Велики интерес за посао будућности
Информатичка академија “ИнфоАРС” одржала је инфо-вече бањалучанима заинтересованим да постану wеб дизајнери. Због великог интересовања “ИнфоАРС” је одлучио да организује додатно инфо вече у петак 26. јануара у 19. 30 часова, у просторијама Академије.
Република Српска 24.01.2018 | 12:44
Не морате се школовати годинама
Академија “Инфоарс” већ осам година одржава разне курсеве, међу којима и курсеве оспособљавања за wеб дизајн, а поред обуке, бави се и сертификацијом из wеб дизајна. Тако нпр. Полазници академије могу након едукације са стекну звање Цертифиед Специалист wитх ХТМЛ5, ЈС & ЦСС3
Тако људи, који желе да унаприједе каријеру и да се окушају у ИТ – не морају завршити ЕТФ да би постали wеб дизајнери или програмери, битна је само воља и упорност.

Консултант за едукацију Маријана Дубравац каже да се на обуку пријављује и много студената, који су техничких струка:
“На основу извршене процјене знања овим полазницима обично препоручимо напредније нивое обуке. Све у зависности од жеља и њиховог циља.”
Статистике обећавају
Статистике на тржишту рада иду у прилог људима, који се одлучују за додатну едукацију из ових области, јер је чињеница да све више младих одлази из државе – а то не би морали, да познају вјештине wеб дизајна. То показују и примјери гдје велики број људи, који су стекли знања из ове области, ради од куће, по систему – “фреелансинг”.

Битно је споменути и шта каже статистика када је у питању потреба домаће привреде:
- Цијена једног корпоративног wеб сајта износи од 600 до 10.000 КМ
- Фирма која нема wеб сајт сматра се неозбиљном.
- Сваке 4 године фирме морају редизајнирати сајтове, јер исти застаре
- Неке фирме имају чак и више сајтова
- Маријана Дубравац каже да особа која заврши курс мора да ради на свом даљем напредовању:
“Послије завршеног курса, особа не постаје добар програмер по аутоматизму. Потребно је вријеме, упорност и стрпљење да би постао неко стручњак у том послу. Отприлике годину дана је потребно да се са дневним ангажманом од 2 часа достигне завидан ниво у овом послу.“
Из “Инфоарса“ поручују и да је почетницима веома битно да заврше обуку у овлаштеним едукативним центрима, јер их учење преко интернета може одвести у сасвим погрешном смјеру.
Извор: бањалука.цом

Коментари / 1
Оставите коментарДирект
24.01.2018 20:38Израда софтвера, сајтова, скрипти, апликација, игрица, кодирање и програмирање су послови будуцности....Њемацке, Аустрије, Свајцарске, Сведске, Норвеске, Америке и Канаде. Ко зна да програмира он сигурно неце радити за 1000 КМ или неце дуго вец це отици гдје мозе да заради плату од 5000 евра. Ова грана ИТ индустрије (индустрија софтвера) нема перспективу или нема дугороцну перспективу и налик је на стипендије од којих користи имају странци, а тросак је на дрзави. То су двије највеце утопије у којој сиромасна РС нуди странцима нуди без троскова улагања образовану радну снагу. Једини сектор који ИТ индустрије који би имао смисла за развој овог друства јесте производња хардвера: дијелова за рацунаре, телевизоре, куцне апарате, електронику за ауто-индустрију. Дакле физицки послови који захтијевају производњу која дрзи младог цовјека да остане овдје, а не несто сто се продаје и испоруцује преко интернета посто ко се бави оутсоурцингом кад-тад це позељети да буде оут (да оде напољу). И то у најбољем сценарију за насе друство док у најреалнијем онај ко зна да програмира, оде одмах јер тамо је и до 10 пута веце знање док овдје многи це питати да им цак радис дзабе. Имамо дата центе у насој земљи, а ниједног производјаца хард дискова и РАМ модула, имамо гомилу сервиса, а ниједног производјаца замјенских дисплеја за телевизоре, замјенских батерија за лаптопе. Индустријска производња је лијек за одлив мозгова, масине за производњу, а не оутсоурцинг. Електроника користи пуно алуминијума, а ми смо мала алуминијумска велесила (за своју велицину). Назалост, и нас алуминијум углавном заврси по принципу оутсоурцинга, у иностранство. Један добар дио алуминијума заврси и у градјевинској индустрији. То су све нацини на којим алуминијум заврси или за ситне паре или за мало боље паре док у електроници, узмимо за примјер аутомобилски звуцник. Док ми увозимо звуцнике и плацамо и по неколико стотина КМ и висе за звуцнике, то се мозе и овдје код нас направити с тим да то није ни "циста" електроника вец електро-механика, сто знаци да је процес производње цак мање компликован. Многе нам ствари недостају да се производе овдје. Маните се софтвера. Дрзава треба да заобилази овај вид производње, а подрзи хардверски. То дрзи раднике, а не софтвер. Мада, треба и софтвер, странци знају засто. :)))
ОДГОВОРИТЕ