Српске службе знале за напад

Судећи по оптужници тужиоца Миливоја Катнића, одређени кругови у Москви припремали су терористички напад у Црној Гори, али и атентат на Мила Ђукановића, који у интервјуу Побједи открива и да ли је званични Београд знао шта се спрема 16. октобра 2016. с обзиром на то да је завјера припремана, управо на територији Србије.

Регион 11.12.2017 | 19:27 Предсједник Демократске партије социјалиста и некадашњи црногорски премијер Мило Ђукановић истиче да Црна Гора, поштујући вишевј ековне приј атељ ске одно се са Русијом, није направила ниједан потез са циљем да их поремети и да је погоршање односа рефлекс поремећаја на глобалној сцени.

“Погоршање односа Црне Горе и Русије рефлекс је поремећаја на глобалној политичкој сцени. Поштујући своје вишевјековне пријатељске и званичне политичке односе са Русијом, Црна Гора није направила ни један потез са циљем да их поремети. У вријеме распада Југославије Москва је више пута хуманитарно и на друге начине показивала пријатељство према Црној Гори, што је посебно дошло до изражаја током припрема за обнову црногорске државне независности. Предсједник Владимир Путин и ја о томе смо веома отворено разговарали и Русија је међу првима признала независност Црне Горе. То су гестови који се цијене и памте“, казао је Ђукановић за Побједу у разговору са новинарком Тамаром Никчевић.

Ђукановић каже да га је Путин тада питао да ли је то заиста неопходно Црној Гори.

“Рекао сам да је не само Црној Гори, него и Балкану лишеном поузданих саморегулаторних механизама властите стабилности неопходно да кроз евроатлантске интеграције унаприједи своју безбједност. Црна Гора, дакле, ни једну одлуку није донијела исхитрено, непромишљено или иза било чијих леђа”, казао је Ђукановић.

А то што је Русија бурно реаговала на улазак Црне Горе у НАТО, није генерисала Црна Гора.

“Прије бих рекао да је “преслагање“ односа на глобалној сцени, три деценије након престанка Хладног рата, довело до поновног одмјеравања снага великих. За те је игре Балкан увијек био погодан терен”, навео је Ђукановић.

Према његовим ријечима, реакције Москве упућују на то да су нека очекивања Русије изневјерена.

“Званична Москва је очито пропустила да уочи да ово више није Црна Гора која ће, умјесто за својим, ићи за интересима Србије или Русије. Ово је нова и одговорнија Црна Гора, која је 1999, током НАТО интервенције на СРЈ, Слободану Милошевићу рекла не, то није наш рат; наш је интерес да живимо у миру. Најзад, то је Црна Гора која је 2016. Русији јасно поручила да поштује црногорско-руско пријатељство, наше историјске везе, али и да је чланство у НАТО и ЕУ наш слободан избор и да очекујемо, посебно од пријатеља, да он буде уважен”, казао је Ђукановић.

Лидер ДПС-а наводи да су након тога кренули брутални напади на њега.

“Базирани углавном на познатим дисквалификацијама лансираним деведесетих од стране Мирјане Марковић, касније и Војислава Коштунице и других, једнако изнутра и споља. У тој самообмани, користи се већ виђена матрица да проблем тобоже није Црна Гора, јер би она, као и увијек, слијепо слиједила руске интересе; проблем је „однарођено руководство” које персонификујем, и које наводно земљу вођи противно вољи народа”, истиче Ђукановић.

А на тумачења да се 2006. повукао са мјеста премијера и сукобио са својим дотадашњим западним савезницима, те Црну Гору вратио у руску орбиту и, вођени личним интересима, дозволили енорман уплив руског капитала у Црну Гору, Ђукановић наводи да се не сјећа тих сукоба.

“Ријеч је, дакле, о срачунатим и злонамјерним спиновањима из поменутог квазиопозиционог центра с циљем да се и по цијену најгрубљих фалсификата докажу њихове оцјене о мојој недосљедности и неподобности за вршење највиших државних функција. Тако су, измишљајући сукоб са Западом и пактирање с Русијом, жељели да прикрију чињеницу да сам, вративши се 2008. на дужност премијера, предсједнику Француске Саркозију предао апликацију за црногорско чланство у ЕУ. И да додам: никад ме љутња, чак и да ју је било, према било коме не би могла навести да радим против интереса Црне Горе, што потврђује и моје континуирано залагање за улазак и наше земље и Западног Балкана у ЕУ и НАТО”, јасан је Ђукановић.

