Како сам некада путовао у Америку

Преносимо интервју из 1998. године са тадашњим премијером Милорадом Додиком, који је припремио новинар Слободан Павловић, дописник листа "Наша борба" из Вашингтона, о важним састанцима, разговором са Медилин Олбрајт, донацији од 100 милиона долара, спремности да хапси Караџића, Младића и обрачуна се са "паљанским обезбјеђењем", те осталим езултатима Додикове посјете Вашингтону у прољеће 1998. године.

Република Српска 19.09.2017 | 13:15 У делегацији Републике Српске на разговорима са америчким званичницима у Вашингтону био је и Свен Алкалај, амбасадор БиХ у Вашингтону, а Додик и делегација Републике Српске нису нашли времена да разговарају са амбасадором СР Југославије у САД.

Додик је Американцима обећао да ће хапсити не самосве хашке оптуженике, већ да ће смијенити и министре у својој Влади, министра одбране Миловановића, министра унутрашњих послова Станковића и министра правде Чанчара због учешћа у рату.

Захваљујемо се колеги Бориславу Радовановићу који је пронашао интернет издање "Наше борбе" из 1998. године, и омогућио грађанима Српске да се подсјете на веома занимљиве Додикове ставове из тог времена.

хттпс://www.yуропе.цом/наса-борба/архива/Феб98/2302/2302_10.ХТМ



ЕКСКЛУЗИВНО: МИЛОРАД ДОДИК О ПОСЈЕТИ ВАСИНГТОНУ И ПЕРСПЕКТИВАМА САРАДЊЕ САД СА РС

Република Српска излази из изолације

Вашингтон обећао јос обимнију помоћ све док влада босанских Срба буде радила на имплементацији Дејтона. Посебно поздрављен план за повратак 70.000 муслиманских и хрватских избеглица у РС. Брцко мора да остане у српском ентитету. Једини услов за стенд-бај аранзман са ММФ - доношење централног и ентитетских буџета.

Слободан Павловић
дописник “Наше Борбе" из Вашингтона

Потребно је, ваљда, да цовек буде млад 39 година па да буде оптимист и на месту на коме се уназад непуних месец дана налази Милорад Додик. “Имајуци у виду ста смо све просли, посао који нас оцекује и перспективе које нам се отварају, ја немам права на песимизам", рекао нам је на ту тему премијер Републике Српске, пред суботњи повратак у Бањалуку “висе него задовољан" резултатима своје виседневне посете Васингтону.

Сто се тога тице, и са америцке стране регистроване су слицне манифестације задовољства поводом разговора и договора с новим премијером Републике Српске, цији је избор овде званицно ознацен као “знацајан пробој у примени мировног процеса у Босни".

Описујуци атмосферу током разговора Медлин Олбрајт с гостом из Бањалуке, представник за стампу администрације поменуо је и “дасак свезег ветра", који се по први пут осетио у сусрету с неким од представника босанских Срба, а на тој линији било је и касније саопстење којим је влада САД поздравила и здусно подрзала иницијативе нове владе у Бањалуци око обнове саобрацајних и комуникационих веза с Федерацијом БиХ, око заустављања корупције и злоупотребе фондова од стране претходне владе, око запоцетих фискалних и економских реформи, око најављене спремности на пуну сарадњу са хаским Трибуналом, као и око процеса реорганизације полицијске слузбе и обезбедјивања слободе стампе.

Америцка администрација - као и Додикови саговорници у Конгресу - посебно су поздравили план владе из Бањалуке да се до краја ове године обезбеде потребни услови за повратак око 70.000 муслиманских и хрватских избеглица на територију Републике Српске.

Као потврда те овдасње добре воље и спремности на будуцу сваковрсну помоц и политицку подрску, после сусрета Олбрајтове с Додиком објављено је да це америцка влада одмах прузити једнократну финансијску помоц од пет милиона долара влади у Бањалуци.

Оцекује се да це неопходна конгресна процедура бити у овом слуцају обављена по експрес поступку, имајуци у виду испразњене сефове Додикове администрације, цији је избор у званицном саопстењу Стејт дипартмента ознацен као “прекретница за Републику Српску и, уопсте, за Босну и Херцеговину".

