Руси воле Мокру Гору и Вишеград

Брачни пар Катарина и Руслан Решетов из Москве купили су прије пет година плац и кућу у Мокрој Гори и одлучили да са својим синовима Владимиром, Василијем и Фјодором привремено, у току љета, а од ове године и стално живе у овом мјесту.

Република Српска 10.11.2017 | 19:57 Ово двоје факултетски образованих Руса кажу да им је жеља одувијек била да побјегну из градске вреве, из вишемилионског града и да се скрасе негдје, као овдје, у долини ријеке Рзава, у миру и тишини, да имају своју кућу, окућницу своје цвијеће и поврће и питоме животиње.

„Нас су наговорили наши пријатељи , њих двије, који су двије године живјели у Мокрој Гори и казали нам да је Србија дивна држава а да су људи још бољи“, почиње причу Катарина Решетова док сади у воћњаку иргас, једну врсту боровнице која има висок грм и поријеклом је из њене земље.

Средњи син Решетових Василије похађа гимназију у Вишеграду, граду за који је везана ова породица што се тиче куповине хране, одјеће али и садница воћака, свијећа, ружа и поврћа.

„ Најстарији син Владимир каже да ће кад заврши факултет у Москви доћи овдје да живи. Не знам баш зашто се дјеци свиђа овај крај и држава али вјероватно су у питању гени јер сам и ја рођена на селу“, објашњава Катарина показујући у башти засађене жуте малине и јагоде исте боје , рибизле, смокве, вишње, боровнице и друго воће.

Одушевљена је што је у саксијама под настрешицом дрвене куће успјела да одгаји црвени, црни и розе парадајз а сјеме су јој поклонили Мокрогорци.
Она говори да се овдје прелијепо осјећа јер се њена унутрашња енергија није уклапала у ритам великог града.



„ Град је симбол брзине, трке за временом а ја хоћу овдје да слушам славује са брда и са старе крушке, шапат ријечице, уживам у расту мојих воћки и гледању како се дјеца играју у ливади а овце пасу на пристранку“, додаје Катарина.

За комшије кажу да су добри људи и притичу им у помоћ кад год им треба.

„ Дедушка Гајо има стадо оваца и два пса а кад му Фјодор пође у сусрет он му даје млијеко и неће да наплати – вели то је за дијете, „ с одушевљењем прича Рускиња.

Објашњава да са комшијама говори новим – српско-руским језиком, јер се овдје учи руски у школама а и она је нешто свјештила српски.
„ Фјодор стално говори – Ја сам Срб, ја сам Срб“, смије се његова мајка.

Малишан милије жуту мацу и тугује са псом који се разболио и умро.

„Али ми купим другују сабаку“, каже дјечак док му суза клизи низ лице.

Руслан ради у међународном предузећу за транспост и власник је те фирме.

„То што зарадим у Москви сасвим је довољно за живот у Србији.  Планирали смо ипак да се овдје бавимо неким послом. Можда ће то бити везано за туризам или пољопривреду“, прича Руслан Решетов.

Гостопримство ових домаћина исказано је према ненаданим гостима послужењем правог руског чаја са колачима и медом мокрогорског пчелара који се обавезно шаље родбини у Русију.

(БН телевизије)