Анализа: Овај момак је - Два у један!
То је оно што је селектор Александар Ђорђевић тражио све ово време - лидера! Способног да понесе велико оптерећење у изостанку најважнијих кајли српског тима, да сам искреира шут и разбије противнички систем фаталним хицима, али и мајстора камуфлаже, спремног да се упусти у авантуру и преузме сваку додељену улогу.
Кошарка 08.09.2017 | 21:30
И то је врло добра ствар. Јер, када је неко спреман да одбаци играчку сујету и напусти зону комфора како би пробао нешто ново - рађају се велике ствари. А мали је проценат кошаркаша спремних да се, просто речено, коцкају, и да се развијају у другом смеру, поготово када је много оних што знају само да закуцају, или само да шутирају из угла. Да прате шаблон и буду то што јесу.
Богдановић одавно није играч са једном димензијом. Још је Душко Вујошевић после помало неочекиваног повратка у Хумску 1 и темељног рада увидео да Богдан разуме вештину плејмејкера. Знао је да му додели лопту у руке и да буде његово тајно оружје. Јер, ко би младом играчу у развоју са израженим шутерским карактеристикама дао лопту и трпео његове грешке? Мало је стручњака са таквом дозом толеранције. Срећом по Богдана, имао је ко да га истрпи.
Оно што је трофејни стручњак Партизана направио, Жељко Обрадовић је као тренерски маг ове игре и такође креатор многих великих имена светске кошарке надоградио и уобличио у садашњи облик. Не бисмо да улазимо у то колико ко има заслуга за оно што Богдановићданас јесте, јер то и није поента. Важно је оно што је сада и што Богдан представља, за клубове у којим је играо, али и репрезентацију чији дрес носи.
После утакмица са Великом Британијом и Белгијом селектор Александар Ђорђевић је задовољан оним што види. То је оно што је и тражио све ово време - лидера! Способног да понесе велико оптерећење у изостанку најважнијих кајли српског тима, да сам искреира шут и разбије противнички систем фаталним хицима, али и мајстора камуфлаже спремног да се упусти у авантуру и преузме додељену улогу - организатора игре.
Богдан је све то знао и умео пре него што је овог лета поново задужио репрезентативни дрес и пре него што су се десиле повреде и откази. А Ђорђевић је константно тражио угао, солуцију како да избалансира расног шутера у Богдану, његову неизмерну жељу за доказивањем и побеђивањем и преточи је у још једну, стабилну компонентну. После три нимало лаке утакмице, наишао је тренутак када је Богдановић коначно искристалисао још једну важну ролу у екипи и сам увидео шта, како и колико може у новим условима.
"То смо и тражили приликом припремног периода и добро је да Богдан има ту улогу и да је кренуо да размишља у том смеру. У почетку се непотребно оптеретио, а он је толико поливалентан играч, он може да направи девет асистенција, што нама јако, јако много значи. Разговарали смо после пораза од Русије и јако је фокусиран на игру генерално, не само своју, што је јако добро", био је задовољан селектор Ђорђевић после тријумфа над Белгијом.
То није лако када се налазите у ситуацији да сте једини играч у тиму са сигурним поенима у рукама. Када знате да ћете бити главна мета противничких одбрана, да ћете трпети удвајања и бројне притиске, грубе контакте и да је, заправо, велика одговорност на њему. Он од свега тога није бежао, већ се храбро, мушки ухватио у коштац са свим актуелним проблемима и излупао им шамаре.
И не само што је помогао себи, тако што је скинуо велики терет са леђа и нашао унутрашњи мир, већ је растеретио и Стефана Јовића и омогућио му да осети то, преко потребно, олакшање. Јер, било је видљиво од почетка турнира да су обојица имали својих брига. Свако је то испољавао на свој начин, можда оку просечног гледаоца то није било видљиво, али је било ту. Јовић је тек на почетку Евробаскета схватио колики је задатак добио у одсуству Милоша Теодосића и Стефана Марковића, иако је у Црвеној звезди већ носио такво бреме. Требало му је времена да се навикне, а то је учинио брзо. Ипак, селектор је увидео да је и њему потребно мало одмора, па је Богдановић против Белгије радо узео лопту и почео да диригује.
На седам асистенција уписаних против Велике Британије, надовезао се са још девет завршних додавања против Белгије. То га је довело на просек од нешто више од пет асистенција, па је испред њега управо само Јовић. Првопозивац за плејмејкерско место. Било је ту и атрактивних покушаја, иза леђа и без гледања. Није се завршило жељеним исходом. Није сад ни важно, јер ће сигурно бити боље. Са Бобаном Марјановићем ствара јаку конекцију, све се боље разумеју на терену, што је и довело до тога да српски џин одигра прву 20+ партију у такмичарском, репрезентативном мечу.
Богдановић је исказао психолошко растерећење, а осећај су употпуниле две утакмице без гладијаторског ритма.
Опет, није да Богдан не воли када се добро закува. Да осети притисак ривала, публике, резултата. Довољно је само присетити се она два минута против Турске - две тројке у срце противника и симултанке завршене са два погођена слободна бацања и заокружених десет поена. И то у моментима када је Улкер Арена кључала, а Турска серијом 11:0 потпуно анулирала заостатак и вратила се у равноправну борбу за тријумф Тако није мислио и Богдан. Ако то није довољно, сетите се само да је против Летоније поставио репрезентативну лествицу на досад највиши ниво и изрешетао кош са 30 поена.
"Једино што ми се сада не свиђа јесте оволика минутажа Богдана Богдановића. Он је најмлађи, тако да – нека га, нека цепа! Може да добије још десет минута ако треба, не бринем се за њега. Такав је он. Он ће сутра да тражи једно сат и по времена шутерског тренинга бандажиран, па утакмицу, па онда да остане и шутира... Тај је луд скроз", рекао је Ђорђевић после окршаја са Летонијом.
Зато Богдан Богдановић није обичан кошаркаш. Он је фанатик, ретка сорта победника. Јер, када је неко и против ривала квалитета Белгије, уз дужно поштовање, изађе на терен са жељом да одигра циљану минутажу и каже да не осећа никакав умор јер само жели да игра кошарку и тако помогне саиграчу да мало одмори, онда знате да је реч о нечему посебном.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар