Радуљица: Долазим никад мршавији!

Учим кинески, а они ме питају шта значи „брате“ и „ајде“? "Најлепше је у дресу Србије", каже искусни центар.

Кошарка 22.11.2017 | 20:30 Много је недостајао Србији у Истанбулу, као и Милош Теодосић, Никола Јокић, Марко Симоновић, Никола Калинић и Немања Недовић, али Мирослав Радуљица добио је шансу да ове године ипак обуче дрес Орлова и своју земљу представља у званичним утакмицама. 

Као што је и најављено, Радуљица ће се наћи на данашњем окупљању националног тима у хотелу Краун Плаза, а уз капитена Милана Мачвана и Симоновића биће међу најискуснијим кајлама у саставу Александра Ђорђевића. 

Радуљица је у Србију допутовао из далеке Кине, где с успехом брани боје Ђенгсу Драгонса, а у разговору за Вечерње новости открива занимљивости у вези са животом и играма на Далеком истоку.

"Долазим мршавији него икада и чудно је што није лето, пошто смо обично заједно кад је баш вруће. То је једино другачије", каже Радуљица за Новости и додаје:

"Једва сам чекао да дођем, да видим породицу, пријатеље, саиграче. Увек је лепо кад се вратиш кући и одмориш главу. Увек је најлепше у дресу Србије".

Пошто га је повреда одвојила од наступа за репрезентацију на Евробаскету, признаје да му је било потребно да у клубу покаже колико вреди...

"Отишао сам у Кину да бих играо. Имам добар однос са тренером Мемијем Бећировићем, он је један од разлога што сам тамо. Осетио сам да могу да урадимо много и да је ово прави потез за моју каријеру. Требало ми је времена да се навикнем на много грубљу игру, али све је боље и боље. Највећа разлика у односу на друге лиге је у правилима. Екипе имају двојицу странаца, четвртина је 12 минута. Шутира се много, велики је број поена, нешто слабија одбрана. Моја екипа је са овим тренером (Мемијем Бећировићем) већ три године, па све више личи на европске тимове".

Радуљица прича и о томе колико се добро споразумева са кинеским играчима у тиму.

"Дружим се са Кинезима, а они су навикли на то. Увек као странци долазе Американци који нису отворени за дружење. Ја им додајем лопте на терену, што је за њих чудно. Обично странци само шутирају. Играм исту кошарку у сваком тиму, они су то препознали и мислим да ме баш готиве".

Због тога је почео да учи и кинески језик.

"Учим кинески, саиграчи виде да ме занима и желе да ми објасне све. Питају ме шта значи 'брате' и 'ајде', и што то понављам. А они имају неке гласове које ми не можемо ни да препознамо. Кажемо исту реч, а испадне потпуно нешто друго, али граматика није тешка. Све ме успорава због језика, јер у таксију, у кафићу, свугде је потребно да показујем слике на телефону да бих објаснио шта хоћу".

На крају открива и како проводи слободно време у Кини.

"Углавном сам сâм. Медитирам, читам књиге, гледам филмове, одмарам се. Претражујем по Википедији. Почнем са једном темом, а завршим на грчко-турском рату 1922. године. Одем нешто и да обиђем", завршава Радуљица разговор за Вечерње новости. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс