Гипсање милиона преко леђа радника

Већ четири мјесеца шиповачка „Гипсара Волари“ је затворена, тридесет радника тражи седам неисплаћених плата, а на површину излази афера за афером. Најбољи гипс у бившој Југославији, још од када је приватизовао контроверзни прњаворски бизнисмен Радојица Ратковац прије петнаестак година, производила је само повремено, а и то је, тврде радници, продавано „на црно“, а плате исплаћиване „на руке“, у кешу. Милионским износима оштећена је и Република Српска, јер овој фирми никада није одобрена концесија за експлоатацију рудника гипса, открива пословни портал ЦАПИТАЛ. ба.

Република Српска 18.01.2018 | 11:06 Радници више нису могли издржати па су представници синдикалне организације „Волара“ пресавили табак и документацију прослиједили Државној агенцији за истраге и заштиту СИПА.

Иза малверзација, истичу, осим Ратковца, стоји и актуелни начелник Шипова Милан Ковач, који је прњаворском бизнисмену тада помогао приликом приватизације, „а заузврат добио мјесто директора „Волара““.  Све је почело 5. августа 2003. године потписивањем уговора између Ратковчевих фирми – „Гипсаре Волари“ с једне и „Р&С Цомпанy“ из Прњавора с друге стране. Ипред шиповачке Гипсаре документ, који је у посједу ЦАПИТАЛ-а, потписао је управо Ковач.

Како би избјегао плаћање пореза, али и „опрао“ огромне износе, према Ратковчевом уговору, Гипсара прихвата „да да ексклузивитет за набавку репроматеријала, амбалажа и опреме те да све врсте производа испоручи фирми ‘Р&С Цомпанy’“. „Гипсара“ је ово, дакако, плаћала гипсом који је, према тврдњама радника и синдикалаца, завршавао на црном тржишту.

Конкретно, од 18. маја до 5. септембра прошле године преосталих 30 радника произвело је 100 шлепера гипса вриједног око 600.000 КМ. Њихови лични дохоци за једну годину равни су вриједности 36 шлепера. Радили су, очигледно, џаба, јер новац није завршио на њиховим рачунима. Пореској управи РС Ратковац на име неуплаћених пореза и доприноса дугује више од 1,5 милиона КМ.



Све ово се, кажу, ради само из једног разлога – како би фирма остала без радника, отишла у стечај и била продата за неколико десетина хиљада марака потписнику свих уговора Милану Ковачу.

„Од октобра 2012. године новац смо добијали на руке. До јуна смо исплаћивани тако, а сада не добијамо више ништа. Постоје уговори гдје су цијене ‘надуване’, на примјер пакерице за 700.000 КМ, амбалажа… Све то се радило ‘Гипсариним’ новцем, а ми смо подизали кредите. Ратковац је узео наш гипс и препродавао преко својих фирми. Милиони марака су отишли из ‘Волара’. Није њима циљ био да нас плате, већ да ми произведемо, а да они имају шта да продају“, наводи за ЦАПИТАЛ члан синдиката „волара“ Горан Богдановић.

У допису који је запримила СИПА стоји да је „Гипсара“ прије приватизације повећавала производњу, а београдски институт радио је пројектну документацију са ротационим пећима.

„Документација је коштала више од 130.000 КМ и завршила је код Ратковца. На томе се никада није радило, већ се гледало како да се што више новца извуче из ‘Гипсаре’ кроз повећање цијене пакерица, катронских кутија, врећица, фолија. Камен и угаљ су фактурисани по десет пута већој цијени од стварне. Све ово радиле су Гипсарине машине које је Р&С Цомпанy присвојио“, наводи се у допису.

Богдановић каже да је њихов предмет преузело бањалучко Окружно тужилаштво, али по свему судећи он у некој ладици скупља прашину.



Милан Ковач, бивши директор фирме, а данас начелник Шипова, има другу причу – све чини да „Гипсару“ подигне на ноге, али је нико, тврди, не жели јер пала тржишна цијена гипса. Радници, истиче, лажу.

„Уговор који спомињете потписан је јер сам желио да купим опрему. Потребна нам је била пакерица. ‘Гипсара’ је након рата била у тешкој дубиози и била је неликвидна. Никако нисмо могли да кренемо. Све сам морао да ремонтујем, јер се ручно паковало. Тада Ратковцу, већинском власнику ‘Гипсаре’, понудио да будем директор и да набавим пакерицу. Он је то купио новцем фирме ‘Р&С Цомпанy’, а ја сам му плаћао гипсом. Данас су радници затворили фирму. Они стално штрајкују. Као начелник тражим начин да ријешим ово“, казао је Ковач за ЦАПИТАЛ.

Он тврди да нема информација о оптужбама да се гипс препродавао на црно, али потврђује да се годинама експлоатисало без концесије.

„'Гипсара’ нема концесиони уговор. Тржиште је лоше, цијена је 10 фенинга. Да би поново радила, потребно је најмање 7,5 милиона евра улагања. Имамо инвеститоре, али нико не жели да уложи новац на ту цијену гипса. Отворена је гипсара у Книну, ради и она у Доњем Вакуфу, вишак је гипса у овом дијелу тржишта. Није истина да је рудник неисцрпан. Сва Европа зна за тај гипс. Да је некоме у интересу, дошао би. То су приче. Није то рудник злата“, покушао је да објасни Ковач.

Бранио је и бившег послодавца Радојицу Ратковца, наводећи да су његове фирме вратиле све кредите „Гипсаре“, „о чему радници не говоре“.

Гипсара без концесије

Да концесиони уговор за експлоатацију рудника никада није потписан, потврђено је данас за ЦАПИТАЛ и у Комисији за концесије РС. Истичу, да је Министарство индустрије, енергетике и рударствоа РС тада издало рјешење по којем је Ратковцу одобрено експлоатисање. Република Српска тако већ годинама не наплаћује накнаду за рудник богат гипсом.

„Никада није потписан концесиони уговор. То није регулисано ни када је усвојен Закон о концесији. Тада је требало прогласити јавни интерес па испоштовати процедуру“, казали су у Комисији.

На мутне радње у шиповачкој „Гипсари Волари“ годинама указује и народни посланик Крсто Јандрић, а одговор је увијек исти – тражимо начин да фирма и рудник прораде.



„Ратковац је купио фирму, а не рудник. Концесиони уговор не постоји. Министарство јесте дало рјешење, али то није трајно нити је сада законски прихватљиво. Статус рудника је морао да буде ријешен прије свега концесијом. Невјероватно је да се годинама експлоатише гипс, а да држави не плаћа ништа. Свим владама смо указивали на експлоатацију рудника и манипулисање радницима. Одговор је увијек био исти“, навео је Јандрић.

Јандрић је годинама остао ускраћен за одговоре, као радници за подршку премијерке Жељке Цвијановић која се оглушила на њихов допис од 18. децембра прошле године, у којем су детаљно указали на све проблеме.

У Влади ћуте и на питања ЦАПИТАЛ-а, па нико из надлежног Министрства индустрије, енергетике и рударства данас није одговорио на питања да ли је покренут поступак издавања концесије, као и дали је Ратковчева фирма дужна да то учини сада када је познато да рјешење Министарства не важи. Одговора није било ни на питање како ће РС наплатити милионски износ због експлоатисања гипса током претходних година.

Иначе, Радојица Ратковац већински је власник рибњака “Саничани” у којем су претпрошле године радници остали без плата. Пореска управа РС блокирала је рачуне рибњака  и покренула хипотеку. Такође, од 2010. године његова фирма “Губер” власник је сребреничке бање и хотела.

(Цапитал)