Ровито стање због граница

Европска унија очекивала је да ће договор у вези граница на Балкану бити модел мира, али да се онда све урушило, оценио је "Њујорк Тајмс".

Регион 30.12.2017 | 18:20 "Њујорк Тајмс" објавио је текст о граничним споровима који постоје између бивших југословенских република, укључујући Србију.

Година на измаку требало је да буде година у којој су Словенија и Хрватска, чланице ЕУ и НАТО, тријумфално окончале 26. годишњи гранични спор у Пиранском заливу после пресуде међународног суда у јуну, али, како је подсетио "Њујорк Тајмс", то се није догодило. 

Пропадање споразума оставило је ЕУ "узнемирену" и "висе него мало забринуту", с обзиром да је тај договор требало да буде пример пријатељског решења сукоба за све остале земље Западног Балкана које желе у Унију, навео је "Њујорк Тајмс". 

Брисел би могао да буде у још тежој години него што је то била 2017. година, у којој су вођени преговори о изласку Велике Британије из ЕУ, сматра "Њујорк Тајмс", наводећи примере дугогодишњих граничних спорова на југоистоку Европе. 

Ту су гранични спор између Хрватске и Србије на реци Дунав, недалеко од села Батина, затим спор Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, спор између Србије и Косова, Косова и Црне Горе и спор око имена између Македоније и Грчке, наводи се у тексту америчког листа. 

"Њујорк Тајмс" је подсетио да је Словенија, која је постала члан ЕУ 2004. године, годинама блокирала прикључивање Хрватске Унији управо због спора око неколико квадратних метара у Пиранском заливу. 

Аналитичари сматрају да је ЕУ потценила тежину терета коју собом носе гранични спорови у региону. 

Спор између Хрватске и Словеније је знак да земље у региону можда нису у стању да избегну неке свађалачке навике, констатује "Њујорк тајмс". 

Немачки дневни лист "Велт" се јуче, такође, позабавио спором између Хрватске и Словеније, називајући га "потпуно бизарним". 

Немачки лист пише да се хрватско-словеначка арбитража претворила у "мрачан преседан", из којег је изашло још "интерног стреса за ЕУ". 

"Упућени у бриселске ставове су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске", закључује Велт и завршава констатацијом да би такав развој догађаја "дугорочно представљао постављање експлозива под цели европски пројект".

(Тањуг)