Опрастајуци се у петак с бањалуцком делегацијом, Медлин Олбрајт пренела је Милораду Додику цврста уверавања да це влада РС моци да рацуна на јос обимнију помоц САД и медјународне заједнице, све док се с његове стране буде настављао тај овде једва доцекани новоуспостављени курс “активне примене мировног уговора из Дејтона".

Био је то ехо и адекватни финале порука које смо током просле недеље слусали с разних васингтонских пунктова (Бела куца, Конгрес, Стејт дипартмент, ММФ и Светска банка) да це се сад - кад су задували ови нови ветрови са територије РС - Клинтонова администрација, са своје стране, уцинити све сто је у њеној моци како би се тандему Плавсиц-Додик колико год је могуце олаксао даљи посао у изводјењу босанских Срба на дејтонски курс и у њиховом извлацењу из безнадезне медјународне изолације у којој су се доскора налазили.

Сумирајуци за “Насу Борбу" резултате тродневне интензивне посете Васингтону, Милорад Додик нам је за поцетак - износеци свој главни утисак - рекао следеце:

- Ја нисам од људи који унапред висе оцекују, да би се после задовољили са мањим. Мислим, медјутим, да заиста моземо бити задовољни контактима које смо овде имали, поготову имајуци у виду претходну ситуацију кад су Република Српска и сви босански Срби буквално били сатанизовани због рата и прогласавани кривцима за све негативне тенденције. Осецам се задовољним, веома задовољним због свега онога сто је овде урадјено.

Конкретно, да ли има несто сто сте тразили или оцекивали, долазеци у Васингтон, а да нисте наисли на разумевање и да вам се није изисло у сусрет?

- Верујте, да тога скора нема. А, тразили смо много: од тога да следеца донаторска конференција у себи нема политицких услова за реализацију усвојених програма - сто је прихвацено од стране Светске банке и Стејт дипартмента - до насег захтева за хитним скидањем блокаде са оних 400 милиона долара, који су на прослој донаторској конференцији одобрени за економску обнову и развој Републике Српске.

У Васингтону смо наисли на сагласност да би та средства требало одмах да буду деблокирана, сто је за нас веома вазно и повољно јер је рец о раније одобреној помоци ција реализација не би морала да пролази кроз дуготрајну административну процедуру.

Хоцете реци да ни то, ни остало сто вам је конкретно обецано и наговестено у Васингтону, није било ницим условљено? Ниста се није посебно тразило од владе РС; нису се постављали никакви услови?

- Не, ниста. Ниста ван оних познатих обавеза које проистицу из Дејтонског уговора. Оцигледно је да смо ми одрадили добар посао у ових протеклих месец дана. Цак и потписивање споразума с Медјународним монетарним фондом за доносење стенд-бај аранзмана условљено је једино њиховим захтевом да се претходно додје до нових будзета у ентитетима, као и централног, за БиХ.

Мислим да цемо ми то брзо заврсити у РС, а испуницемо и следеци услов да профункционисе централна банка и да се успостави платни промет. Ми смо вец одавде, из Васингтона, дали налог надлезнима у Бањалуци да на томе поцне да се ради. Према томе, РС це у наредних седам дана изврсити све потребне претходне радње којима це се створити услови за потписивање стенд-бај аранзмана са ММФ!

Надам се да це и у Федерацији БиХ то ици брзо, мада се бојим политицких односа који су медју њима створени... Радује, медјутим, цињеница да је усвојен будзет БиХ на нивоу Савета министара.

Сарадња са Сарајевом

"Покусацу, по повратку, да контактирам са представницима муслиманске и хрватске стране и да им указем да ако је у овом тренутку иста потребно, а то је да једни другима не сметамо у реализацији Дејтона и да се помогнемо у ономе сто знаци медјународну помоц. Не знам колико це они бити спремни да то сад прихвате, али ја сам у ситуацији да не морам да робујем ономе сто сам раније говорио..."

Све у свему, кад се сабере оно сто је вец одобрено и званицно најављено од кредита и медјународне помоци, испада да це се у РС улити до краја године неких 100 милиона долара?

- Не до краја године; то је оно на ста рацунамо у овом садасњем периоду. А, до краја године имамо намеру да то буде много висе!

