Шта ће донијети посјета Хрватској

У тренутку кад су односи Хрватске и Србије ушли у нову кризу, неочекивано за све, Грабар-Китаровић је Вучићу упутила позив за званичну посјету - коју је он одмах прихватио. Вучић би требало да дође у Загреб 12. фебруара.

Србија 04.02.2018 | 19:45 Својим неочекиваним позивом предсједнику Србије Александру Вучићу да посјети Загреб предсједница Колинда Грабар Китаровић изненадила је не само хрватску јавност, него и Банске дворе.

Предсједница државе се на овај корак одлучила усред никад хладнијих односа Загреба и Београда, који ових дана размјењују дипломатске ноте и љутите поруке због изложбе о усташком концентрационом логору Јасеновц, коју је у сједишту УН у Њујорку организовао Београд. Премијер Андреј Пленковић је зато изузетно суздржан када је реч о посјети српског предсједника Загребу, док је из сједишта хрватске дипломатије отворено поручено да ово није најбољи тренутак за овакву посјету.

Вучићев долазак у Хрватску првобитно је био планиран за новембар или децембар прошле године, али је био отказан. Предсједница која данас говори о окретању странице нових и бољих односа тада је упозоравала да најновији развој догађаја и атмосфера не доприносе изградњи међусобног повјерења, али и да ће пуно воде проћи Дунавом прије него што се Хрватска и Србија буду могле сматрати пријатељским државама. Од те поруке до јавне позивнице Вучићу прошло је само два мјесеца.

Утицај споља?

Дугогодишња спољнополитичка новинарка Сања Деспот сматра да је већ одавно дошло време за побољшање односа Загреба и Београда.

Добро се сећам да је и претходник садашње председнице Иво Јосиповић почетком деценије констатовао да је дошло време за побољшање односа и кренуо у том правцу, али се потом ништа конкретно није догодило, осим што су односи на врху једно време били бољи, изјавила је за ДW новинарка Деспот, која не очекује да ће Вучићева посјета Загребу донети битнији напредак.

Хрватска и Србија, по њеним ријечима, и даље размјењују дипломатске ноте и препиру се око изложбе о Јасеновцу, а помака у битним питањима, попут рјешавања проблема несталих или граничног питања, нема.

Наша саговорница сматра да предсједница државе у овом случају покушава да направи одређени пробој, чак и ако је Влада не следи, претпостављајући да је за овај корак добила охрабрење споља.

Такав закључак потврђује порука којом је америчка амбасада у Загребу на Тwиттеру одмах поздравила позив хрватске предсједнице српском колеги, оцјенивши га позитивним кораком и нагласивши да је однос Хрватске и Србије кључан за просперитет и стабилност цијелог региона.

Повратак на дунавски мост

Када је ријеч о лошој координацији између Пантовчака и Банских двора у припреми ове посјете, Деспот подсјећа да је предсједница државе и раније знала да предузме иницијативу и дјелује самостално, без координације са Владом.

Знамо да се такви састанци по правилу припремају дуго, уз пуно дипломатског труда. Овај пут, предсједница је објавила јавни позив, који је предјседник Вучић сутрадан јавно прихватио. То је доста необично, јер обично се најпре све договори, а тек онда се објави и датум састанка. Зато засад нема никаквих назнака да ће посјета доијнети и рјешење неког отвореног проблема, но њихово рјешавање ионако није у надлежности председника. И у Јосиповићево вријеме говорило се о рјешавању конкретних проблема, али они никад нису ријешени. Хрватско-српски попис нерјешених проблема годинама се не смањује. Мислим да би овај пут могао бити пресудан договор да се више неће свађати, а не да ће пронаћи рјешење за неки конкретан проблем, примјећује искусна новинарка.

Што овом посјетом добија хрватска председница, а шта њен српски колега? Сања Деспот сматра да предсједница, која је у константној предизборној кампањи, жели поен на спољнополитичком плану, док Вучић овом посјетом јача свој имиџ помирљивости и сарадње, који му је потребан због приближавања ЕУ.

И ријечки политолог и аналитичар Ведран Обућина увјерен је да је Вучићева појсета више мотивисана Вучићевим улагивањем Европској унији, него побољшањем односа са Хрватском. То је, по Обућини, стална политика Србије: с једне стране јачати односе са Унијом, а код куће више играти на проруску и националистичку карту.

Ипак, и у том случају, сматра саговорник ДW саговорник, посјета би могла бити добар корак ако се обистини Вучићева најава да ће посјета, мада неће бити лака, означити почетак рјешавања барем неких отворених питања. Било би добро да хрватско-српске односе вратимо на ону тачку на којој су били на оном пограничном мосту на Дунаву на којем су се сусрели хрватска предсједница и Вучић као тадашњи српски премијер, напомиње Обућина присетивши се сусрета на мосту између Ердута и Богојева у јуну 2016. године.

Заједнички око питања Босне и Херцеговине

Колико је реално очекивати побољшање односа Загреба и Београда док су у Београду на власти бивши радикали, који су саодговорни за трагичне догађаје деведесетих година? Обућина управо због тога не очекује фундаменталне помаке и побољшање у односима између Загреба и Београда, али сматра да је могућа прагматична сарадња на неким питањима, попут избјегличког и граничног проблема, као и прагматично проналажење заједничког језика око питања Босне и Херцеговине, чији је опстанак од стратешког интереса за обе стране.

Када је ријеч о разилажењу Пантовчака и Банских двора око ове посјете, Обућина сматра да је посреди наставак већ виђене разлике између предсједнице и премијера у погледу спољне политике. Иако су председница и премијер обоје креатори спољне политике, Обућина има утисак да предсједница ради на своју руку, док Влада има неке друге идеје.

Шта је узрок тих разлика? Рекао бих да је предсједница више окренута трансатлантском виђењу ствари, док Влада функционише по принципима бриселске политике, но главни је проблем што Хрватска нема дефинисану стратегију према суседним земљама. Хрватска нема меморандум који ће, на пример, одредити наш однос према Србији и другим сусједним земљама. Стално се понављају исте фразе, које политичари различито интерпретирају. То није стратегија спољне политике.

(Дојче веле)