Завршен састанак Вучића и Путина
Предсједник Србије Александар Вучић и Руске федерације Владимир Путин завршили су у Москви билатералне разговоре након којих је потписано низ споразума о сарадњи у различитим областима, а у обраћању новинарима Путин је истакао да је разговор био искрен и садржајан те најавио даљи развој и јачање односа двије земље.
Србија 19.12.2017 | 17:18
Како је рекао Русија ће по питању Косова подржати сваку одлуку која ће бити постигнута између Беогарда и Приштине нагласивши да би рјешење требало да се постигне полтичким средствима у дијалогу двије стране и да буде у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.
"Русија је заинтересована за стабилизацију прилика у региону. Руска страна ће наставити подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије", рекао је руски предсједник.
Путин је рекао да су се разговори највећим дијелом односили на економску сарадњу уз оцјену да она расте и да ће се то и наставити и најавио да ће Русија покрити потребе Србије за гасом.
Вучић је изјавио да ће Србија у политичком смислу увијек бити захвална Владимиру Путину што је спријечио да српски народ добије жиг геноцидног народа, као и на томе што и даље има могућност да се бори за Косово и Метохију, те поновио да Србија неће уводити санкције Русији.
Вучић је на заједничкој конференцији за новинаре са Путином поновио да Србија јесте војно неутрална земља и нема тежње да уђе у војне савезе укључујући НАТО.
"Желио бих да у име Србије изразим захвалност на подршци коју нам Русија пружа у смислу очувања територијалног интегритета и суверенитета земље. Русија је увијек била пријатељ Србије", рекао је Вучић.
Он је позвао Путина да дође на отварање храма Светог Саве које је планирано 2019. године, а у чије је опремање руска страна уложила значајна средства.
Извор: Тањуг
Коментари / 20
Оставите коментарАнализа зспада
19.12.2017 16:40Браво мудрости ових јунака , дајте допринос миру и развоју екомомије на данасњи светац Никољ дан.
ОДГОВОРИТЕМаxо
19.12.2017 17:06По израза Путиновог Лица није несто одусевљен ста је цуо од Вуцка.
Реално
19.12.2017 19:53Путин свака цаст као преседник бистар паметан зна цовек ста ради врти неког око малог прста све цеститке саље смеце као и досад поздрављам
дзоо
19.12.2017 17:09Само замајавају беду која резолуција.Па Вуцицу немозес отиц кад хоцес на КМ.Дај пустите демагогије неце сад избори.Гледај ако се мозе сто направити за Србе који оце остати.Мора нам бити јасно никад нецемо добити јос једну дрзаву као Босна да је свака будала мозе блокирати.
ОДГОВОРИТЕЈа досо нако
19.12.2017 18:15Русија заинтересована за стабилност на Балкану,другим ријецима Додо и Срби немој да се*ете и правите проблеме.
ОДГОВОРИТЕХм
19.12.2017 18:46Погледај те им добро фаце и онда коментарисите! Путин љут Вуциц црвен Слика говори висе од хиљаду рјеци!
ОДГОВОРИТЕЗасто новинарима није било дозвољено да поставе питања
19.12.2017 19:22Од свега мени је најсиптоматицније то да након састанка на конференцији за стампу новинарима уопсте није било дозвољено поставлање питања тако да нисмониста цули ни о статусу хум центра у нису н о нававци ПВО система с300/С400. А забрасна постављања питања сама по себи сугерисе да сусрет бас није био продуктиван. јесу поменули да це русија досволити Србији да рееxпортује гас ал вец знамо да га не мозе реxпортовати у ЕУ дрзаве
ОДГОВОРИТЕгоран
19.12.2017 20:45Ни ја не схватам која је сврха конф. за стампу када на њој није дозвољено постављање питања. А наводно на овој Путиновој и Вуцицевој је тек на самој конференцији рецено да не могу постављати питања. У том слицају, могли су новинарима након сусрета само подјелити саопстења за стампу
попара
19.12.2017 22:48Два забринута цовјека,Путин због санкција Русији а Вуциц због санкција које тек долазе,њему и Србији.
Стојан
19.12.2017 19:28Оволишни текст, а ДВА и ПО сата разговарали.
