Анализа: Како је Звезда научила да игра без Фелдина?

Био је то изазов за Црвену звезду, а посебно њеног тренера Душана Алимпијевића. У ситуацији када један од двојице водећих стрелаца није у свом зену, било је потребно извући кеца из рукава и некако надоместити Фелдинову „минус фазу“. Алимпијевић је извукао два аса - Дејана Давидовца и Дилана Ениса.

Кошарка 06.01.2018 | 21:30 Ехо готово савршеног краја 2017. осетио се и на почетку нове године. Црвена звезда се после тешких утакмица с миланском, потом и љубљанском Олимпијом винула у небеске висине и надјачала тим са најбољом формом у Евролиги.

Шарунасов Жалгирис је апсолутни хит елитног такмичења. Сломио је Фенербахче у Истанбулу, те Панатинаикос и Олимпијакос и због тога литванском великану треба скинути капу. Али, црвено-бела гарда је у новом великом скалпу показала идеју каква се и тражи у највећим изазовима - како да победи, чак и када њен најбољи стрелац није на свом нивоу.

После више од месец дана пружања рола на високим лествицама, Џејмс Фелдин није 2018. годину започео онако како је то очекивао. Донекле и логично, с обзиром на велику енергетску потрошњу у последњих месец дана, али и партије којим је директно утицао на резултат и био херој јадранског шампиона. Од Ефеса, када је убацио рекорд каријере, преко Валенсије, где је у драматичној завршници остао хладан као друга страна јастука, до Олимпије у Медиоланум Форуму и комплетне минијатуре у последњих 100 секунди са шест кључних поена.

Утакмицу са Жалгирисом покушаће што пре да заборави. Јер, не само да је остао на свега два поена, уз свих осам промашаја из игре, већ и зато што је комплетну последњу деоницу преседео на клупи. 

„Ово је мој најлошији меч“, као из топа нам је поручио Фелдин и наставио:

„Било је баш тешко, да будем искрен. Играли су баш добру одбрану на мени. Исфорсирао сам прва два шута, што је утицало да лоше наставим утакмицу. Није утицало на моје самопоуздање, јер увек верујем у себе. Тешко вече је иза мене, али нисам ја битан. Битна је екипа и то да смо победили. Много сам срећан због победе. Било би ми јако тешко да смо изгубили, а ја одиграо овако“, искрено ће момак који је обележио Звездин резултатски успон.

Био је то изазов за Црвену звезду, а посебно њеног тренера Душана Алимпијевића. У ситуацији када један од двојице водећих стрелаца није у свом зену, било је потребно извући кеца из рукава и некако надоместити Фелдинову „минус фазу“. Алимпијевић је извукао два аса - Дејана Давидовца и Дилана Ениса. 

„Имао сам добрих партија, имао сам лоших игара, била је ово утакмица за неке друге момке и много ме радује што су били тако добри, што смо добили“, јасан је Фелдин.

Одиграо је Душан Алимпијевић на сигурно и није желео да Фелдина излаже додатним напорима, када га лопта није слушала. Оставио га је на клупи. Многи би такву одлуку видели као озбиљан ризик и коцку пошто је ривал био потпуно равноправан. Тестирао је снагу својих изабраника, као да је желео да види могу ли да се снађу и науче да играју без искусног стрелца. Нешто слично је већ екипа искусила против Олимпије четири дана раније, пошто је Фелдин више био у серији великих промашаја него великих погодака. Зато је утакмица, уосталом, и била онако тесна.

Али, показало се зашто велике утакмице рађају велике победнике. Дејан Давидовац је учињеним у завршних, уједно и најважнијих десет минута демонстрирао колики је заправо његов играчки раст откако је редовно на паркету.

„Познајем Дејана и његовог брата од раније и обојица су талентовани момци. Али, Дејан је баш талентован играч. Много ми је драго што је добио шансу и што исту користи, посебно као играч који раније није толико био познат нашој јавности, на европском нивоу. Ово је његова прилика и треба да је искористи“, рекао нам је плејмејкер Жалгириса и репрезентације Србије, некада играч Црвене звезде Василије Мицић после утакмице.

Оно што Дејан Давидовац пружа откако је задужио црвено-белу опрему је, објективно гледано, ван свих очекивања. Посебно јер је ово требало да буде сезона навикавања на евролигашке прилике и припрема за оно што тек долази. Али, дечко из Зрењанина је све прогнозе метлом почистио и заслужио ореол најпријатнијег, можда и највећег изненађења ове сезоне. 

„То је то! То је евролигашки тим. Биће вечери које нису моје, било је вечери када сам ја био добар, а можда Рочести није. Имаћемо успона и падова. Много је добра ствар што имамо играче попут Декија (Дејан Давидовац) који могу да уђу на терен и направе оно што је урадио у четвртој деоници“, каже Фелдин и објашњава:

„Она прва његова тројка била је преко руке у последњој секунди напада. То је баш тешко убацити. Када је то убацио знао сам да ће друга и трећа ући, јер видим шта дечко ради свакодневно на тренинзима. Пун је самопоуздања“.

