Кошарка је игра у којој побиједи српски тренер

У мом омиљеном спорту свака земља је аутокефална. Кошарка је једина религија без Божјих заповести и патријарха. У НЦАА, НБА и УЛЕБ правила су потпуно различита. Регистрациони правилници су различити од земље до земље. Различит је број судија. Користе се различите лопте. Димензије терена нису свугде исте. Ширина рекета је различита. Једини елемент који сва та правила унификује и изједначава јесте - АСИСТЕНЦИЈА. Она је иста без обзира на континент или лигу, без обзира на пол и висину - ИСТА!!!

Кошарка 17.09.2017 | 19:30 Често када размишљам о кошарци падне ми на памет изјава мог играча Тонија Кукоча да “један кош чини једног човека задовољним, а једна асистенција двојицу”. Да, кошарка је пре свега колективни спорт! Кошарка је спорт давања и размене, а никако тврдичлука!

У 21 годину колико излази ваш и мој “Блиц”, бар пет пута сам цитирао Тонија.

Пре неколико дана био сам службено у Паризу, на Светском првенству за рваче, које је перфектно организовао наш феноменални Неца Лаловић. У малој паузи између борби имао сам времена да се дружим са мојим бившим играчем а сада пријатељем Ришаром Дакуријем. Ришар ми прича како је својевремено због невероватне популарности Тонија Паркера 30.000 дечака и девојчица затражило и добило лиценцу француске кошаркашке федерације. Данас, 450.000 људи мање или више успешно игра кошарку у Француској, барем званично.

Било би интересантно када би неко израчунао колико је деце заволело наш спорт због Моке, Срећка, Креше Ћосића, Салета, Сабониса, Тонија Кукоча, Навара. Мој друг Џаја ми каже: Не заборави Пижона, Просинечког, Милана Јанковића. Данас је најсвежији управо пример Николе Јокића. Колико је нових кошаркаша он инспирисао и украо их од других спортова?

Не сећам се тачно ко је рекао “кошарка је забава за велике играче”, али што сам старији све више волим ову изреку. Она је тако истинита и праведна.

Да! Велики играч се забавља. Он све види и све зна. Он не игра кошарку, он се игра кошарком. Оно што је другима загонетно, он са лакоћом разуме. Као мађионичар, он најтеже ситуације елегантно решава. Када он из зглоба додаје лопту, нико од нас на терену не зна где ће она завршити. Акција се одвија, један играч иде лево, други десно, трећи се збуни, четврти се прави паметан, тек - лопта долази до играча који је потпуно сам под кошем. Велики играч са подједнаким успехом кажњава и врло паметног и врло глупог одбрамбеног кошаркаша.

Када се цела нација тресе од страха, када публика у дворани занеми од ишчекивања, када се његови саиграчи паралишу од нервозе, велики играч узима лопту и смирено и грациозно, а опет пуно дивље силине додаје је на једино место где треба да је дода - саиграчу који је сам и у најбољој позицији да да кош. Ако се игде кошарка приближава уметности, онда је засигурно у додавању.

Тренер може играча да припреми за велики физички напор и да му нађе место у оквиру система напада. Искрен сам поборник рада, али одговорно тврдим - НЕ МОЖЕ СЕ СВЕ ПОСТИЋИ РАДОМ. Има нешто што великом играчу дају његови родитељи и Бог - то је таленат.

Таленат се у кошарци највише испољава кроз додавање! Што би лаконски рекао Милош Теодосић: “ЈА ТО ОНАКО...”. Без додатних објашњења и филозофирања. Он то онако, како му је дао Бог.

Таленат је смислио и наизменичну струју и нови ајфон X који сада сви жељно ишчекују. Таленат је исписао и Васу Ладачког.

П.С. Нова дефиниција кошарке: Колективни спорт, пет на пет, у коме скоро увек побеђују српски тренери!

(Блиц.рс/Божидар Маљковић)