Ружа „јача“ од суда и општине

Шездесетогодишњи Миленко Јовић, инвалид из Доње Лепенице код Српца, већ данима не може доћи до своје породичне куће јер су му комшије Љубо и Ружа Стојковић забранили коришћење прилазног пута којим су се служиле три генерације Јовића, али и десетак других домаћинстава засеока Челари. Међу мјештанима влада увјерење да комшиница Ружа у овом случају води главну ријеч.  

Република Српска 11.12.2017 | 18:05 Како јавља дописник БН-а, Миленко  је принудјен да користи услуге пријатеља и родбине у Ситнешима и Српцу. И тако ће трајати до краја ове, а од нове године ће бити привремено смјештен као подстанар у Савској улици у Српцу. Трошкове становања сносиће општина, која му је додијелила и једнократну помоћ око обезбједјења огрева и хране, јер се ради о лицу нарушеног здравља које се стално погоршава. Овај тихи човјек би најрадије живио под својим кровом.



Невоље Миленка Јовића почеле су прије четири године, када су комшије почеле оспоравати коришћење пута за мјештане засеока Челари.

„Био сам здравији, па сам се некако сналазио. Ишао сам пјешице заобилазно њивама и кроз шуму само да не додјем у неприлике са комшијама. Проблеми су ескалирали прије четири мјесеца, када више нисам био способан да свакодневно пјешаћим узбрдицом готово километар до куће, јер комшије, својатајући дио пута, поставили су и прве рампе.

Комунална полиција их је уклонила, али су Стојковићи поново поставили препреку и поред одлуке Суда још у марту ове године да је комунална полиција имала право да деблокира пут“, прича Миленко. 

Он додаје да су на такву одлуку Стојковићи уложили жалбу и поново ставили препреку.

Комшија Мирослав Стојковић, родјак Љубе Стојковића, тврди да је пут до засеока Челара у Мјесној заједници Доња Лепеница одувијек постојао и не може схватити да то неко може оспоравати, па макар пролазио преко приватног посједа.



Тврди да пут за насеље мора постојати.

"Медју комшијама увијек треба да постоји договор, јер је то од вишеструког интереса. Па и то што је Љубо направио и два објекта на државној својини, поред којих пролази јавни пут никоме не смета“, каже Мирослав Стојковић.  

Жалосно је што Љубо не поштује ни одлуку мајке Зорке, која је прије 40 година дала сагласност да се  због бољих услова изгради мост на Стојковића ријеци узводно  и да тиме  пут у дужини од 35 метара може  проћи поред њихове куће.

Проблема није било до 2012. када  су мјештани Челара уз помоћ Шумске управе Србац обновили мост на ријеци и саобраћајницу.

Нисмо успјели успоставити контакт  са Ружом Стојковић, како бисмо чули и другу страну.

Незванично,  до сукоба је највјероватније дошло због проласка претоварених камиона дрвним сортиментима  и узнемиравања, нарочито у ноћним часовима.

Због тога испаштају  инвалид Миленко,  пољопривредник Светозар Врсајковић, који са запрегом мора обилазити готово цијелу Мотајицу, да би дошао до општинског центра, као и десетак других ратара који због блокаде не могу обрадјивати више од хиљаду дунума  земље. 

Сви чекају окончање  судског спора, мада медју мјештанима влада увјерење да комшиница Ружа у овом случају води главну ријеч. Можда ће и њу омекшати општинска инспекција која је наредила рушење њихових бесправно изградјених објеката на државном земљишту.

(БН/С.К.)