Анализа: Рестарт НБА лиге - шта доносе новац и искуство?
Дуелима четири супер-тима почела је нова, револуционарна НБА сезона која ће, срећом, моћи да понуди и много више од "одмарања" до плеј-офа.
Кошарка 18.10.2017 | 23:10
Комплетна машинерија је отрпела став Дејвида Штерна да не сме бити "груписања талената" и да ће лига морати да брине о компетитивности такмичења, као и најаве да ће ограничења буџета за плаћање играча бити пооштрена.
Легендарни комесар је отишао у пензију 2014. године, сачекало се таман толико да све остане у границама поштовања старих заслуга, без брзоплетих резова и измишљања млаке воде, попут некада лопти од микрофибера.
Интерес је препознат, амерички фудбал и бејзбол не смеју да одмакну по популарности, значају, на крају крајева и финансијама. Корак по корак – урадило се све што треба да се производ најбоље прода.
Никада као пре периоди између две сезоне, осим у случајевима када је најављиван лок-аут, није био оволико значајан за саму игру, правила, али и "правила" – на свим пољима.
Кључна и највећа новина је омогућавање рекламирања спонзора лиге на дресовима тимова. Сетимо се дискусије која се повела када је Барселона одбацила традицију и дозволила да се на "униформама" осим имена играча, броја, грба тима и логоа произвођача опреме нађе још нешто.
Принцип је јасан, потрошња расте, НБА лига је оборила све своје рекорде од доласка Силвера на чело организације, жеља за приходима расте, а велике компаније су свесне шта значи за пословни имиџ да се њихова ознака нађе на левом делу грудног коша неког НБА суперстара.
Ако нам је лукративност уговора који је Мајк Конли добио од Мемфиса уочи почетка претходне сезоне изазвала звечање у ушима, још драматичније звучи да ће Стеф Кари у наредних 12 месеци зарадити чак шест милиона долара више.
Реформе није могла да избегне ни Ол-стар утакмица – сада ће на скупу свих звезда играти најпопуларнији, а не најбољи играчи – све за публику.
Границе више апсолутно не постоје, нити се ико труди да их постави. Нити организација, нити франшизе, нити "трећа лица", али ни играчи. Некима је ово прекретница, некима шанса за резервисање места у Кући славних, а новајлијама да искористе шансе која су се указале због антиштерновског размишљања врховног вођства.
Груписање
Из седишта НБА организације у Њујорку је изречен вето који је променио судбине екипа из Лос Анђелеса, Крис Пол је као један од најбољих плејмејкера лиге, у ситуацији да се нашао у франшизи која није могла да му обезбеди борбу за прстен, завршио у Клиперсима, уместо нешто раније у Лејкерсима.
Име вишеструког Ол-стар играча је и овог лета било у жижи јавности – пројекат Дока Риверса није упалио како је планирано, па је Пол морао опет да мења локацију. Изабрао је да стане у сенку Џејмса Хардена у Хјустон Рокетсима.
Франшиза која чека на прстен од 1995. године други пут у две године мења филозофију игре, а све због праћења ритма који је у "модерној историји НБА лиге" отворио Леброн Џејмс напуштањем вицешампионске екипе Кливленда и удруживањем са Двејном Вејдом и Крисом Бошом у Мајамију.
Руку на срце, све је кренуло из Бостона, три године раније, формирањем "Велике тројке" коју су чинили Пол Пирс, Кевин Гарнет и Реј Ален, али у обзир треба узети чињеницу да је Реј-Реј стигао у Селтиксе као 32-годишњак, док је легенда Тимбервулвса напустила Минесоту са годином мање.
'Краљ' је успео да из своје екипе елиминише Кајрија Ирвинга, а како ниједан будући суперстар не жели да стане под Џејмсову круну, ново "груписање" у Кавалирсима, у жељи за осветом Голден Стејту, обавио је спајањем "звезда падалица" и донедавних заштитних лица комплетне организације – Двејном Вејдом и Дериком Роузом.
Бранилац титуле је све своје послове завршио прошлог лета, ангажовањем Кевина Дурента и разбијањем динамичног дуа који је чинио са Раселом Вестбруком у Оклахоми.
Усамљени вођа Тандера се побринуо да му не буде досадно у "празној" сезони – ушао је у историју скинувши са трона Оскара Робертсона у категорији играча са највећим бројем трипл-даблова у сезони.
У причу се опет враћају Лејкерси, као замишљена најатрактивнија дестинација за "велике зверке", али Меџик Џонсон размишља другачије – пројектовани "Језераши" Кармело Ентони и Пол Џорџ су потпуно неочекивано постали Вестбрукови најбољи пријатељи, у инстант пројекту од кога се очекује ништа мање од прстена, иако је реалност нешто другачија.
