Интере, да ли те је макар мало срамота?!
Спирала глупих потеза миланског великана се наставила другим највећим трансфером у историји фудбала од којег им за утеху (или подсмех) припада 1,5 одсто!
Фудбал 10.01.2018 | 23:30
Редси су на Кутињу зарадили више од 12 пута, с обзиром да су га Интеру у јануару 2013. платили само 13.000.000 евра, а продали су га за 160.000.000 евра, ако се остваре сви бонуси. У Ливерпул је дошао као талентован фудбалер, а одлази као суперзвезда. Што поставља питање: како у Интеру нису умели боље да процене квалитет Кутиња?
Вероватно је да Бразилац из Интера никада не би отишао за оволики новац да је остао. Нити би Интер имао финансијски капацитет да оволико диже цену као Ливерпул, чак и да је Кутињостасао на Меаци у играча у каквог је на Енфилду. А опет, Мауро Икарди може лако да оде за 100.000.000 евра и више, што је знак да Интер и даље може да продаје скупо.
Чињеница је да је Интер опет испустио огроман капитал који му је био у рукама. Довео је Кутиња за мање од 4.000.000 евра, зарадио на његовој продаји, али ни приближно као што је то сада урадио Ливерпул. Истина је да у Интеру никада превише нису веровали у Кутиња. Од пет година колико је био под уговором са Неразурима, две је провео на позајмици у Васку, а пола сезоне у Еспањолу. Само једну сезону је одрадио од почетка до краја у миланском клубу. Довољан доказ колико су му веровали иако је полугодишња позајмица у Еспањолу показала да на њега мора озбиљно да се рачуна. То је Интер...
Док свет бруји о бруталним цифрама Кутињовог трансфера, симболичан делић колача иде и Неразурима. Чисто да их подсети шта су изгубили.... Интеру припада 1,5 одсто од Кутињовогтрансфера из Барселоне, што је у преводу 2.400.000 евра. Примера ради, 4.000.000 евра од трансфера иду и Кутињовом првом клубу - Васко да Гами.
Промашај са Кутињом није изолован случај у мору Интерових лоших процена и потеза на фудбалској пијаци. Штавише, ово је само наставак црне спирале због које је Интер често у Италији предмет подсмеха. Ми смо се сетили осам Интерових великих промашаја, а вероватно их има још, можете да их допишете у коментарима.
ДЕНИС БЕРГКАМП (1993-1995)
Интерову црну серију отварамо са холандским велемајстором Денисом Бергкампом. Дошао је као велика звезда из Ајакса 1993 у пакету са земљаком Јонком и због Интера и тада најбоље лиге света одбио Реал Мадрид. Прва сезона је била коректна, чак је био и први стрелац такмичења на походу до пехара Купа УЕФА. Зато је у другој био колатерална штета Интерове лоше политике, промена тренера и атмосфере око клуба која се створила када је клуб прелазио у руке Масима Моратија.
Италијани нису имали милости према Бергкампу. У другој сезони је дао само пет голова, а један медиј је погрдну награду „Магарац недеље“ коју је додељивао у то време, преименовао у „Бергкамп недеље“. Интер је одлучио да уместо њега доведе МаурицијаГанца. Продао је Летећег Холанђанина у Арсенал, а остало је историја... Интер је годинама био уклети клуб, Бергкамп је исписао историју Премијер лиге и Арсенала.
РОБЕРТО КАРЛОС (1995-1996)
Један од најбољих левих бекова у историји фудбала је дошао у Интер као млада звезда из Палмеираса и одбио је трансфер у Астон Вилу. Постигао је еврогол против Вићенце на почетку каријере у Интеру, наговестио какав динамит има у нози, а онда је тренер Рој Хоџсон захтевао да Бразилац игра у нападу?!
Роберто Карлос се противио томе уз образложење да је бек и да ће му промена позиције угрозити репрезентативни статус. Председник Морати је стао на страну тренера и Карлос је продат Реал Мадриду са којим је освојио све што се може освојити. Више пута! Постао је један од најбољих фудбалера света, а Интер је у том периоду изменио неколико трагичних ликова крај леве аут линије (о некима од њих у наставку текста) и није освојио скоро ништа.
АНДРЕА ПИРЛО (1998-2001)
Да ли је неко у Интеру тог дана био под дејством алкохола или опијата када је решио да трампи Андреу Пирла за Андреаса Гуљеминпјетра, никада није потврђено. Сумњамо да јесте, јер овај потез носи етикету једног од најглупљих у историји фудбалског тржишта.
