Непотизам: Посао синовима тужилаца

Ни Окружно јавно тужилаштво Бањалука није имуно на непотизам који посљедњих година царује у Републици Српској, а о томе свједочи пример недавног запошљавања на позиције стручних сарадника синова дугогодишњих тужилаца.

Република Српска 15.09.2017 | 21:55 Непотизам или запошљавање по родбинским и завичајним везама одавно више није вијест, али када се тако нешто одради у највишим правосудним институцијама, у које би грађани требали имати повјерења, онда прича постаје мало другачија.

Окружно јавно тужилаштво Бањалука је у протеклом периоду на позиције стручних сарадника, како сазнаје „ЕуроБлиц“, примило синове републичких јавних тужилаца Живане Бајић и Бранка Митровића.

Рупе у закону

Потврда ове информације стигла је након нашег упита овој правосудној институцији из које су одговорили да је на посљедњем конкурсу примљено троје стручних сарадника, односно Игор Бајић, Данко Митровић и Николина Умљеновић.

У ранијем периоду примљена је и будућа снаха такође једног од високорангираних носилаца правосудне функције који ради у ОЈТ Бањалука.

Наравно да се дјеци чији су родитељи у правосуђу не може забранити запошљавање, али је, како наводе наши саговорници, ова област одавно требала бити регулисана законом, као што су, рецимо, регулисане све друге позиције у правосуђу. Случајно или не, само је запошљавање стручних сарадника остало по страни.

Није први пут

Ивана Корајлић, портпарол Транспаренси интернешнела, сматра да је јако битно регулисати запошљавање стручних сарадника у правосуђу, јер се ради о првом уласку у правосудне институције, са којих позиција се касније именују тужиоци и судије.

''За именовања судија и тужилаца постоје ограничења, али код запошљавања административног особља и стручних сарадника ту су и даље конкурсне процедуре такве да омогућавају непотизам. Није ово прва правосудна институција, јер смо већ имали предсједнике судова који су запошљавали своју родбину на секретарске и друге административне позиције'', подсјетила је Корајлићева.

Иако из ТИ одавно указују на ову правну празнину ништа се до данас није промијенило.

Отворена врата

Занимљиво је да је у Високом судском и тужилачком савјету ова „проблематика“ већ ријешена, па чланови ВСТС одмах подносе оставку уколико њихови најближи конкуришу на неку од правосудних функција у БиХ.

''Закон регулише све оно што се даље дешава, а везано је за именовање на позиције судија и тужилаца, али та прва тачка уласка у правосуђе није адекватно регулисана, јер нема ограничења око сукоба интереса и спречавања непотизма. На тај начин се дакле, једноставно речено, уђе у правосуђе и стекну одређена искуства, а после су отворена врата за одговорније позиције које траже претходно искуство рада у правосуђу'', сматра Корајлићева.

„Ничији“ одлазе ван граница

Правна рупетина омогућила је тако да се многи синови, ћерке и завичајна родбина запосле у правосуђу БиХ, док синови и ћерке оних који су свој животни пут крчили тешким радом данас немају гдје и одлазе ван граница.

''Нема конкурса на који нисам изашао, а да већ у старту нисам чуо причу како је он параван, јер су нечији син или ћерка већ примљени на мјесто стручног сарадника у суду или тужилаштву. У овој земљи одавно више не вриједи учити, већ се само треба родити са правим презименом'', испричао је за „ЕуроБлиц“ дипломирани правник који је желио да остане анониман.

Извор: Блиц