Да на Истоку не буде заиста предосадно подрудио се Дени Ејнџ, по мишљењима америчких стручњака најсуровији ГМ у лиги. Традиција од ове сезоне није у моди у Бостону, јурњава за темпом развоја НБА лиге је приоритет, одрицање од Ајзее Томаса, личности која ће остати урезана у сећања сваком навијачу Селтикса, знак је да је најтрофејнија франшиза лиге осетила тренутак за нови трофеј.
Годинама грађен систем Бреда Стивенса није донео највећу награду и због тога је морао да буде искоришћен тренутак Ирвинговог засићења од бивствовања у средини која је далеко од праве кошаркашке.
Бостон то јесте, а 25-годишњаку који је већ освојио све што се може освојити придодат је и савршени тимски играч озбиљног калибра у лику Гордона Хејворда. Колоквијално речено, све је скоцкано како треба, само да крене да ради.
Нажалост, на то ће морати да сачекају неко време, пошто је некадашња ведета Јуте у петом минуту завршила сезону због стравичне повреде скочног зглоба. До пре неколико сати све написано имало је много другачију димензију...
Велика светла за велике таленте
Могу америчке колеге Ејнџа да називају како желе, могу и навијачи Бостона да не буду сагласни са појединим одлукама, али се мора признати да је он један од најспособнијих генералних менаџера у последњој деценији.
Практично пљачкање Бруклин Нетса је донело у Масечусетс гомилу високорангираних пикова, што ће Селтиксе у следећој сезони учинити мешавином две тенденције у НБА лиги. Да, извршено је груписање Ол-старова и да, њихову околину не чине ветерани или "помоћно особље".
Није Ејнџу био проблем да се одрекне Џеја Краудера ни Ејверија Бредлија, све рупе у ростеру и на паркету су спремни да закрпе Џејсон Тејтум и Џејлен Браун, прототипови играча нове генерације који могу да ураде све на терену и потенцијални Ол-стар играчи, са могућих, уз добру срећу, 10+ квалитетних сезона у лиги.
Нешто слично се дешава и у редовима историјски највећег ривала у трци за прстен, Лос Анђелес Лејкерсима који стрпљиво чекају да се магија догоди, уредно прикупљајући проспекте и радећи на ономе што већ имају.
Сага око Лонза Бола би било боље да се заврши срећним крајем, бар по оца породице који је такође померио границе, али у доскора недодирљивој категорији "политичке корекности". Оставимо могућност некакве теорије завере да је цео хајп направљен да би се потпуно испод радара покупио Кајл Кузма, момак чије игре у загревању за сезону остављају без даха.
Ако се на све то додају за годину старији Џордан Кларксон, Брендон Инграм, "стесани" Џулијус Рендл... Меџик у рукама има право благо, ако успе да издржи цео процес могао би комотно да се похвали да је сјајан генерални менаџер.
Серију тимова који могу да буду презанимљиви за праћење, бар са аспекта атрактивности, кошаркашког вица, индивидуалног квалитета употпуњују и Милвоки Бакси, који од "спајања" ума Џејсона Кида и талента Јаниса Адетокумба представљају озбиљну коску за фаворите.
Чудовиште из Грчке улази у сезону као Ол-стар играч, са свега 22 године и нестварним простором за даљи напредак, а Тон Мејкер је име на које би требало обратити пажњу, такве физичке карактеристике ретко остају неискоришћене у НБА лиги.
На носиоцу трофеја рукија године Малкому Брогдону, те вероватно коначно опорављеним Крису Мидлтону и Џабарију Паркеру је да буду најбоље верзије себе – борба за плеј-оф више није једини циљ за Баксе, али коначно јесте за Сиксерсе.
Један од начина да се прилагодите тенденцијама је да им се не прилагодите, већ сачекате да раде за вас. У Филаделфији је то схваћено на време, искоришћен је "тренутак збуњености" НБА организације и мирне душе је промовисано танковање, све у сврху вишег циља – будућих успеха.
Ова сезона би требало да нам да бар део одговора на то питање. Очи јавности ће по први пут бити широм уперене ка екипи која нема шансе за трофеј – све занима како ће се фаворити изборити са Беном Симонсом као плејмејкером од 208 центиметара и Џоелом Ембидом који би коначно требало да буде "пуштен с ланца".
Никако не треба заборавити Дарија Шарића, који се неће померати из стартне петорке.