Пирло је био млада Интерова нада у коју нису веровали. Слали су га на позајмице у Брешу и Ређину, били су „слепи код очију“ и куповали на туце лошијих играча од Пирла, а имали су драгуљ под носом. Онда је дошао Ектор Купер и тражио да му доведу просечног аргентинског везисту Андреаса Гуљеминпјетра из Милана. Популарни Гули у Милану нкада није био битан играч, али се Куперу допадао. Неко од генијалаца из Интерове управе је дошао на идеју да понуди Пирла у замену за тренерову жељу. А Адријано Галијани је вероватно морао прво сам себе да уштине када је чуо, па тек онда да оберучке прихвати једног од тада највећих талената италијанског фудбала.
Интер је у тој трампи добио и 5.500.000.000 тадашњих лира, што је у данашњем преводу око 3.000.000 евра. Баш се овајдио... Гули је у Интеру трајао колико и Купер, није освојио ништа и касније је нестао у беспућима аргентинских пампа...
Пирла је Анћелоти у Милану прекомандовао из „треквартисте“ у „ређисту“, створио једног од најбољих племејкера свих времена и срце Милана који је годинама млео ривале и низао трофеје. Пирло је постао легенда италијанског фудбала са две Лиге шампиона, титулом светског првака, неколико домаћих и иностраних трофеја.
КЛАРЕНС СЕДОРФ (2000-2002)
Кларенс Седорф је имао само 24 године када је дошао из Реал Мадрида у Интер. Већ је имао две освојене Лиге шампиона са два различлита клуба. Чак и искуство играња у Италији у дресу Сампдорије, што га је чинило идеалним газдом за везни ред Интера у наредних неколико година. Плаћен је 50.000.000.000 лира што је тада био прилично велики новац.
Пошто је Интер у фамозном последњем колу изгубио титулу на Олимпику звог грешке Вратислава Грешка, Ектор Купер је рекао управи клуба да му се Седорф не уклапа у 4-4-2, али и да му је потребан леви бек уместо „грешника“ Грешка. Као и годину дана раније, Интерови челници су позвали Адријана Галијанија, вероватно уверени у намери да ће овај пут они њега насамарити у трампи. Понудили су Седорфа за Франческа Кока?! Галијаније тада вероватно тражио од неког другог да га јаче уштине, јер није могао да верује шта опет чује. Посао је закључен експресно. Коко је био Миланово дете планирано да наследи Паола Малдинија. Момак који је имао неке таленте, али не и озбиљан став да буде професионални фудбалер. Дете из богате породице је на фудбал гледао као на хоби и само део занимљивог живота који је водио. Он је доминирао ван терена.
Његове журке су урбана легенда Милана, Содома и Гомора са лепотицама свих раса и класа. Кроз његов кревет су прошле неке од најпознатијих шоу-бизнис девојака. Раскалашан живот није трпео због фудбала. Пре доласка у Интер је већ био на позајмици у Барселони што је био знак да Милан гледа како да га се реши. У Интеру је био стандардан само прву сезону, у друге две је сакупио укупно пет утакмица, углавном је одсуствовао због повреда. А оне су долазиле од недостатака тренинга и неспортског живота. Завршио је каријеру у 29. години и посветио се уживању у животу, учествовао је и у ријалити програмима... У Интеру није освојио ништа.
На другој страни, Калренс Седорф је комплетирао Миланово свето тројство у везном реду са Пирлом и Гатузом и у наредних десетак година био мотор тима који је освојио прегршт трофеја. Био је део једне од најпознатијих фудбалских династија. Приде је постигао онај магични гол у 90. минуту за победу од 3:2 (од 0:2) у дербију против Интера. Довољно? Интер је годинама касније у неверици гледао шта Пирло и Седорф раде у Милану и вероватно негде у клубу стоји табла са стриктном поруком да никоме више не пада на памет да прави трампе са Миланом.
РОБИ КИН (2000)
Почетком века, Интер је имао амбициозан пројекат са Марчелом Липијем на клупи и гомилом Моратијевих пара којима је газда Интера решио да скине проклетство са клуба. Срушио је светске рекорде за трансфере Роналда и Вијерија, али желео је и најбоље младе играче. Липи је рекао да у том тренутку од Робија Кина из Ковентрија нема бољег младог нападача у Евопи и Морати је искеширао 13.000.000 фунти за талентованог Ирца.
Осим Вијерија и Роналда, Интер је у том тренутку имао у нападу и Заморана, Рекобу и Хакана Шукура! Кин је дошао у конкуренцију аждаја и дебитовао у оном шокантном испадању у квалификацијама за Лигу шампиона од мало познатог Хелсинборга. Липи је убрзо смењен, дошао је нови тренер Тардели и после само шест месеци вратио Кина на Острво. На позајмицу у Лидс који га је убрзо откупио за 12.000.000 фунти, а Ирац је постао један од најбољих нападача Премијер лиге сјајним играма у Лидсу и Тотенхему. Кин је за Интер одиграо 14 утакмица и постигао три гола
АДРИЈАН МУТУ (2000)
Нешто мање од годину дана пре Киновог доласка, Интер је у рукама имао још један драгуљ европског фудбала. Крајем века су почеле да круже приче да се у Румунији појавило чудо од нападача и нешто најталентованије што је румунски фудбал видео још од Георгеа Хаџија. Интер је одмах регаовао на наговор Мирчее Луческуа и у новемеру 1999. капарисао талентованог Адријана Мутуа из Динама.
