Пада ли пресуда Насеру Орићу?

Више од два мјесеца требало је судском вијећу Суда БиХ да јавно објави писани отправак првостепене пресуде Насеру Орићу. Међутим, тај писани отправак различит је од јавне објаве коју је судија Шабан Максумић прочитао приликом изрицања пресуде 9. октобра ове године, а у закону јасно пише да писаноно изречена пресуда мора потпуно да одговара објављеној пресуди.

Босна и Херцеговина 11.12.2017 | 19:11 У јавној објави пресуде 9. октобра 2017. године судија Шабан Максумић се позива на "исказ" заштићеног свједока О1 наводно дат у Полицијској станици у Братунцу 3. септембра 2003. године, који се разликује од јавног свједочења у судници. Током свједочења је заштићени свједок, иначе Орићев саборац, као очевидац говорио о ликвидацији судије Слободана Илића, фотографа Митра Савића и предратног полицајца Милутина Милошевића.

У том наводном "исказу" из 2003, који није предочен на главном претресу, заштићени свједок наводно није као починиоца злочина помињао Орића. Међутим, спорни "исказ" на који се Максумић позива у јавној објави и на којем између осталог темељи особађајућу пресуду Орићу, у писаном отправку напрасно је "постао" само службена забиљешка.

Адвокати који имају предмете пред Судом БиХ и са пажњом прате све пресуде и образложења, изненађени су оваквом почетничком грешком Судског вијећа.

"Очигледно је да је дошло до разлике у ономе што пише у писменом и званичном отправку од онога што је Шабан Максумић као предсједавајући Судског вијећа прочитао приликом изрицања пресуде", каже адвокат Миодраг Стојановић и додаје да то може да представља битну повреду одредаба кривичног поступка.

"Иако нигдје експлицитно не стоји да се по аутоматизму таква пресуда укида и враћа на поновно суђење, ширим тумачењем и праксом у оваквим ситуацијама то је ипак повреда Кривичног закона БиХ", каже Стојановић.

Адвокат Стојановић је увјерен да ће поступајући тужилац у предмету против Насера Орића на томе темељити жалбу и тражити укидање првостепене пресуде.

У цијелој овој причи треба разликовати исказ од службене забиљешке.

Исказ је директно казивање свједока, које он на крају овјерава својим потписом, док службену забиљешку сачињава овлашћено службено лице које интерпретира оно што је свједок рекао.

Службена забиљешка не може да буде доказ на суду, осим ако се не ради о оригиналу или овјереној копији и ако се не саслуша аутор те забиљешке. У предмету Насер Орић то није урађено, што значи да је Судско вијеће којим је предсједавао Шабан Максумић, првостепену ослобађајућу пресуду донијело на основу непостојећег доказа.

На први поглед је видљиво да су у предмету Насер Орић учињене озбиљне повреде Кривичног закона и то на стварима које су основе права, што би требало да знају и студенти Правног факултета.

Поставља се питање како су овакве неправилности могле да се десе судијама са вишегодишњим искуством?



БН телевизија