Овако се некада постило за Божић

Многи обичаји, радње и вјеровања у српском народу везана су за божићне посте који трају пуних 40 дана.

Република Српска 03.01.2018 | 21:56
Овако се некада постило за Божић
Пости почињу Покладама , првим посним даном, за који су се домаћице, планинке, некад посебно припремале.

Старица Милијана Баранац из Бијеле каже да је био обичај да се сво суђе за јело очисти од масти и мрсне хране и то на посебан и тада једини начин.



''Скува се цијеђ у некој ранији, великом лонцу или суду и у њега се ставе све –шерпе, лонци и поклопци, тепсије , тањири, виљуке, па кашике и ножеви затим разне ћасе и чиније. То се све ориба и опере, прокува а цијеђ се правио од луга најчешће буковог и храстовог дрвета'',  прича Милијана.

Она вели да се суђе тако прало и то боље него садашњим детерџентом а мирисало је на луг и зрачило чистоћом.

Богатије породице у посним данима су имале и богатију трпезу.

''Спремали смо посна јела од кромпира, купуса, пасуља, а од воћа које се сушило правили смо нешто као данашње компоте, чорбицу и то сркали са хљебом. У сушрама, мишанама, домаћини су сушили шљиве, крушке па и јабуке и све се то остављало за зиму'', присјећа се Милијана.



Милијана каже да се јео кукурузни хљеб а кад о празницима мајка или бака испеку пчшенични дјеца једва исчекају да га једу камчећи – дај нам помало, дај нам помало.

Није била ријеткост да се у тешким, гладним годинама послије Другог свјетског рата на асталу или синији нађе и сирће , које је настало цијеђењем џибре, послије печења ракије .



''Најели смо се ми тих година, боље рећи напили сирћета. Домаћице су правиле посни качамак, онда натуку бијелог лука, направе као неку чорбицу, шта ли па једи ако си гладан, а гладан си јер си цијели дан нешто радио'', објашњава старица.

Исприча Милијана како су баке нагониле свако чељаде да први дан поста поједу по једно чено бијелог лука али ни она није знала какво је то занчење имало осим да није шта везано са уроцима.



Старица из Бијеле је била позната по томе што је припремала туршију од крушака такиша коју је чувала за посне дане у ћуповима или старим лонцима.

За цијели божићни пост газда куће је куповао у дућану пола литра зејтина и та количина се морала разгодити, односно распоредити, да не би нестало ако изненада у кућу дође ники важан гост.



Домаћице су правиле и суве колаче од добро укуваног пекмеза од шљива а чобански ручак је био - испечен кромпир на огњишту,и комад кукурузног хљеба и главица црног лука.



БН телевизија

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Саша

03.01.2018 21:19

Кратко јасно-живјело се знатно теже него данас, али је народ имао више поноса, оптимизма и вјере у Бога.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Етика

03.01.2018 22:03

Некад је постојала етика.Данас постоји расуло.И вјестацка вјера.

Name

Ин

03.01.2018 23:29

Неа је било вере, карактера људства, морала, цијењене суправе ствари данас разват немрал

ОДГОВОРИТЕ
Name

Семберко

04.01.2018 09:17

Живјело се можда теже али здравије, честитије и поштеније.

ОДГОВОРИТЕ