ОДГОВОРИТЕреал
19.12.2017 19:31За статус неутралности, било „сталне“ или „привремене“, међународне норме су експлицитне – није довољно да држава сама прогласи своју неутралност, неопходно је да се са таквим опредељењем сагласе и остале државе-чланице међународне заједнице. Особито велике силе, сталне чланице Савета безбедности.Србија нема какав валидан докуменат и гаранције у вези са прокламованом војном (непостојећом) неутралношћу.Међународним правом је регулисано, између осталог, да у сваком рату, поред страна у сукобу, неке државе ни на који начин не учествују у оружаним сукобима. Те државе се означавају као „неутралне државе“ и њихова права и обавезе су посебно уређени правилима међународног права. Дакле, не „војно неутралне“, већ „неутралне државе“, и не само војни већ и сви остали државни капацитети у пакету.
ОДГОВОРИТЕре
19.12.2017 22:05Управо тако.Али де ти Бозе неукима несто објаснијер сви хоце да цују оно сто им лијепо звуци за уси. Незнам само докле висе оваква демагогија Србије зели да буде као неутралнаа покусава да се сто висе наоруза.За кога и против кога ако је вец одлуцила да зели бити неутрална.
Зоки
19.12.2017 21:01Која економска помоц,прица за малу дјецу и у Русији је биједа веца него у Србији,тамо само зиви добро политицки миље и криминалци исто као и код нас,све копирано немојте се заносиити добрим зивотом у Русију,провео сам тамо пословно тридесет дана и све видио и дозивио Путину треба Србија само за поткусуривање са САДа,ста су нам они помогли,а да нису дебело наплатили,само добра прица.Који смо ми крелци и јадници сви нас сетају као мале бебе.
ОДГОВОРИТЕБраво
20.12.2017 01:24Управо тако. Руси кога нису искористили и не знају га. Теско нама са њима. Биједа гора од нас у Рудом.
Ре Зоки
20.12.2017 07:01Ти си смоки..и мозак ти је смоки.
прле
19.12.2017 21:58Република Србија у програму Партнерство за мир Односи Републике Србије и НАТО су у много чему специфични - резултат су и рефлексија историјских околности и догађаја из недавне прошлости. Међутим, на обе стране постоји изражено разумевање да унапређење партнерске сарадње, посебно кроз учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир, доприноси стабилности и јачању поверења на Балкану и ширем евроатлантском простору. У том смислу, за Републику Србију је, у актуелном периоду, учешће у програму Партнерство за мир најадекватнији оквир за развој односа и сарадње са НАТО, државама чланицама Алијансе и другим учесницима програма Партнерство за мир, посебно имајући у виду природу овог програма, његову флексибилности и могућности за његово индивидуално прилагођавање свакој учесници. Односи Републике Србије и НАТО у периоду непосредно пре приступања програму Партнерство за мир развијали су се узлазном линијом и манифестовали кроз развијени политички дијалог. Упоредо са унапређивањем односа са политичким и војним структурама НАТО, Република Србија је развијала разноврсну билатералну сарадњу у области политике безбедности и одбране са државама чланицама НАТО и програма Партнерство за мир. На Самиту НАТО у Риги, 29. новембра 2006. године, Република Србија је позвана, уз Црну Гору и Босну и Херцеговину, да приступи програму Партнерство за мир. Учесница програма је формално постала 14. децембра исте године, када је тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, у седишту НАТО у Бриселу, потписао Оквирни документ, који садржи основна начела програма Партнерство за мир. Тиме је Република Србија и званично постала учесница програма Партнерство за мир и стекла право да учествује у раду Савета за евроатлантско партнерство, као и комитета и радних тела НАТО у формату отвореном за државе партнере. Након потписивања Оквирног документа, Влада Републике Србије је усвојила Презентациони Документ, који је тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић 5. септембра 2007. године, уручио у седишту НАТО. Овим документом дефинисане су области сарадње са НАТО, активности које Република Србија намерава да предузме како би остварила циљеве партнерства, као и војне и друге капацитете које ставља на располагање за програм Партнерство за мир. У Презентационом документу Република Србија је истакла намеру да активно учествује у програму Партнерство за мир и спремност да партиципира у скоро свим успостављеним механизмима програма, укључујући и Индивидуални акциони план партнерства (Индивидуал Партнерсхип Ацтион