Тужна и највећа маршалова љубав

За Јосипа Броза Тита се и дан данас могу чути приче да је, осим тога што је био велики државник и предсједник који је водио рачуна о својој земљи и народу, да је исто тако много волио жене и да је имао бројне везе. Ипак, и поред свих жена које су прошле кроз његов живот највећи траг је оставила Даворјанка Пауновић Зденка која је била његова највећа љубав. Умрла је веома млада, а Тито је никада није преболио. Сахранио ју је на Белом двору како би могао да буде близу ње.

Занимљивости 23.12.2017 | 21:39 Даворјанка Пауновић рођена је 19. јануара 1921. године у Кучеву. Половином 1922. године њена породица се преселила у Пожаревац. Њен отац Милан био је учитељ и угледна личност, као учесник Првог свјетског рата и носилац многих одликовања, међу којима и Ордена Карађорђеве звијезде. Мајка Бисенија—Биса, рођена Милетић, била је домаћица.



У школу је кренула 1927. године, са шест година. Од малена се интересовала за књигу и све вријеме школовања је била одлична ученица. Након основне школе похађала је Пожаревачку гимназију. Као гимназијалка, заједно са својом сестром од ујака Вером Милетић, која јој је била и најбоља другарица, укључила се 1936. године у револуционарни омладински покрет.



Исте године је примљена и у чланство тада илегалног Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Пошто је потицала из угледне породице, када је била у вишим разредима гимназије, директор гимназије је посјетио њене родитеље и рекао им да ће је морати избацити из гимназије, због њеног учешћа у комунистичком покрету.

Заједно са сестром, Вером Милетић, одмах по доласку на студије у Београд, укључила се уреволуционарни студентски покрет на Београдском универзитету. Даворјанка је била веома образована, поред француског, говорила је њемачки и чешки језик.

Облачила се модерно и женствено, пошто је била из богате породице. Све ово ју је препоручило да постане партијска курирка. Због илегалног рада КП Југославије, посао партијских курира,који су често преносили важна партијска документа и информације, био је веома сложен и опасан.



Фебруара 1941. године у Загребу је похађала илегални радио-телеграфски курс. Том приликом је упознала генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита, који је пратио курс и упознао свеучеснике, међу којима је била и Даворјанка.

Љубав Даворјанке Пауновић и Јосипа Броза Тита била је велика и трагична. У периоду када га је срела она је била у емотивној вези са Јовом Капичићем, студентом медицине, с којим се упознала крајем 1939. године, а Тито је био у ванбрачној вези са Хертом Хас, која је била у другом стању.

Током Титовог боравка у окупираном Београду, од маја до септембра 1941. године,Даворјанка је била његова специјална курирка. Тито је боравио на Дедињу, у вили породице Ненадовић, а Даворјанка је боравила у непосредној близини у Румунској улици.

Крајем марта 1941. године, посјетила је своје родитеље у Пожаревцу и рекла им да одлази на сигурно мјесто и да не брину. Потом се у Београду опростила од свог дотадашњег момка и саопштила му да је партија послала на задатак. Њихова растанак био је веома емотиван, јер су се веома вољели.

У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године,развила се љубав између њега и Даворјанке. Била је то "забрањена љубав” између скојевке и генералног секретара КПЈ, који је од ње био старији више од 28 година. Титу се свидјело што је она била импулсивна и одлучна, а истовремено њежна и емотивна дјевојка.

Њена љепота, елеганција и поступци чинили су је правом дамом. Тито је због њене храбрости,одважности, темперамента, отмјености и познавања страних језика, осјећао да ће са њом лакше обављати задатке који су му предстојали.



У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од Ужица, преко боравка у Санџаку и Фочи, похода у Босанску крајину, битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис.

Када је током битке на Сутјесци, 9. јуна 1943. године Тито био рањен у руку од гелера авионске бомбе, Даворјанка му је прва притекла у помоћ. Заједно са пратиоцем Радетом Ристановићем, пружила му је прву помоћ и превила рањену руку. Заједно са Титом, прошла је кроз најгора искушења партизанског ратовања.

Учешће у дугим и напорним маршевима, као и у непријатељским офанзивама, излагало је посебним напорима и утицало на њено крхко здравље. Јуна 1944. године, када је Врховни штабпрешао на острво Вис, Тито је успио да је убједи да пође у Совјетски Савез на лијечење.



Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, гдје је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, поново се разбољела и добила запаљење десне плућне марамице.

Најприје је лијечена у Београду, а онда је била упућена у санаторијум у Голнику, код Крања, гдје је умрла 1. маја 1946. године. По личној жељи, сахрањена је у кругу Дворског комплекса на Дедињу, у близини Белог двора.



Попут своје велике љубави, Јосип Броз Тито је пред крај свог живота одлучио да се не сахрани на гробљу. Као мјесто свог вечног почивалишта одабрао је двориште своје резиденције у Ужичкој 15, односно зимску башту данас познату као Кућа цвијећа.

Извор: Курир/Стил