Година ноћне море за дјецу
Дјеца која живе у зонама сукоба изложена су нападима шокантних размјера, упозорава УНИЦЕФ у свом најновијем извјештају за 2017. годину.
Свијет 29.12.2017 | 07:46Силовања, присилни бракови, отмице и поробљавање постали су стандардне тактике у сукобима у Сирији, Јемену, Нигерији и Мјанмару, упозорава УНИЦЕФ.
"Дјеца су била изложена нападима и бруталном насиљу у њиховим домовима, школама и на игралиштима", истакао је Мануел Фонтаине, директор за хитне програме при УНИЦЕФу, који је додао:
"Због тога што се ти напади настављају годину за годином, не можемо више затварати очи пред тим. Таква бруталност не може бити нова нормалност."
У УНИЦЕФовом извјештају се посебно истичу дуготрајни сукоби у Африци. То су подручја, наводи се, која су међу најгорима за дјецу, гдје су она кориштена као свјесни циљеви. У регији Касаи у Демократској Републици Конго је готово милион дјеце морало напустити своје домове ове године, док је више од 400 школа циљано нападнуто.
У Нигерији и Камеруну је џихадистичка група Боко Харам користила око 135 дјеце као бомбаше самоубице то је пет пута више него претходне године.
У Јужном Судану је 19.000 дјеце од 2013. године било присиљено да се боре као дјеца војници. Бројна дјеца у Јужном Судану дан за даном чекају храну међународних организација, јер у њиховој властитој земљи влада глад.
УНИЦЕФ процјењује да је у Јемену најмање 5.000 дјеце убијено или рањено од избијања грађанског рата у тој земљи у марту 2015. године. Акутна несташица хране у земљи је заслужна за то да готово два милиона дјеце пати од неухрањености.
У Ираку и Сирији је око 700 дјеце наводно убијено у раздобљу до септембра ове године, док је УНИЦЕФ забиљежио бројне случајеве гдје су млади људи били жртве снајперске паљбе или чак били кориштени као живи штитови.
(Агенције)
Коментари / 2
Оставите коментариз БиХ
29.12.2017 08:51У прољеће 1992. сам имао 12 и по а у јесен 1995. сам имао 16 година. Тамо гдје сам живио у ратним зонама у то вријеме сам редовно ишао у завршне разреде основне и почетне разреде средње школе коју сам завршио негдје послије рата. Живио сам у рату и иза рата у туђим кућама. Својој нисам могао прићи од 04/1992 до 03/1996 због прве линије фронта на том мјесту. Кад сам први пут обишао кућа ми је била срушена до темеља а с обје стране пута је био означен ризик од минских поља. Успио сам се ондје вратити почетком 2001.године кад је тај рејон разминиран и обновљен од донација послије рата. У рату је био проблем ратом погођена економија, зоне у које није било сигурно улазити због ратних дешавања, порушени инфраструктурни објекти, повремена гранатирања а ноћу је био полицијски час - преспаваш га у кући у којој се налазиш и готово. Иначе дању кад нема гранатирања није био већи проблем кретање гдје то било сигурно за цивилно становништво па је било могуће рецимо с миром гледати природне љепоте гдје то било сигурно у то вријеме.
ОДГОВОРИТЕД
29.12.2017 09:30Туга и јад имали икаквог закона да се дјеца неуништавају
ОДГОВОРИТЕ