План), као виши облик сарадње. Република Србија и НАТО закључили су 1. октобра 2008. године Споразум о безбедности информација (Сецуритy Агреемент), а Народна скупштина Републике Србије га је ратификовала 5. јула 2011. године. Овим споразумом гарантује се минимум неопходних стандарда заштите података који се међусобно размењују. На овај начин је омогућена размена информација поверљиве садржине са НАТО и створени услови за активнију улогу Републике Србије у Партнерству за мир. Крајем октобра 2008. године, Влада Републике Србије је донела Одлуку о отварању Мисије Републике Србије при НАТО, што је представљало важан корак у циљу јачања дипломатског и одбрамбено-војног присуства у седишту Алијансе, за унапређење дијалога и развој сарадње у оквиру програма Партнерство за мир. Мисија Републике Србије при НАТО званично је отворена децембра 2009. године. Први Индивидуални програм партнерства (Индивидуал Партнерсхип Программе) између Републике Србије и НАТО за 2009-2010. годину усвојен је крајем 2008. године, чиме је конкретизовано учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир, сходно циљевима и областима сарадње наведеним у Презентационом документу. Други Индивидуални план програм партнерства обухватао је период 2010-2011. годину, а трећи период 2011-2012. Влада Републике Србије је, у фебруару 2011. године, усвојила Закључак о покретању процедуре за израду Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) између РС и НАТО, као интензивнијег облика сарадње у оквиру Партнерства за мир. ИПАП се састоји из Презентационог документа и матричног плана имплементације циљева дефинисаних у Презентационом документу. Влада Републике Србије је 14. јула 2011. године усвојила Презентациони документ, који је 25. новембра 2011. године представљен у седишту НАТО у Бриселу. Први ИПАП (за период 2015-2016) ступио је на снагу 15. јануара 2015. године и усвајање овог документа представљао је значајан корак напред у односима између Републике Србије и НАТО, којим су створени услови за редован и структуиран дијалог, укључујући и дијалог на политичком нивоу. Важење поменутог ИПАП продужено је и за 2017. годину, а у току је израда ИПАП за период 2018-2019. године. Извештај о имплементацији првог ИПАП је показао да је, од укупно 215 активности, у предвиђеном року у потпуности реализовано 134 (62%), 75 је делимично реализовано (35%), а 6 није реализовано (3%). НАТО Комитет за партнерство и кооперативну безбедност (ПЦСЦ) усвојио је 26. септембра 2016. године Извештај о досадашњој имплементацији ИПАП, који је препознао изузетан напредак у развоју партнерских односа Републике Србије и НАТО постигнут у том периоду. Поред наведеног, остварује се и заједничка активност између Републике Србије и НАТО у оквиру Процеса планирања и прегледа (Планнинг анд Ревиеw Процесс), механизма програма Партнерство за мир који је од посебног значаја за унапређење сарадње на војном плану. Значај учешћа Републике Србије у програму Партнерство за мир Учешће у програму Партнерство за мир доприноси суштинском учвршћивању међународног положаја и угледа Републике Србије, у складу је са постављеним спољнополитичким приоритетима Републике Србије и у функцији је бржег напредовања у процесу евроинтеграције. Такође, има позитивне ефекте на процес реформе сектора безбедности и система одбране, посебно у контексту помоћи ефикаснијем прилагођавању општеприхваћеним принципима демократске контроле оружаних снага и јачању спремности земље да одговори на савремене безбедносне изазове и претње. Важан аспект практичне сарадње између Републике Србије и НАТО односи се на уништавање вишкова застареле муниције и убојних средстава који представљају опасност по безбедност наших грађана и животне средине. У том смислу, НАТО и Република Србија су 12. октобра 2016. године започеле пројекат намењен уништавању вишкова муниције и убојних средства и техничко-технолошкој модернизацији „Техничко ремонтни завод Крагујевац". Пројекат се финансира и средстава повереничког фонда НАТО укупне вредности 3,7 милиона долара. Такође, под окриљем НАТО програма научне сарадње (Сциенце фор Пеаце анд Сецуритy) постоје бројни пројекти на којима су ангажовани наши млади научници. Ови научни пројекти, финансирани и подржани од стране НАТО, имају конкретну употребну вредност и практичан значај за грађане, локалне заједнице и јавне институције. У току је реализација и привођење