Прича: Никола Јокић - Денвер га је чекао пола вијека!

Као да Денвер Нагетси још увек не схватају – Никола Јокић је тај. Он је њихов Мајкл Џордан, Коби Брајант, Леброн Џејмс, Кевин Дурент – звезда коју чекају пола века.

Кошарка 10.01.2018 | 22:45 Алекс Инглиш није био тај, Џорџ Мекгинис није био тај, Дикембе Мутомбо није био тај, Махмуд Абдул-Рауф није био тај, Антонио Мекдајс није био тај, на крају, ни Кармело Ентони није био тај. У последњој ери није успело са Кенетом Фаридом, који се "угасио" након што је добио 50 милиона долара. Време је за еру Николе Јокића.

Изгледа да су Денвер Нагетси уплашени да не направе исту грешку и са Јокићем, па оклевају да прихвате чињеницу да је Србин њихов "Икс-фактор" за блиставу будућност. Наравно, да се мора сумњати у то да момак који је до пре само неколико година играо тамо неку регионалну лигу на "проклетом" Балкану, те био зависан од кока-коле, може да носи тај шампионски ген.

Али, зар Никола Јокић у само две и "кусур" НБА сезоне није показао да је материјал за "суперстара"? За само две сезоне је од експеримента са 41. позиције на драфту постао не само неизоставан део ротације, не само стартни центар, него носилац игре екипе која има велики плеј-оф потенцијал.

Србин је тек на почетку своје НБА каријере, а већ изазива страхопоштовање код ривала, већ је играч који је способан да убацио 40 поена у Медисон Сквер Гардену и носи тим до победе над шампионом. А још је далеко од нивоа игре који је способан да достигне.

Ова сезона је, без сумње, преломна тачка на његовом путу ка "суперстар" класи. Добија константних 30 минута по мечу, али тренер Мајк Мелоун и даље није сигуран како на прави начин да га искористи. То умногоме утиче на Јокићеве повремене осцилације, па је и даље на просеку од прошле сезоне од око 16 поена, 10 скокова и 4-5 асистенција по утакмици. Јокић је у тим сегментима лидер тима, али је далеко од онога што може и мора.

Почео је сезону стидљиво, са 7+12+7 на премијери, па остао без поена за 30 минута пртив Кингса у другом мечу, да би већ у следећем убацио 29. Те недеље је био на просеку од око 20 поена и 15 скокова, убацио 28 у МСГ, а онда је опет кренуо ролеркостер. Осам, па 19, па опет осам, тако и са асистенцијама (5, 0, 2, 10, 2, 5, 9, 1...), а онда експлозија са 41+12 против Бруклин Нетса.

"Када погледате његове бројке од 15. децембра, не знам да ли се то икада догодило у НБА лиги. Очигледно је да сам пристрасан, али мислим да је заслужио Ол-стар и ове године. Јокић постиже поене, игра одбрану, скаће, асистира. Он је један од најбољих 'великих' играча у НБА", рекао је тренер Нагетса Мајк Мелоун.

Јасно је, овај момак може да доминира попут Леброна Џејмса, Џејмса Хардена, Расела Вестбрука, Кевина Дурента, иако је центар, али му фали још "нешто". Врло брзо после тих 41 гледали смо просечног Јокића са по шест, седам поена и мизерним процентима шута, а онда се повредио.



Уследила је двонедељна пауза која као да је препородила Србина. Откако се вратио на паркет, Јокић није "пао" испод 13 поена, на просеку је од скоро 20, и то у мечевима са Оклахома Ситијем, Портландом, Голден Стејтом, Минесотом... Јокић коначно ради оно што се очекивало од њега од старта сезоне, суверено носи напад свог тима, константно је агресиван са лоптом у рукама и то доноси резултате.

Међутим, видљиво је и то да је Јокић и даље далеко од правог баланса у својој игри, баланса који раздваја суперстарове и "обичне" играче. Јокић се ове сезоне усталио као доминантни скакач свог тима, контролише "обруч" на оба дела терена, али, за разлику од новембра када је био скоро на просеку од 15 ухваћених лопти по мечу, од повратка на паркет је само једном имао више од 10.

