Ми плаћамо лет, а они иду на концерт

Како другачије објаснити бахато плаћање хеликоптера за Цецу, која наступа за 200-тињак најимућнијих златномладаца Бањалуке, узме за све то паре, па одјезди натраг нашим керозином?

Република Српска 02.01.2018 | 17:10 И не само да смо је удомили, благо нама, него смо је хеликоптером који је купљен нашим парама из нашег предсједничког Сервиса досамаљотили. И вратили након (зло)употребе у Београд. Алл инцлусиве.

Увијек робом

Добро, рећи ће многи. Није нам ни први, а поготово не посљедњи пут да плаћамо Цецине и не само Цецине летове. Али, докле браћо и сестре?

И ако је од нас, много је! Јесмо људи, ал нас је мало и будале смо за све паре овог свијета. Јер како другачије објаснити бахато кеширање хеликоптера за Цецу, која наступа за 200 најимућнијих зладномладаца, узме за све то паре, па одјезди натраг нашим керозином?

Има неких који веле, па шта фали, воли народ Цецу. Ваљда тако правдају своју глупост. Јер, објективно, само оне који су платили улазнице и бахатили се треба испоштовати. Они су гледали и слушали балкански ратни, постратни и транзициони пројекат у пуном сјају. Остали? Мало пива млаког, мало кућне атмосфере, мало новоплебејске променаде по трговима, па кући на руску. Салату, да простите.

Боранија од народа? Његово је да плати туђе приоритете и туђу раскалашност!

Видите, објашњавати људима да се од њихових пара плаћа хеликоптерисање Цеце у Бањалуку, док вам они све једнако говоре, па то народ воли, истовјетно је као када слушате роба који у свом кавезу избичеван вели како је газда јако добар према њему јер му једном годишње баци комад меса који је он својим робовским радом одавно зарадио и робовласнику стоструку корист направио.

Па се поставља људско питање, има ли сврхе робљу објашњавати све ово и трубити му у отупјеле уши да може устати и потргати ланце?

Само, не би роб био роб када не би живио у блаженом незнању свога робовског статуса, нит’ би господар био робовласник, кад не би Цецу хеликоптером довео на полуприватну забаву.

Или, простије, џаба зовете силне хуманитарне и остале телефонске испомоћи за напаћене колеге робове и колегице ропкиње. Заправо, није џаба, то се само тако фигуративно каже.

То кошта и тиме плаћате и покривате пљачкашку државу.

Избори ће, ваља им летјети

И, тек ћете плаћати! Добро дошли у изборну годину! А, чему служе хеликоптери у изборној години кад се њима не возају пресуђени ратни злочинци или ако премијери не слијећу у своју омиљену кафану? Па служе за развожење пјеваљки од шатора А до шатора Б, е да се не би мијешале са друмским колегама прашинарима.

И све о трошку народа. О, има ли боље земље за политички олош и мраку народну? Дабоме да нема. Удари опет громе мој, рекла би споредна актерка наше приче, а народ би мазохистички одговорио, ево ти душа и тело.

Мада, приличније је назвати ствари правим именом. Кукавица, ако ћемо се играти Марининих и Футиних стаза семантике и семијотике. Наравски, није Ражнатовићева кукавица. Она је удовица, мајка, краљица.

Народ је кукавица!

Док гледа онај грб Републике Српске на задњем сједишту “Милиног хеликоптера” и уредно плаћа читав овај џумбус-шоу. И не да плаћа, него је одушевљен или се прави мало к’о блесав.

Ови из прве регименте још се нису отријезнили, а други се мамурно чешу по глави гледајући у фрижидер за два дана похаран. Како год, сви заједно могу запјевати “без душе си леп” док танкају скупље гориво, е да би се сервисирао, да простите апарат.

Апарат, који није ни за ону ствар, ал’ уредно покрива Цецине летеће прохтјеве. Видите, народ има право да плаћа из свог џепа Цецин лет, али не може ући на Цецин концерт.

О, како је то држава све лијепо угодила. Мало по мало, маркица плус 17 пфенинга и ето нам Цеце. Широко аплицирана отимачина ниског и дуготрајног интензитета, или што би економисти исчивијали порез, ПДВ и акцизе.

А, ти народе клебеси вилицу до земље кад гледаш како је клуб крцат и како златна дјеца остављају хиљаде евра за дружење са Ражнатовићевом.

Волови и синови у новом целофану

Јебо сад све паре! Јебо шампањце, кавијаре, сушије... Газде су то. И приличи им да се бахате. А, ти народе мој, финансирај дернек. У рату је газда давао волове, а сиромах синове.

У миру, далеко му ова наша “домаћинска” кућа, газда даје промају, а биједник све остало. Рачунајући и гласачки листић и власт и своје паре.

Почиње радна седмица. Устај робе, неће се предизборна кампања све заједно са Цецама, Јецана и хеликоптерима сама отплатити.

О, Боже како лијепо пјевају. Него, народе, јеси ли се ти кад возио оним својим хеликоптером, што си Предсједнику од својих пара купио? Знам, не требаш одговарати.

Или да преформулишем у једно нереторичко поетско лирско питање:

"Брука, пијете

а мени је мука

хајде реци да је волиш

ако ти се не гади???" 

Аутор: Драган Бурсаћ/БУКА