крају 6 пројеката из различитих научних области, а у августу 2017. године је објављено да осам српских научника предводи истраживачки пројекат за развој комерцијалне производње биогорива из алги. Важно подручје односа са НАТО представља сарадња у области цивилне заштите и ванредних ситуација, кроз коју стичемо најбоља искуства и унапређујемо своје структуре и капацитет за реаговање у случају природних непогода и других ванредних ситуација. Република Србија је учествовала, са новооснованим тимом за претрагу и спасавање на води, на вежби управљања последицама ванредних ситуација „ЕАДРЦЦ Црна Гора 2016", од 31. октобра до 04. новембра 2016. године. Представници Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије су учествовали на „ЕАДРЦЦ" вежби у области ванредних ситуација која је одржана у Тузли (Босна и Херцеговина) од 25. до 29. септембра 2017.године. У току 2018. године ће се у Републици Србији организовати вежба управљања последицама у ванредним ситуацијама, коју ће Република Србија организовати заједно са НАТО Евроатлантски центром за координацију одговора на ванредне ситуације – ЕАДРЦЦ. Упоредо са унапређивањем односа са релевантним структурама НАТО, Република Србија развија разноврсну билатералну сарадњу у политичко-безбедносној области са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир. Политички дијалог између Републике Србије и НАТО Усвајањем ИПАП успостављен је оквир за продубљивање сарадње између Републике Србије и НАТО и, у том смислу, за унапређење и подизање политичког дијалога на виши ниво. Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и тадашњи министар одбране Братислав Гашић су 18. марта 2015. године посетили Седиште НАТО у Бриселу и учествовали на састанку Северноатлантског савета и Републике Србије, где су разговарали са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом и сталним представницима држава чланица НАТО. Посебан значај за даље унапређење односа између Републике Србије и НАТО имала је посета генералног секретара Јенса Столтенберга Београду 19.-20. новембра 2015. године, који се том приликом састао са тадашњим председником Владе Републике Србије Александром Вучићем и другим високим званичницима. Генерални секретар Јенс Столтенберг је, том приликом, изразио жаљење због невино страдалих током бомбардовања СРЈ 1999. године и упутио саучешће њиховим породицама. Тренд даљег јачања политичког дијалога на највишем нивоу настављен је посетом тадашњег председника Владе Републике Србије Александра Вучића седишту НАТО 23. новембра 2016. године. У билатералним разговорима са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом размотрене су даље перспективе за продубљивање партнерске сарадње између НАТО и Републике Србије, као и друге теме од заједничког интереса. Тадашњи председник Владе Александар Вучић учествовао је и на састанку Северноатлантског савета, где је са сталним представницима држава чланица разменио мишљења о билатералним односима Републике Србије и НАТО и другим безбедносно-политичким темама од значаја за регион Западног Балкана. У 2017. години је било више сусрета представника Републике Србије и НАТО. Заменица генералног секретара НАТО Роуз Готемилер је, 23. јуна у Београду, присуствовала свечаном пријему поводом ступања на дужност председника Републике Србије Александра Вучића, када је имала и одвојене сусрете са председником Александром Вучићем и председницом Владе Аном Брнабић. Министар одбране Александар Вулин посетио је 22. септембра седиште НАТО у Бриселу, где се састао са заменицом генералног секретара НАТО Роуз Готемилер. Последња у низу посета на високом и највишем нивоу била је 14. новембра 2017. године, када је председник Републике Србије Александар Вучић посетио Седиште НАТО у Бриселу и сусрео се са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, као и са сталним представницима држава чланица НАТО. ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) - ПДФ
ОДГОВОРИТЕИзраелац
19.12.2017 22:59Срби су направили толики спин да народ мрзи јевреје а обозава Путина .. и ако то Путин инкад није хтио ни тразио.. сад је и њему незгодно због те српске пропаганде којом српска олигархија покусава да покрије своје прљаве преваре. Путину је веома зао сто јеврејски народ испаста због српских власти и српке похлепе . а он нема коме то да отворено казе кад је пред њимједан велики издајник обе стране па цак и треце.