Наравно, не треба заборавити да је Јокић паузирао због повреде скочног зглоба, страх од нове повреде је и даље присутан, па је јасно и зашто је за нијансу мање агресиван у борби за лопту. Такође, Јокић је и даље први асистент екипе, практично има улогу плејмејкера, док је Мелоун "гурнуо" Мареја на позицију чистог шутера, али је за разлику од почетка сезоне пронашао бољу формулу у балансирању тог разигравања и напада на кош, што и доноси резултате његовом тиму.

Да је на правом путу најбоље је показао дуел са Портландом средином децембра. После два окршаја са Јусуфом Нуркићем за заборав, коначно је успео да пробије ту менталну блокаду у дуелима са бившим саиграчем и покаже зашто су Нагетси изабрали њега, а не "Босанску звер" као носиоца игре. У директном дуелу је потпуно "одувао" центра Блејзерса и са тих 27 поена уз девет скокова и шест асистенција био Никола "Суперстар" Јокић какав сви очекујемо да постане.



Кључ његовог успона ка том нивоу ипак нису ни поени, ни скокови, ни асистенције. Кључ је одбрана. Јасно је да је Јокић далеко од доминантног дефанзивца попут Рудија Гобера, али је видљиво и да је управо тај сегмент игре оно на чему је претходних месеци посебно радио и и даље ради. Као центар, посебно кључни играч тима, Јокић мора бити у одбрани једнако доминантан као и у нападу. Само са тим ће бити оно што сматрамо да може постати, а да то Нагетси још не виде, њихов Мајкл Џордан, Коби Брајант, Леброн Џејмс, Кевин Дурент. Њихово оружје за освајање прстена. Њихова легенда.

Тренер Нагетса Мелоун се у овој сезони нашао у помало незгодној ситуацији јер је с једне стране довео сјајно појачање у виду Пола Милсапа, али с друге, то је вратило Јокића и изградњу дефанзивне концепције Нагетса на почетак. Милсап је тај тип играча који је био потребан за "затварање" рупа које су настајале у Јокићевој одбрани, али то није решење.

Јокић је нова генерација центра, али у телу играча "старе школе". Висок је, покретљив, сјајно "чита" игру, али једноставно нема оно што је потребно да испрати савремене "четворке" попут Дрејмонда Грина, Блејка Грифина, па и поменутог Милсапа, а још мање за експлозивне бекове.

Ривали га лако "прескачу" на периметру, сувише је лак "залогај" за пик-ен-рол акције противника. Због тога нису изненађење честе ситуације у којима бекови противника постижу без проблема по 25, 30, па и 40, чак скоро 50 поена против Нагетса, као што су чинили Џими Батлер, Расел Вестбрук, Виктор Оладипо, Џру Холидеј у последње време.

Откако се Јокић вратио на паркет после повреде, Мелон то покушава да реши комбинацијом са Мејсоном Пламлијем у рекету. У тој ситуацији, Јокића форсира као "четворку" у нападу, што очигледно доноси резултат, док је у одбрани задужен за центре, а Пламли за крила, што је такође, за сада, продуквитно. Нагетси су против Блејзерса, Вориорса и Џеза у просеку примали само 83 поена, у серији од три победе, уз апсолутну доминацију у скоку.

Јокић је ове сезоне знатно бржи у одбрани у односу на претходну, није то претеран напредак, али сваки делић секунде може представљати разлику између блокаде и неуспеха. Јокић је убрзао и своје руке, чешће краде лопте, па је очигледно да је одбрана сегмент на којем највише ради у последње време и где и сам види простор за битан напредак.

Уколико настави у том ритму, а посебно ако тај прогрес убрза, а истовремено додатно развије и свој офанзивни арсенал, где ове сезоне ради на шуту са дистанце, могли бисмо убрзо да имамо Србина као једног од најбољих НБА играча.

У сваком случају, време Јокићеве доминације тек долази. Потребно је само стрпљење, ипак ће он у фебруару напунити тек 23 године. А Србија је добила врхунског играча за наредних десетак година.

Просек по сезонама:
2015/2016 – 10п, 51,2% шут, 7ск, 2,4ас, 1ук (21,7мин)
2016/2017 – 16,7п, 57,8%, 9,8ск, 4,9ас, 0,8ук, 0,8бл (27,9мин)
2017/2018 – 16,3п, 50,4% 10,2ск, 4,5ас, 1,2ук, 0,8бл (30,2мин)
Каријера: 13,7п, 54,2%, 8,6ск, 3,7ас, 1ук, 0,7бл (25,5мин)

Извор: Б92