На констатације министра одбране Русије Сергеја Шојгуа, баш као и шефа дипломатије Сергеја Лаврова да нешто дугује Русији, Ђукановић јасно поручује-не дугује јој ништа.

“И то знају сви у Москви који су иоле упознати са црногорско-руским односима. Посебно господа Лавров и Шојгу, са којима сам, стицајем околности, годинама унатраг имао односе знатно ближе од официјелних. То се промијенило, не мојом кривицом: Москва је ваљда очекивала да се одрекнемо себе због интереса Русије и да ја Црну Гору поведем тим путем. Мој „дуг“ према Русији је то што нијесам издао Црну Гору! Најзад, да сам икада током своје политичке каријере дозволио да ме неко задужује, сигурно бих се данас понашао сервилно и снисходљиво. Овако, уздигнута чела могу погледати свакоме у очи, и у Црној Гори и у Русији”, казао је Ђукановић.

Чуди се што је такве поруке добио од Сергеја Лаврова.

“Ријеч је заиста о дипломати и министру који је, као глобално изузетно маркантна фигура спољне политике, обиљежио једно вријеме. Управо зато и жалим што је човјек тог калибра очито подлегао атмосфери коју диктирају јастребови Кремља и себи дозволио да повјерује ако је уопште повјеровао у то да је црногорско чланство у НАТО враћање дуга који неко, тачније ја, имам према Западу. Понављам: немам дугова ни на Западу, ни на Истоку! И Русија, и Брисел и Вашингтон то веома добро знају”, казао је Ђукановић.

Судећи по оптужници тужиоца Миливоја Катнића, одређени кругови у Москви припремали су терористички напад у Црној Гори, али и атентат на Ђукановића. Ђукановић открива и да ли је званични Београд знао шта се спрема 16. октобра 2016. с обзиром на то да је завјера припремана управо на територији Србије.

“Тадашњи премијер Србије Александар Вучић је, дан или два након завршених избора у Црној Гори, изашао са коригованим оцјенама и информацијама прикупљеним од стране тамошњих државних органа који недвосмислено указују да је територија Србије злоупотријебљена за покушај дестабилизовања Црне Горе, као и да је један број грађана Србије учествовао у активностима које су по нашу земљу могле имати опасне посљедице. Иако је због таквих изјава био изложен медијским и политичким ударима, предсједник Вучић је заједно са тимом сарадника исказивао спремност да помогне црногорским надлежним органима и подијели информације које посједује, што је помогло покретању судског процеса у Црној Гори”, казао је Ђукановић.

Не зна да ли је предсједник Вучић знао шта се спрема 16. октобра 2016.

“Не могу Вам одговорити када је ко од званичника Србије информисан о сазнањима њихових безбједносних служби. Из онога што сам видио у њиховом досијеу, јасно је да тај материјал није настао 16. октобра, већ знатно раније”, казао је Ђукановић.

Каже и да  је видио досије српских служби безбједности.

“Тај веома обиман и детаљан досије садржи убједљиве доказе из којих се лако и вјеродостојно може закључити о којим је руским и српским држављанима ријеч и ко су заправо архитекте и кључни извођачи покушаја насилног преузимања власти у Црној Гори”, наводи Ђукановић.

Нејасно је, међутим, зашто то није достављено на вријеме.

“Желим да вјерујем да се у српским безбједносним структурама није благовремено препознала крајња намјера насилног преузимања власти и изазивања братоубилачког рата у Црној Гори. Можда зато нијесу ни журили да о својим сазнањима упознају доносиоце кључних државних одлука у Србији”, наводи Ђукановић.

Тужилац Миливоје Катнић тврди да су црногорска и српска полиција и тужилаштво одлично сарађивали до децембра 2016. Ђукановић каже да нема информацију зашто је та сарадња заустављена, те да не доводи то у везу са чињеницом да је негдје у исто вријеме званична Москва, мимо очекивања, подржала кандидатуру Александра Вучића за предсједника Србије.

“Нажалост, сарадња црногорских и српских институција била је испод мог очекивања већ од краја октобра, дакле, значајно прије завршнице кампање за предсједничке изборе у Србији. Већ сам Вам казао да сам веома детаљно прегледао досије српских служби о ономе што се Црној Гори спремало и та документа су, нажалост, у веома малом обиму доступна црногорским правосудним органима. Иако разумијем разлоге националне безбједности који Србију опредјељују да одређена сазнања оставља за себе, моја су очекивања ипак била већа; посебно имајући у виду да сам у реакцијама предсједника Вучића препознавао озбиљну забринутост за посљедице ових активности по безбједност цијелог региона”, истиче Ђукановић.

(ЦДМ)