Цијена као у ЕУ, а не и квалитет

Упоредна истраживања квалитета истих производа који се налазе на тржишту Европске уније и Босне и Херцеговине до сада нису спровођена јер нико у земљи није показао интерес за то и покренуо иницијативу, речено нам је у Агенцији за безбједност хране БиХ.

Босна и Херцеговина 17.08.2017 | 07:44 Подсјећамо, недавно је Европу потресао потрошачки скандал када је установљено, а касније и поткријепљено признањем да постоје двоструки аршини за квалитет робе и производа између западног и источног дијела континента.

На примјер, у сухомеснатим прерађевинама за потрошаче из нових земаља чланица ЕУ има мање меса и више адитива, иако је цијена готово иста, а некад је на западу и нижа.

Једна њемачка фабрика кекса до сада је за новопечене Европљане правила кекс са палминим уљем, а не са путером, како је то традиција налагала.

Када је БиХ у питању, ситуација је, према ријечима потрошача, веома слична.

Многи тврде како, на примјер, без обзира на то што изгледа идентично, нутела купљена у домаћој трговини није иста као она коју неко донесе из Италије, док су се многе домаћице увјериле како персил и ариел купљени у некој европској земљи не могу да се пореде по квалитету прања са истим детерџентима овдје.

Стручњаци кажу да, иако су поједини произвођачи кроз своје робне марке присутни у БиХ, у питању су ипак различити производи прилагођени регулативама и стандардима наше земље, што, упозоравају, није противзаконито.

"Подравкина" линолада за бх. тржиште садржи само три одсто љешника. У Хрватској се, према декларацији, у намазу налази далеко више љешника - 10 одсто. И укус је, наравно, различит. Објелоданио је то један хрватски портал чији је читалац у Неуму купио линоладу. Пластичну кантицу платио је 9,25 КМ, а када је пажљивије погледао декларацију, примијетио је да је тај производ другачији од оног који конзумира у Хрватској.

У инспекторату Републике Српске су казали како су компаније које извозе у нашу земљу обавезне да поштују правила, законодавство, регулативу и стандарде који су на снази те ће састав производа ускладити са параметрима које му даје наша регулатива.

"Да би се доказало да су производи који се налазе на рафама у БиХ различитог квалитета у односу на исте производе на западном тржишту, неопходно је спровести упоредну анализу састава и квалитета намирница, што подразумијева узимање службених узорака у продајним објектима у земљама западне Европе. Једно такво свеобухватно испитивање захтијевало би ангажовање институција на нивоу државе из неколико разлога", кажу у Инспекторату РС.

Додају како су земље попут Чешке и Хрватске ово питање покренуле путем представника у Европском парламенту, а с обзиром на то да БиХ нема такве могућности, било би неопходно да ово питање у преговорима са Европском унијом наметну наши представници који су овлаштени да преговарају са европским тијелима.

У Удружењу за заштиту потрошача "Дон" из Приједора сматрају како би прво било потребно испитати тврдње о квалитету, доказати  нешто, а онда тражити равноправан статус за наше потрошаче код осталих у Европи. Подсјећају како је Хрватска као чланица ЕУ добијала производе који су лошијег квалитета у односу на западно тржиште, а што би нам требало помоћи да се оријентишемо и видимо гдје смо.

"Иако сматрамо како би требало да буду једнаки за све, они једноставно имају право да те производе за ово подручје праве на тај начин", казали су у овом удружењу, додајући како нису покретали иницијативе по питању паралелних контрола.

У Агенцији за безбједност хране БиХ су нам рекли како иницијатива за једну такву контролу може бити покренута од стране мјеродавних институција или невладиног сектора као што је био случај у неким земљама, а да у томе имају њену подршку.

Како кажу, у посљедње вријеме купили су лабораторијску опрему вриједну преко два милиона марака која омогућава  широк спектар лабораторијских анализа. Оно што ће лабораторије морати спровести је процес акредитације, чиме доказују компетентност за обављање одређених испитивања.

(Независне новине)