Три дуела која ће ријешити финале

Сви очекују да ће Богдан Богдановић, Горан Драгић и Лука Дончић испунити своју квоту. А, ко ће ломити копља уз њих?

Кошарка 17.09.2017 | 18:40 Све стаје у ову, последњу рунду. Србија и Словенија у завршном поглављу Европског првенства одлучиће ко је достојан заменик Шпаније на трону, а ко ће морати да чека наредне четири године како би добио нову шансу за поход на злато.

Немања Недовић верује у победу Србије, словеначки новинари исказали су своје мишљење, Мирослав Берић очекује да Богдан преломи, а ко ће заиста преломити „балкански класик новог доба“?

Сви очекују да ће Богдан Богдановић, Горан Драгић и Лука Дончић испунити своју квоту. А, ко ће ломити копља уз њих? Ово је наш поглед на три дуела која ће одлучити победника у финалу Евробаскета.

МАРЈАНОВИЋ - ВИДМАР



Већ смо Бобана Марјановића најавили као оружје српског тима против Змајчека. БМ-51 разнео је Русију и заиграо у препознатљивом стилу баш када је било најважније. Буде ли Марјановић на истом нивоу, с доста једноставних решења, квалитетних додавања, доброг заграђивања, Гашпер Видмар, па чак и Жига Димец, имаће великих проблема.

Истина, Видмар се добро носио против браће Гасол, додуше, понајвише у решавању дефанзивних задатака, где је добрим кретњама и постављањем изнудио чак три офанзивна фаула. Сирова физичка снага и моменат у којем се екипа налази дају му додатну мотивацију, што је и сам изјавио. Нападачки, Видмар није тако добар, а нема ни разлога да буде када уз себе има Драгића, Дончића, Препелича...

Србија би пробијањем рекета и упошљавањем Марјановића могла да уведе Словенију у проблеме с личним грешкама, чему је и Видмар склон. Добра ствар за Марјановића је та што Видмар не спада у групу атлетских центара, већ је више тип какав српском џину одговара - снажан, стамен, старог кова. Против таквих Марјановић има више самопоуздања.

Видмар је показао да уме да буде користан у нападачком делу кроз офанзивне скокове, али и решавање акција када се противничке одбране фокусирају на двојицу водећих стрелаца. Али, није играо кошарку на Марјановићевом нивоу, нити прошао оно што српски џин јесте. Зато је Србија у великој предности.

МАЧВАН - РЕНДОЛФ



Окршај са много непознатих. Мачван са собом носи огромно искуство, док је Рендолф несумњиво најбољи натурализовани играч на Евробаскету. Обојица су атипични играчи, свако на свој начин. Мачван је играч без природне позиције. Зато је његово место и названо „четири и по“. Рендолф је леворуки атлета, који се подједнако добро сналази и под кошем и на спољним позицијама. Савремена је четворка.

У међусобном окршају пресудиће детаљи. Не само играчки, већ и ментални. Мачван је капитенски изнео добру порцију терета на својим леђима, знао да смири нервозу у екипи, да искритикује када треба, али и да погура саиграче препознатљивим погоцима из окрета или тројком, када рашири противничку одбрану. Рендолф ће бити највећа претња Србији у рекету и од њега ће се очекивати да покупи што већи број лопти. Али, показао је лабилност, односно да уме лако да плане и својој екипи направи проблем. Врло добро зна да се извуче на шут за три поена, чиме је често кажњао противнике, али је вероватније да ће се данас више фокусирати на отварање простора Дончићу и Драгићу и да чека своју шансу из прикрајка. Треба бити обазрив и са утрчавањем у рекет, где готово увек добије прецизну лопту и онда следи закуцавање.

Мачванов посао биће тежак, али чини се да би искуство могло да направи баланс. Иако није претерано скочан, зна да погоди тренутак када треба да ухвати лопту у офанзиви и тако осигура нову акцију. Његови кошеви из другог плана водили су Србију напред у небројано случајева.

МИЛОСАВЉЕВИЋ - ПРЕПЕЛИЧ



Драганова енергија или Клеменова експлозија? Врло добро питање у сатима пре старта великог финала. Препелич игра најбољу кошарку досадашње каријере и уз Драгића и Дончића вођа тима. Распуцао се, убацио три важне тројке Шпанији, а знао је чак да има и више далекометних хитаца на свом рачуну. Показао је одређену храброст, жељу за доказивањем, па чак и да преузме одговорност кад треба. Брз је, окретан, био је права енигма за разбијену шпанску одбрану.

Али, такве играче Милосављевић највише воли. Нашалио се после утакмице са Русијом како су он и Владимир Лучић дозволили Алексеју Шведу „само 30“. Али, није све у бројевима. Швед је, видели су то многи, невероватан скорер и ма шта урадио, не можеш да му ускратиш жељени број кошева. Препелич није, објективно, тај калибар. Млад је, још тражи своје место под сунцем, а ово првенство могло би да буде преломно за њега и његову даљу каријеру. Милосављевић има све потребне елементе како би сломио Препелича - енергију, брзину, жељу, игра одбрану на ивици фаула, агресивно. Биће му потребно да сваке секунде мотри на Препелича, али ће сигурно имати и задатке да сачува Дончића или Драгића. Он, Јовић, Мицић, па чак и Лучић, заједно са Богдановићем, мораће да се изротирају и покрију три највеће словеначке опасности.

Још ако би Милосављевић успео да извуче неку своју тројку из наскока или продор до коша уз фаул, биће то савршен посао за њега. Али, и Препелич се пита. Показао је доста, али да ли ће то бити довољно за злато?

(моззартспорт)