Дошао је на полусезони и већ у првом мечу после девет минута на терену постигао гол у победи од 3:2 над Миланом. Ипак, и он је попут касније Кина имао страшну конкуренцију у виду Роналда, Вијерија, Заморана и Рекобе. Био је млад и Интер га се одрекао после само једне полусезоне.
Отишао је на позајмицу у Верону која га је откупила, а потом продала Парми где је Мутуексплодриао. После само годину дана га је за велике паре купио Абрамовичев Челси где је мало претерао са шмркањем, да би се потом вратио у Италију и играма у Јувентусу и поготово у Фјорентини постао један од најбољих играча Серије А. Муту је у Интеру одиграо 14 утакмица и дао два гола.
ФАБИО КАНАВАРО (2002-2004)
Још једна трампа због које би Интер требало да престане да размишља о размени играча са директним ривалима. Срамота је... Није им било довољно било што су се опекли са Пирлом и Седорфом, ништа нису научили и онда су частили и Јувентус једним од најбољих дефанзиваца планете – Фабијом Канаваром.
Он је годинама био сама елита међу светским штоперима и када је Парма упала у финансијску кризу, Интер га је довео као капитена клуба и репрезентације. Требало је да буде стуб одбране Неразура који су сезону пре његовог одласка захваљујући смешној дефанзивној линији изгубили Скудето у последњем колу. И био је!У првој сезони када је Интер дошао до полуфинала Лиге шампиона и опет завршио као други иза Јувентуса у првенству. А онда су уследили проблеми са повредама. Играо је повређен, Алберто Закерони га је терао да игра бека што му никако није одговарало и Канаваро је почео да изгледа лоше у лошем тиму и лошој игри Интера.
Јувентусов трансфер гуру Лућано Мођи је знао какав је Канаваро играч и да би Старој дами легао савршено. Шест месеци је звао Канавара преко разних посредника и покушавао да га убеди. А онда је као кец на десетку дошао „паметњаковић“ Роберто Манћини на кормило Интера. Канаваро је рекао Манћинију на припремама да неће тренирати док потпуно не залечи колено због чега се Манћо наљутио и рекао управи клуба да Канавара треба продати и да му такви играчи нису потребни. Сигнал који је чекао мафиозо Мођи!
Искористио је Мина Рајолу да добије Канаваров пристанак. А онда је искористио другог менаџера - Пака Касала. Реч је о уругвајском агенту који је у Интеру заступао Алвара Рекобу, а у Јувентусу трећег голмана, такође Уругвајца Фабијана Каринија. Због добрих односа, у јеку прича о Рекобином новом уговору, Интер је пристао да трампи ФабијаКанавара за Фабијана Каринија!
Дао је капитена италијанске репрезентације и једног од најбољих штопера света за голмана који му уопште није био потребан поред Толда?! Капело је касније рекао да није могао да верује каквог је играча добио у Јувентусу и да је Канаваро из Интера дошао са „распаднутим“ коленом којем је требало времена да се залечи. Кад су га залечили, Канаваро је постао стуб одбране и касније најбољи играч света! Карини је за Интер бранио не четири утакмице у наредне три године...
ЛЕОНАРДО БОНУЋИ (2006-2007)
Роберто Манћини је 2004. године отерао Фабија Канавара из Интера, а три године касније и Леонарда Бонућија! Садашњи капитен Милана је у Интер дошао као талентовани тинејџер, освојио са младим тимом првенство Италије и дебитовао у првом тиму као 18-годишњак у последњем колу првенства. Истина, Манћини је тада имао Самуела, Матерација, Кивуа, Бурдиза... Исто тако веровао је и да је „колумбијски Тајсон“ Ривас чудо од штопера, да би се брзо показао као промашај.
Бонући је после годину дана у првом тиму, те понеког минута у купу Италије и на пријатељским утакмицама, позајмљен друголигашу Тревизу. А потом и подат за 500 евра! Да, добро сте прочитали, не фали ниједна нула. То је обештећење које је Интер добио од Тревиза за Бонућија. Преко Тревиза, Пизе, Ђенове и Барија, Бонући је дошао до Јувентуса где је постао формирао тријумвират испред Буфона са Кјелинијем и Барзаљијем, постао ослонац репрезентације Италије и један од најбољих штопера света. Са Старом дамом је освојио шест узастопних титула првака Италије пре него што је прешао у Милан.
Навијачима Интера једина утеха за то што су га пропустили може да буде сада док га гледају како се мучи са Миланом...
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар