Фоча: Маријана чека правду

Срећан живот Маријане Тривун пресјечен је једног дана прије 19 година , када је њен муж Драгомир, полицајац, погинуо на извршењу радног задатка .

Република Српска 01.10.2017 | 20:29 Маријана је тада остала са двомјесечном кћерком Наташом и двогодишњим сином Николом.

Све животне проблеме око одгоја дјеце и све остале је тешко али некако рјешавала али није могла један а то је стамбено збрињавање.

„Само годину дана моје двоје дјеце и ја смо живјелИ у стану који је на крају враћен власнику и ми смо остали скоро на улици. А онда у нисмо имали куд него у подстанаре од стана до стана, од подрума до подрума“, испричала је Тривунова.

Ова храбра жена посао је добила тек прије седам година у Полицијској станици у Фочи као радник на одржавању чистоће, али плата није довољно да би се подмирили сви трошкови.

„ Све се плаћа, прво кирија 150 КМ, а онда сва режија и шта ми остане од плате од 400 КМ. Досад сам некако издржала али сад су обоје дјеце уписала факултете и не занам шта да радим“, јада се Маријана.

Самохрана мајка куцала је на врата многих републичких институција , писала молбе за стан, тражила помоћ. Узалуд.

„Обраћала сам се свим министрима МУП-а како је који долазио, јер сам сматрала да они могу да ријеше стамбени проблем породице њиховог бившег радника. Писала сам синдикату МУП Српске. Никад ни један одговор нисам добила“, објашњава своју борбу за правду ова Фочанка.
Захтјев за стан подносила је и општини у којој живи.

„Али нити сам породица погинулог борца, нисам ни избјеглица ни расељено лице, а нас троје нисмо ни социјални случајеви па питам министра унутрашњих послова да ми одговори којој грађанској категорији моја дјеца припадају“, пита се Тривунова.

Испричала је да је и ова бошњачка кућа у којој тренутно живи под упитником јер је газда најавио да би је на прољеће могао продати.

Док јој надлежни не одговоре којој категорији грађана припада супруга покојног полицајца , како издржавати дјецу која имају право као и остала да се школују и кад ће имати свој кућни праг Маријана ће се сналазити као досад и у својој немоћи често – плакати.

„Неправда боли више од било каквог бола“, каже ова Тривунова.



БН телевизија