ДW: НАТО брине о својим “границама“

Наредни самит НАТО одржава се тек за пола године, али је списак гостију већ сада предмет оштрих дискусија. Обично се са таквих догађаја на највишем нивоу шаљу позивнице за чланство у Алијанси, хоће ли тако бити и сада?

Регион 07.12.2017 | 17:53 Мало је вјероватно да ће на самит НАТО у Бриселу у јулу сљедеће године бити позвани представници нових земаља које би се ускоро могле придружити војном савезу. Па ипак, званичници Алијансе кажу да је за такве одлуке рано јер ће у априлу бити представљени нови извјештаји о напретку.

Нема сумње да се у Скопљу надају позивници. Македонија је на путу ка НАТО још од 1999., исте године када је Албанија закључила Акциони план за чланство (МАП) да би коначно постала чланица десет година касније. Црна Гора је исти пут прошла између 2009. и 2017.

Највећи балван који је Скопље имало на путу евроатлантских интерграција – спор са Атином око имена државе – могао би ускоро да буде уклоњен са пута. Још није извјесно да ће Грчка прихватити улазак сјеверног сусједа у НАТО под међународно признатим именом Бивша Југословенска Република Македонија (ФYРОМ), али су након смјене власти у Скопљу односи свакако релаксирани.

Није само име

Данијел Сервер, амерички стручњак за Балкан са вашингтонског Универзитета "Џон Хопкинс", сматра да Европска унија и Сједињене Државе треба да ураде више како би спор око имена одмах био ријешен на основу такозваног "Прелазног споразума" из 1995. године.

Према њему би Македонији требало да буде допуштено прикључење Алијанси под провизорним именом ФYРОМ. То је касније потврдио и Међународни кривични суд.

"Европљани и Американци би требало да кажу Грчкој да то прихвати", наводи Сервер за ДW.

Међутим, било би сувише просто представити размирице око имена као једину препреку за улазак у НАТО, сматра Џемс Меки, шеф Канцеларије за евроатлантска и глобална партнерства у НАТО.

"Видјели смо и назадовање у питањима демократије те владавине права у погледу дјеловања безбједносних и обавјештајних служби", каже он за ДW. Подсјећа да се нови премијер Зоран Заев обавезао на реформе у том погледу.

"Ми ћемо то пажљиво пратити", каже Меки.

Стање демократије и владавине права чешће се анализира у вези са придруживањем ЕУ, али Меки наглашава да је то један од најважнијих аспеката сарадње НАТО и ЕУ.

Подаци о напретку на Западном Балкану размјењују се "скоро на дневној бази".

Меки је похвалио Скопље због "блиске сарадње са ЕУ у покушају да се систематски приступи овим питањима".



Брига због руског утицаја

Такав приступ Македоније, према ријечима Џемса Мекија, стоји у оштром контрасту са развојем у Босни. Војни шеф НАТО је политичким лидерима у тој земљи прошлог мјесеца саопштио да БиХ испуњава војне услове за пријем у Алијансу, али да политички прогрес не постоји. Како су недавно чланови Предсједништва БиХ рекли у одвојеним интервјуима за ДW, противљење политичких представника Срба чланству у Алијанси практично је ову тему ставило на лед.

"Имамо штаб НАТО у Сарајеву", каже Меки. "Тамо је више од 30 стручњака који свакодневно раде са Босанцима како би подстакли одбрамбене реформе. Надамо се јачању тих одбрамбених институција, да ћемо им помоћи да постану јаче како би осигурале безбједност у земљи. Али на послијетку је потребна политичка воља, баш као и за реформе неопходне за приступ ЕУ, потребан је договор како би се предузеле неопходне реформе."

Роза Балфур из Њемачког Маршаловог фонда упозорава да не би требало пропустити тренутак да се пружи подршка новом самопоуздању које се развило у Македонији. " За разлику од Србије гдје многи виде Русију као најбољег пријатеља, Македонци дјелују јаче опредјељени за придруживање ЕУ. Дакле не бих се фокусирала на проблеме већ на позитивне трендове који су у налету."

Ни у НАТО не превиђају руски утицај на Балкану.

"Волео бих да могу да кажем да све ово радимо јер смо добри људи", каже Меки о приступу Балкану. „Али искрено, ово радимо јер је у питању кључни безбједносни интерес НАТО да немамо нестабилност на својим границама.“

Извор: ДW