Анализа: Одлагање које је појачало неизвјесност...

Многе најаве биле су написане, планови сковани, а интересовање досегло оне висине од пре неколико месеци и година. Карте су чекиране, распоред путовања направљен и задаци јасно дефинисани. Бројни текстови били су спремни, један посвећен конкретно овој теми био, што ми волимо да кажемо, скоро па "спакован у драфтове", али. . .

Тенис 03.01.2018 | 22:45 Један план, онај од којег директно зависе сви остали планови, распао се као кула од карата при првом контакту са страним телом – Новак Ђоковић одложио је повратак на терен због повреде лакта.

Најбољи српски спортиста требало је да се, након више од пет и по месеци паузе, врати на терен на езибиционом турниру Мубадала у Абу Дабију, али се то није догодило. Незванично, бол који се вратио при првом озбиљнијем напору, био је аларм да још није време за жељно ишкивани тренутак.

"Изузетно сам разочаран што сам принуђен да се повучем са турнира у Абу Дабију. Нажалост, у последњих неколико дана поново ми се јавио бол у лакту и након прегледа лекари су ме саветовали да ништа не ризикујем, да би требало да пропустим ово такмичење и да одмах наставим са терапијама. Веома сам тужан јер сам жељно чекао да поново почнем да играм званичне мечеве", рекао је Ђоковић.

Уз све оне навијаче, љубитеље тениса, новинаре и уреднике који су косе чупали већ развијајући најгори могући сценарио и мислећи се како ће преживети јануар, био сам и ја. Мелбурн је са те, прве тачке гледишта, деловао још коју хиљаду километара даљи, планови из уводних редова се изјаловили, задаци променили, а споменуте најаве из драфтова постале бесмислене.

Али тако је некад у новинарству, можда и најбољи радови не стигну да виде светлост дана и, како кажу, "остану заувек затурени у фиоци радног стола"... Рећи ћемо да је тако. 

"Остаје да прихватим ову ситуацију и сачекам резултате терапија како бих што пре могао да се вратим на терен и уђем у пун ритам", пише у саопштењу Ђоковића, уз додатак да новонастала ситуација може утицати на распоред на старту сезоне. 

Очекивано, утицала је много – мање од 24 сата касније из његовог штаба стигла је потврда да, што је и логично, терапије нису дале резултата за тако кратко време и да одустаје од наступа у Дохи. Требало је да брани титулу освојену прошле године на првом турниру у 2018, али ће његови навијачи из престонице Катара морати да сачекају најмање 12 месеци. 

"У Катару имам велику подршку и чувам лепе успомене. Памтим многе мечеве, попут финала прошле године против Ендија Марија. Атмосфера на стадиону је одлична, а организација је на највишем нивоу. Све ће ми то недостајати. Међутим, после детаљних консултација са лекарима, одлучили смо да је најбоље да наставим са терапијама и третманима лакта".

Шта га то мучи?

Нада је једно, а реалност потпуно друга ствар, посебно када се узме ниво оштећења једног од зглобова који код тенисера трпи највећи притисак. Према сопственом признању, Ђоковић је најраније симптоме повреде почео да осећа током 2015. Од тада је на готово сваком турниру играо под лековима, али су они престали да делују на овогодишњем Вимблдону.

Дефинитивни крај стигао је у четвртфиналном сусрету са Томашом Бердихом, предаја почетком другог сета била је неизбежна и тада се први пут тихо провукла теза "неке дуже паузе". Признао је да је неколико пута током каријере размишљао о таквом потезу, видели смо да је много значила Роџеру Федереру и Рафаелу Надалу, али ми је, и данас се сећам те конференције у Лондону, нешто друго много дуже "остало у ушима".

"Навикао сам цео живот да играм све највеће турнире. Не знам да ли сам у професионалној каријери прескочио неки Гренд слем. То је нешто што је ишло против мојих принципа, уверења и приступа професионалном тенису. С друге стране, био сам рационалан и, када би ми неко од специјалиста и ортопеда рекао да треба да одморим и оставим рекет са стране, то бих урадио. Међутим, нико ми није био јасан по том питању, а консултовао сам се са више специјалиста – што домаћих, што иностраних".

У преводу, добар део времена током којег је играо "преко бола" није имао праву дијагнозу, а самим тим ни стриктно дефинисани програм лечења и опоравка, све до консултације са доктором Здеславом Милинковићем. Зденко, иначе ортопедски хирург и лекар Дејвис куп репрезентације Србије, помогао је у одређивању тачног проблема, па је Новак крајем јула објавио да је сезона за њега завршена.

"Има коштану модрицу због претераног играња. Није довољно паузирао, Новак је такав, стисне зубе и игра и поред озбиљне повреде. То је за мене као његовог пријатеља увек била велика брига. Симптоми се смирују, био је код специјалиста у Торонту, на додатним испитивањима. Консултовао је и наше стручњаке, наравно и мене јер смо ми одлични пријатељи. Сада је важно мировање уз различите врсте процедура које могу да утичу на опоравак и смиривање тегоба", изјавио је тада Милинковић и открио да два месеца неће бити тренинга са рекетом. 