ОДГОВОРИТЕјована лазимосе
20.12.2017 03:35НАТО програм „Партнерство за мир“. Из НАТО обора Србија није изашло ни званично ни незванично. Неколико вежби које је Србија извела са Оружаним снагама Руске Федерације и симболично учешће на војној паради у Москви наспрам стотина војних активности са чланицама НАТО, не сведоче о било каквој војној неутралности. Напротив. Како би протумачили напред наведене одредбе међународног права кроз призму непостојеће војне (и државне) неутралности Србије, са “ веома чврстим (и обавезујућим) СОФА, ИПАП и осталим политичко-војним споразумима са НАТО савезом, као и уговорним „државним партнерством“ са америчком државом Охајом, и низом других тзв. европских и регионалних војних и безбедносних пронатовских „иницијатива“ и подсавеза, односно групацији ?
ОДГОВОРИТЕТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ
20.12.2017 04:28ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЕВЕРНО-АТЛАНТСКОГ УГОВОРА (НАТО) --- ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА -3.1. Стратегија јавног информисања -С обзиром на географски положај Републике Србије у средишту југоисточне Европе и природу безбедносних изазова у региону, Република Србија ће посебну пажњу посветити промоцији и подизању свести становништва о важности међународне и регионалне сарадње у суочавању с тим изазовима. Република Србија намерава да спроведе активну и свеобухватну информативну кампању о најважнијим питањима у области реформе сектора одбране као и о карактеру, обиму и користима сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир, укључујући и ИПАП. Стратегијом јавног информисања ће се обезбедити да информације о односима и сарадњи између Србије и НАТО буду објективно и благовремено представљене. Представници надлежних министарстава и институција ће израдити нацрт Стратегије, а она ће обухватити активности којима се обезбеђује пружање информација штампаним и електронским медијима, организација трибина и округлих столова; подршка академским и истраживачким институцијама, као и сарадња са невладиним организацијама. Стратегија ће охрабрити српске академске, истраживачке и научне институције да уђу у процес сарадње са НАТО-ом и да приступе заједничким пројектима. Подршка Одељења за јавну дипломатију НАТО ће бити важна за успешно спровођење ове стратегије, као и сарадња и подршка контакт амбасаде за сарадњу са НАТО, НАТО војне канцеларије за везу у Београду, као и чланица и партнера у НАТО. -3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу -Стратегијом научног и технолошког развоја 2010-2015. предвиђено је да Република Србија буде земља иновација. У циљу остваривања националних приоритета дефинисаних овом стратегијом, Република Србија остаје опредељена за све веће учешће у европским и другим међународним пројектима и програмима. Српске институције су већ оствариле учешће у преко 300 пројеката у Седмом оквирном програму ЕУ (ФП7). Република Србија ће радити на јачању сарадње са НАТО програмом „Наука за мир и безбедност“ (СПС) кроз стварање повољнијег законског и институционалног окружења за активније учешће експерата и организација из Републике Србије у пројектима, као и на унапређивању билатералне сарадње са земљама региона у области науке и образовања. -3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама -Имајући у виду чињеницу да је регион југоисточне Европе угрожен различитим врстама природних непогода, приоритет Републике Србије је даље унапређење служби и јачање капацитета за смањење ризика од катастрофа, побољшање брзог првог реаговања у случају ванредних ситуација и ефикасно санирање последица катастрофа. На пољу ванредних ситуација и управљања кризама, Република Србија ће наставити да унапређује сарадњу са свим суседним државама и да активно учествује у регионалним и међународним иницијативама. Приоритети су: даље јачање капацитета институција и органа који се баве планирањем у ванредним ситуацијама; израда Акционог плана за примену Националне стратегије за ванредне ситуације и релевантних подзаконских аката, израда процена угрожености и плана заштите и спашавања на различитим нивоима, унапређење међуресорске сарадње, опремање посебних јединица и постизање њихове пуне операбилности, као и сарадња са Евроатланским координационим центром за реаговање на катастрофе (ЕАДРЦЦ) и са земљама чланицама НАТО и Партнерства за мир.
ОДГОВОРИТЕСлично ли је..
20.12.2017 06:35Својевремено, за вријеме најбољих односа Југославије и Совјетског Савеза, од '44 до '48.г., највиши совјетски званичници су се изругивали и исмијавали својим југословенским колегама, због неумјесног подилажења, претјеране сервилности, као и потискивање у други план економских и политичких интереса своје земље. Стаљин их је називао 'бједније дураки', у преводу 'јадне будале'. На крају су ти односи и пукли због економије, привилегованог положаја совјетске стране у мјешовитим привредним друштвима, преко којих су без реалног основа извлачили капитал, на штету југословенске стране.
ОДГОВОРИТЕ