Ста цете да радите са толиким парама?

- Мислим да нам ни то неце бити довољно имајуци у виду проблеме с којима смо суоцени. Букет васингтонских руза за Милорада Додика, медјутим, није био без трња.

У последњим, кљуцним разговорима (у председниковом савету за националну безбедност, Конгресу и с дрзавним секретаром Медлин Олбрајт), 39-годисњи “представник нове, постдејтонске генерације босанских Срба" (како га је назвао један овдасњи колега) био је суоцен с питањима на која америцка страна није добијала задовољавајуце одговоре од његових претходника: како це се ресити проблем са Карадзицем, Младицем и осталим оптузенима за ратне злоцине које оцекује Трибунал у Хагу, кад це се створити услови за реализацију оне доминантне дејтонске обавезе која говори о обезбедјивању услова за несметан повратак муслиманских и хрватских избеглица на територију РС, засто се и у његовој влади налазе људи за које се овде сматра да припадају кругу Карадзицевих следбеника и да, сто је јос горе, нису изисли цистих руку из рата 1992-95?

Ови америцки приговори добили су, инаце, ових дана и прилицно званицну форму у писму на ту тему које су упутили Олбрајтовој председник сенатског Комитета за спољне послове Дзеси Хелмс и десеторица сенатора.

“Зелели бисмо да будемо сигурни да америцка помоц неце одлазити и онима који су повезани са силовањима током рата, концентрационим логорима, етницким цисцењем, масовним убиствима и осталим зверствима.

Зелели бисмо, исто тако, да од даље америцке помоци не извлаце корист, посредно или непосредно, и они који су оптузени за ратне злоцине", казе се, поред осталог, у овом писму изузетно утицајног сенатора Хелмса и његових колега, који це ускоро имати заврсну рец у конгресном одлуцивању о намери владе САД да (преко своје специјализоване агенције УСАИД) повеца у следецих годину дана економску помоц РС на месецни износ од пет милиона долара.

У интервјуу за “Насу Борбу", Милорад Додик казе да је протеклих дана у Васингтону било доста разговора на ту тему, при цему је он - како нагласава - био консеквентан и одлуцно на познатој позицији коју је, с тим у вези јавно заступао од како је досао на место премијера. Конкретно, помињуци сваки од тих спорних слуцајева, пренео нам је своје поруке америцким саговорницима.

СПОРНИ МИНИСТРИ: “Теско је наци цовека, на једној или другој страни, који није био ангазован у том несрецном рату с пуском у руци или на неки други нацин. Ја се нецу либити да сменим прозване цланове кабинета (рец је о министру одбране Миловановицу, правосудја Цанцару и унутрасњих послова Станковицу), али тек кад будем добио конкретан доказ за кривице које им се приписују, а не на основу паусалних оптузби у стампи.

Ова влада је коалициона влада и један број људи је ту морао да буде по неким другим основама. Једино око тога стварана је у јавности негативна атсмофера током мог боравка у Васингтону. Кад се вратим у Бањалуку, ако се суоцим са подацима о њиховим нецасним радњама током ратног периода, ја цу бити први који це тразити њихов опозив. Подсецам да против никога од њих у Хагу нема ни јавне ни тајне оптузнице, нити пријаве за ратне злоцине".

ПОВРАТАК ИЗБЕГЛИЦА: “Влада има план да се до краја ове године створе услови за повратак око 70.000 избеглица несрпске националности у подруцје Бијељине, Посавине, Брцког, Бањалуке и Сребренице. То је, медјутим, изузетно слозена ситуација у којој се не могу оцекивати знацајнији резултати без претходног привредног развоја и поправљања социјалне ситуације не само у РС, вец и, уопсте, на укупном простору бивсе Југославије. Проблем је слободни простор.

Ми у овом тренутку имамо јос око 7.000 људи у принудном колективном сместају и све је то повезано једно са другим. Куце и станове ових избеглица који би требало код нас да се врате заузеле су српске избеглице из других крајева, у ције су се куце и станове такодје уселиле неке избеглице. И све тако, у круг... Сагласили смо се око тога, овде у Васингтону, да је то веома слозен проблем, који трази свеобухватно ресење. Ми цемо са насе стране уцинити све сто је у насој моци, у оквиру насих могуцности.