Па, шта је онда коштана модрица? У питању је посттрауматска промена коштане сржи која једино може да се открије магнетном резонанцом, а која настаје услед великог напора и константног притиска на одређени зглоб. Прецизном анализом присуства и локације коштане модрице се може разјаснити механизам трауме зглоба, што омогућава бољи увид у очекиване, удружене, повреде унутрашњих структура. Лекари је често ословљавају као "помоћни знак" или најважнији показатељ за дијагностиковање повреда лигамената – значи, ситуација и више него озбиљна. 

"Операција остаје крајња опција", додао је Здеслав, а његово мишљење дели и Ђоковић који је још на Вимблдону изјавио да жели да "пусти да све иде природним путем". 

"Било је приче о операцији, али ја не верујем у њих. Речено ми је да постоји могућност да ми је предложе, али докле год реагујем на те антиинфламаторне лекове да ће бити добро. Не мислим ни да је то добро – да ли ме неко сече оруђем за операције или се трујем пилулама, исто ми дође. Нити једно споменуто решење није добро", рекао је Ђоковић. 

И док је о томе говорио у гласу му се јасно осећало, не бих то назвао страхом од операције, али неповерење да ће "одлазак под нож" значити нешто више од препоручених терапија. Да ли се тиме изгубило на драгоценом времену вероватно је питање на које се најбоље може одговорити оним најнепопуларнијим речима у нашој бранши – време ће показати.

Не брините, није крај

Очекивања, сада урушена до темеља, имала су добру основу јер је пре неколико недеља комплетиран потпуно нови сручни штаб. Јасно је од почетка било да Марио Анчић, због својих обавеза на Вол стриту, неће моћи да помаже тиму као што је то био случај на Вимблдону, али је место поред главног тренера Андреа Агасија заузео Радек Шћепанек.

Новопечени пензионер повукао се пре мање од годину дана и одмах ускочио у "тренерске воде", па ће његов задатак бити да прати српског играча на свим турнирима.

"Само највећи циљеви долазе у обзир. Ништа се не мења, а на нама је да помогнемо да се ти циљеви остваре. До сада се све окретало око мене, а сада ћу се ја вртети око Ђоковића, више нећу бити ја најважнији. Мислим да могу брзо да се навикнем на нову улогу", рекао је Чех пошто га је освајач 12 Гренд слемова промовисао у занимљивом "лајву" на друштвеној мрежи "Инстаграм".

Уз споменути двојац, ту су још кондициони тренер Марко Паники, физиотерапеут Улисес Бадио и духовни саветник Пепе Имас, који се упркос константном притиску јавности задржава у уском кругу Ђоковићевих сарадника.

Ако Радеково ангажовање није била скупа инвестиција после његовог признања да новац није пресудан фактор приликом одлуке, ангажовање новог сарадника јасно осликава Новакову жељу да много уложи у повратак на место које му припада. 

Крег О’Шенеси је име непознато једино за оне који не прате тенис толико често – Американац рођен у Тексасу, пребацивање лоптице преко мреже претворио је у слова, бројеве и графиконе. 

Тениски аналитичар, како се најближе може описати, почео је новинарску каријеру много пре него што је у свету тениса постао познат по својим видео анализама, које су га учиниле једним од најтраженијих стручњака у ‘белом спорту’. Оснивач је сајта "Брејн гејм тенис" (Браин Гаме Теннис) на којем поједностављује најбоље обрасце за играње тениса. 

"Да ли ишта може да заустави Новака на путу повратка на врх? Не, не постоји ништа што може да га заустави. Пазите, Федерер се вратио и освојио Аустралију после дуге паузе, тако да је све могуће. Када сте стратешки тренер не желите да срљате или дајете исхитрене тврдње. Ваше је да се фокусирате на вашег играча и трудите се да му помогнете да игра што боље, па чекате наредне борбе... На крају, такав менталитет је кључ у сваком појединачном нивоу овог спорта", истакао је Крег. 

Његовим ангажовањем отклоњене су сумње зване "никада се неће вратити" или "размишља о крају каријере" јер, осим што овакав тим вероватно поприлично кошта, има и врло јасан циљ.

Закључак

Ко зна која у низу недоумица јесте чему можемо да се надамо у 2018. години? Ако ме сада, првог јануара, питате – одговор је да немам појма. Тренутно је ситуација толико неизвесна да једино у Новаковом тиму знају како планирати период пред нама.

"Тек када будем 100 одсто спреман да играм у пуном интензитету, моћи ћу да кренем са турнирима. Надам се да ће то ускоро да се догоди", није крио своје намере.

Јасно је да неће журити са повратком, а ако у рачуницу убацим спекулације о новој дужој паузи и релативно богатом искуству и широком знању када су спортске повреде у питању, рекао бих да не би било необично да Ђоковића на терену видимо тек за неколико месеци.

Ако постоји питање и шта би било најпаметније урадити, рекао бих да је то ипак одлука да се покуша са операцијом, па да се, након опоравка, повратак организује пред Ролан Гарос или Вимблдон, а да се за америчку турнеју по бетону форма подигне на врхунац.

Лоша претходна година лоше се завршила, нова није почела добро, али ни то није знак за панику – утиске ћемо сабирати за тачно 365 дана. Сигуран сам да ћемо бити у много бољем расположењу.

Извор: Б92