Управо такав утисак и оставља Дејан Давидовац сваки пут када је на паркету. Смирен, фокусиран, стабилан, хладнокрван, сигуран са лоптом у рукама. Плејмејкер у телу 203 центиметара високог поливалентног кошаркаша који је Црвеној звезди донео једну потпуно нову играчку димензију и човека за све - трошење времена, разигравање саиграча, пробијање тешких дефанзивних бедема, али и доминантно решетање које доноси победе. А то је нешто што у Жалгирису вероватно нису очекивали.

Е, баш то је Давидовац показао за само једну четвртину. Четвртину у којој је Црвена звезда коначно пробила чврст Жалгирисов оклоп и одушевила армију навијача. Она тројка преко Кевина Пангоса код резултата 53:50 доказ је колико самопоуздање има момак који је пре само две и по године био откровење у дресу Вршца, са репрезентативним златом око врата. Чак иако је, будимо искрени, то био шут само како би се предухитрио сат за мерење напада. 

„Верујем да су очекивали да ћу ја промашити неке шутеве. Када сам био на клупи сви су ми дали много подршке, савета да наставим даље. Обично играм добро у последњој деоници, сада сам био на клупи и био сам спреман на све. Да преседим и да уђем у игру и знам да бих узео следећи шут да сам био на паркету“, каже Фелдин.

Тешко је то објаснити неком ко можда не види те ситне детаље, али када видите Дејановекретње без лопте, колико логично одмерава сваки детаљ, ситуацију на паркету и како разумски бира сваки наредни потез, јасно је зашто тренер Алимпијевић има толико поверење у једног дебитанта. Дебитанта који је у најважнијој четвртини његове досадашње каријере убацио 11 поена, укључујући и два слободна бацања за недостижну предност, али и две блокаде. 

Та вера је Давидовцу омогућила да у вртоглавих неколико минута чисте инспирације експлодира и постане играч чије ће се име наћи у мислима сваког звездаша. Да с одушевљењем прича о оној тројци, али и наредне две, које је Давидовац убацио практично у следећа два напада са готово идентичних позиција и из скоро истих нападачких ситуација. Оне две блокаде над Ароном Вајтом само су дошле као шлаг на торти сурове доминације момка за кога је, баш као што Васа Мицић рече, у евролигашким оквирима мало ко чуо.

Сада ће га сви добро запамтити, ако већ нису после Реала, Валенсије, Ефеса или Арманија, када су његове роле биле нешто другачије, више усмерене ка решењима из другог плана.

Алимпијевић му је омогућио да заигра и као бек, имао је шансу да заблиста пуним сјајем. То му је тренер обезбедио добром ротацијом увек јако доброг Тејлора Рочестија и Дилана Ениса, чија је енергија подигла гледаоце на ноге. Канадски плеј одиграо је своју најбољу партију у црвено-белом дресу и тачно је могла да се осети његова енергија којом је пленио и терао Жалгирисову одбрану да стално ротира чуваре и тражи алтернативна дефанзивна решења. 

Коначно је Енис проиграо и то ће обрадовати све у стручном штабу. Донедавно најбољи играч Мега Бемакса стигао је на Мали Калемегдан у јако незгодном тренутку, када је екипа ишла на четири везана гостовања и у систем је морао да се уклопи без дана тренинга. 

После неколико заједничких тренинга и сталних разговора са тренером Алимпијевићем, те Рочестијем и Фелдином Енис је осетио да је дошло и његово време да покаже оно што зна на евролигашком нивоу. Види се да му треба још мало времена како би све дошло на своје, али његова енергија, сирова снага коју има и жеља за доказивањем донели су Жалгирису велике проблеме. Тешко су изабраници Шарунаса Јасикевичијуса излазили на крај с његовим продорима после блокада, због чега је неколико пута у маниру искусног плејмејкера извлачио фаулове и лаке поене са линије пенала. Да би она тројка за преокрет у другом кварталу и дуга двојка средином трећег квартала убризгале потребну дозу самопоуздања за финиш у којем је имао три од четири искоришћена слободна бацања за победу. 

„Радује ме то што екипа не мора да зависи од мене. Момци који играју мање или нису имали довољно минута добили су на самопоуздању, а то нам је потребно. Није довољно да само Тејлор, Перо и ја играмо добро. Сви су нам потребни“.

Црвена звезда је показала нешто много битно, нешто што ће такмацима у наставку сезоне унети додатни немир када испред себе буду имали српског шампиона. Победничку идеју, нападачку разноврсност, велико самопоуздање и, опет, колико је Перо Антић важан шраф у тиму и зашто је важно његово присуство, његова реч. 

„Осећај је баш као када смо победили Реал у Мадриду. Знали смо да је Реал оптерећен повредама. Али, хајде, да се не замајавамо - Реал је Реал. Та победа дала нам је огроман ветар у леђа, а надам се да би ова могла да нам пружи још више самопоуздања“. 

Црвена звезда је израсла у тим који ће се у наставку сезоне потпуно равноправно борити за четвртфинале!

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт