о класичном преносу надлежности, јер ће Централна банка имати задатак да контролише и врши надзор банкарског и финансијског сектора. У то је увјерена и опозиција. Шеф финансија у Влади Републике Српске се куне да то није тачно.

“Централна банка нема никакву могућност да врши надзор за банкарски сектор, а наравно да има увид; пословни рачуни се налазе код Централне банке. Постоји наша општа сагласност да се подаци размјењују озмеђу Централне банке, Агенција за банкарство и Агенција за осигурање депозита да би се спријечила било каква могућа злоупотреба”, изјавио је министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија.

Посланик НДП-а у Народној скупштини Републике Српске Драган Чавић сматра да изјаве министра финансија нису тачне:

“Разговарао сам са српским члановима Управног одбора Централне банке и обавјестили су ме да је гувернер Цетралне банке из СДА без икакве сагласности српских представника у Управном одбору Централне банке, сам себи узео за право да потпише меморандум, не упознавајући Управни одбор, у коме је омогућено заједничким потписом са министром финансија Српске, ФБиХ, Савјета министара да супервизију врши Централна банка.”

Потписани меморандум и Агенцији за осигурање депозита БиХ даје већа овлашћења од оних која има по меморандуму из 2009. У Агенцији за БН телевизију поручују да преноса надлежности нема, али боље контроле ће бити.

“Са новим меморандумом који је у припреми предвиђа се квалитетније учешће у размјени информација, а све са циљем да се изгради још бољи финансијски сектор”, објашњава директор Агенције за осигурање депозита БИХ Јосип Невјестић.

Централна банка и ентитетске агенције за банкарство ће потписати меморандум до јуна. То ће, кажу економисти, дати бољу слику о пословању банака и да ће унаприједити пословање обе Агенције.

Осим меморандума, власти у БиХ су се новим допунским Писмом намјера обавезале да ће покушати да зауставе гомилање неизмирених обавеза у здравству. Обећали су да ће проширити систем трезорског пословања.

Власти у БиХ у писму намјере траже од Извршног одбора ММФ-а да одобри 148 милиона марака. С обзиром на кашњење у завршавању првог прегледа, траже и продужење аранжмана за 12 мјесеци.

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић већ у четвртак иде у Вашингтон. Састаће се са представницима ММФ-а. Све наведено ће врло вјероватно бити теме разговора и преговора.



БН телевизија