БРЦКО: “Неопходно је брзо ресавање тог проблема и то у виду задрзавања тог града са околином у саставу РС, као споне измедју два дела српског ентитета. У противном, досло би до неприхватљивог сирења Федерације, крсења уговора из Дејтона који говори о територијалној целовитости два ентитета и - као конацна последица - до егзодуса око 650.000 Срба из бањалуцког региона.

Таква одлука представљала би и одраз неповерења медјународне заједнице у нову владу РС, која је, са своје стране, спремна да - у складу са дејтонским документом - прихвати мултинационалну полицију и муслиманску локалну самоуправу у Брцком. У сваком слуцају, уколико би Брцко било изузето из РС, не би било висе услова за функционисање ове владе. То је јасно рецено саговорницима у Васингтону. Мени овај премијерски полозај није императив у зивоту".

Хаг

“Нова влада нема инструменте за испуњавање дејтонске обавезе о изруцењу Медјународном трибуналу свих оптузених за ратне злоцине. Протеклих дана досло је до прве предаје појединих оптузених, сто говори о измењеној атмосфери после доласка нове владе и даје наду да це тај проблем поцети да се ресава на зељени нацин.

Регуларне полицијске јединице РС, којима касни по три месеца њихова бедна месецна плата од неких 70 марака, не могу у овом тренутку око тога ниста да уцине, у ситуацији кад и неупоредиво боље опремљени припадници Сфора зазиру од интервенције и конфронтације са паљанским обезбедјењем, које је финансирано из познатих приватних извора... Инаце, не бојим се последица због свог става да немам ниста против хапсења оптузених за ратне злоцине. Нисам о томе ни размисљао".

СВЕН АЛКАЛАЈ, АМБАСАДОР БИХ У САД

Посета која је променила став Америке

У саставу делегације премијера Републике Српске налазио се протеклих дана и Свен Алкалај, некадасњи кадар сарајевског “Енергоинвеста", који је пре пет година досао на место амбасадора БиХ у САД. Пун комплимената за сарадњу с амбасадором своје дрзаве, премијер Додик нам је на ту тему рекао и следеце:

- Ниједног момента, сто се тога тице, није било ни најмање неугодне ситуације. Наса сарадња била је успесна у сваком погледу, управо онако како је и предвидјено Дејтонским уговором да функционисе кад је рец о два ентитета који сацињавају једну дрзаву.

Амбасадор БиХ у Васингтону Свен Алкалај (којег би, кад се реси питање агремана, требало да на тој функцији замени представник РС), овако је описао сарадњу са Додиком и, уопсте, своје уцесце у делегацији Срба из Босне:

- Не бих поверовао да ми је неко својевремено рекао да цу радити ово сто сам протеклих дана са задовољством радио - или да цу доцекати да будем гост на пријему који је у Васингтону приредјен у цаст дрзавне делегације босанких Срба. Била је цаст и задовољство радити са овим премијером РС који види БиХ као једну демократску, мултиетницку заједницу и настоји да се сви народи у њој окрену економским проблемима и постигну сто бољи зивотни стандард.

Сто знаци, да се окрену ономе сто сацињава стварни зивот и сто води БиХ у Европу. Мислим да је ова посета премијера Додика из основа променила гледање Америке на РС, из које је досад долазила једино тотална опструкција Дејтонског уговора. Таква политика са Пала резултирала је последицом да је само два одсто медјународне помоци одлазило досад у РС. То це се сад увелико променити. Ова нова влада је, медјутим, потпуно на позицији имплементације Дејтона и као таква добице пуну подрску медјународне заједнице, а посебно САД.

И за крај, само јос један податак. Протеклих дана у Васингтону није било никаквог контакта Милорада Додика и његове делегације са представницима амбасаде СРЈ, осим на једном пријему који је за госте из Бањалуке приредио (у организацији Милана Паница) овдасњи Институт за медјународну размену и истразивања.

Линк на оригинални текст Наше борбе из 1998. године - хттпс://www.yуропе.цом/наса-борба/архива/Феб98/2302/2302_10.ХТМ

Захваљујемо се.

небојсавукановиц.инфо