Боље би било да је "Процес" заиста имао смисла, што вероватно мисле и у Тимбервулвсима. Већ екстраталентованој генерацији на челу са Карл-Ентонијем Таунсом и Ендруом Вигинсом додата су два квалитетна "шрафа са искуством" – Џеф Тиг и Џими Батлер.
Таленти су једноставно морали да буду подржани искуством, тржиште је чудно, па боље спречити него лечити последице евентуалне фрустрације резултатима неког младог лава жељног борбе за врх.
Чикаго је тако прошао са Батлером, који је оставио спектакуларног Финца Лаурија Марканена да са групом осредњих играча уђе у руки сезону, што је случај и са Девином Смитом у Мевериксима, а шта тек рећи за Дениса Шрудера који је изгледа спреман да жртвује још једну годину како би се потпуно афирмисао.
Атланта Хокси су безнадежни, што је потврдио и одлазак Пола Милсапа у Денвер, где је све подређено комплетирању кошаркашког профила Николе Јокића као део пута промовисања играча добијеног практично ни из чега у лидера франшизе.
Да ли ће то уопште покушати Њујорк Никси да ураде у случају Кристапса Порзингиса, тешко је рећи, из ове перспективе могућности за то су никакве. Неће томе помоћи ни ангажовање Енеса Кантера, као ни претплаћивање Тимија Хардавеја млађег.
Тео и Богдан – европска кошарко, слободно пусти сузу
Ако већ није било јасно после одласка Немање Бјелице из Фенербахчеа, сада ће сигурно бити. НБА лига је и ове сезоне потврдила доминацију у свету кошарке, финансијска средства која су на располагању франшизама постају научна фантастика, а реорганизација донедавне развојне лиге учврстила је САД као кошаркашку Меку.
Професионализам који је доведен практично до савршенства у НБА лиги је највећи мамац за елитне евролигашке играче, а само на примерима српских репрезентативаца можемо изнети закључак да је америчка машинерија својом атрактивношћу и престижом и овог лета задала снажан ударац игри између обруча на Старом континенту.
Парирање америчком систему је немогуће, организационо је европска кошарка вероватно у највећим проблемима у историји, а то нужно мора да прати и егзодус оних који је чине оним што заиста јесте.
НБА сила је одавно ударила европско тржиште, последњих сезона чини се јаче него икада, а као по правилу – тај однос је потпуно једносмеран и Европа се у том сегменту може поставити само као страна која се из петних жила труди да претрпи најмање штете.
Евролига ће ове сезоне бити слабија за двојицу вероватно најбољих играча из прошле сезоне Милоша Теодосића и Богдана Богдановића, који ће срећу "преко баре" тражити под калифорнијским сунцем, које, већ је поврђено кроз историју, уме да буде благонаклоно према играчима са наших простора.
Крис Пол је и овде одиграо битну улогу, ослободио је место у "Лоб ситију" за играча створеног за такву игру, а све чиме су се одушевљавали навијачи Клиперса и комплетна америчка кошаркашка јавност за протеклих мање од месец дана у правом светлу дочарава шта је дух кошаркашке игре на европски начин.
То што му чак ни будући саиграчи у моменту када је потписао уговор нису знали име, на своју срамоту, неће спречити Теодосића да демонстрира "кошаркашком универзуму" како се плеше кошарка са тужним изразом лица.
У непосредној близини ће своју бриљантну каријеру наставити Богдан Богдановић – у смеру у ком је текла од првих професионалних дана.
Игром случаја или већ неком чудном силом, шампион прошлогодишње Евролиге је увек ишао правим путем, од сазревања у Партизану уз Душка Вујошевића и Предрага Даниловића, преко потпуне афирмације под командом Жељка Обрадовића и Александра Ђорђевића, до коначног остварења НБА сна у "српском" Сакраменту којим руководи Владе Дивац, уз подршку Предрага Стојаковића.
Истовремено, нашао се у групи великих талената, којима ће бити потребно неколико сезона, уколико остану на окупу, за нешто више од покушаја за пласман у доигравање.
Њихови први кораци у НБА лиги остављају помало жал за ситуацијом у којој се нашао Немања Бјелица – у лоше време на лошем месту се нашао играч који се је од "Отписаног" постао "Професор", а како је историја цикличан процес епилог би требало да буде добар.
Можда у Европи, где би могло да се нађе места и за Радета Загорца и ако ништа друго, бар би то могла да буде нека повратна реакција од "преко баре", као знак да дешавања на светском кошаркашком тржишту бар мало могу да буду двосмерна. Случајеви Џедија Османа и Анта Жижића не иду у прилог томе, али је велика машинерија дошла у позицију да се она и само она пита о свему у светској кошарци.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар