Нема посла ни за докторе наука

Више од 200 стручњака, који су се школовали на европским и светским универзитетима, вратили су се у Српску, али нису сви дочекани раширених руку. Они говоре два или три светска језика, а знања и звања су стекли у жестокој међународној конкуренцији.

Република Српска 15.08.2017 | 07:23 Док млади беже из РС, они су се вратили са интернационалним дипломама, неки од њих и као доктори наука. Могли би бити мотор развоја РС, али тај потенцијал није довољно искориштен. Много тога им не иде на руку: од администратвиних баријера, до тешкоћа у запошљавању.

''Ми желимо да живимо у РС и овде одгајамо своју децу. Много је већи изазов допринети напретку своје земље, него уживати у благодетима финансијске сигурности у иностранству'', каже др Сузана Готовац Атлагић, која је докторирала у Јапану, у области нано технологија.

Данас предаје на Природно математичком факултету у Бањалуци, али први повратнички кораци ни њој нису били лаки. Тако је 2007. диплому носрификовала у Тузли, јер у РС то није могла.

''Република Српска месецима није имала закон о високом образовању, а мени није било до чекања'', каже Сузана, али додаје да је у овој области ситуација данас много боља.

Много је теже изборити се за посао. Да интернационални докторат не гарантује одговарајуће радно место у РС, показује и пример др Маје Станисављевић, која је недавно на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, добила награду УНЕСЦО у области „зелене хемије“.

Ова перспективна научница, која је докторирала у Чешкој, нема стално запослење. Ангажована је на бањалучком ПМФ, али кроз пројекте.

Стипендија од 30.000 долара, коју је освојила у Санкт Петербургу, гарантује јој годину дана  истраживања, за даљу каријеру тек треба да се избори.

Још је интересантније искуство младе економисткиње, која је магистрирала на једном универзитету у ЕУ.

По повратку у РС у једној трговачкој комапнији су јој понудили посао у магацину, за који је довољна средња школа, али под условом да током пробног рада „покаже шта зна“.



''Нажалост, и поред високих квалификација, повратницима није лако изборити се за посао. Понекад се јавља и завист и страх од кункуренције, јер неретко они имају више компетенције од руководилаца који треба да их запосле. Млади људи који су се на иностраним универзитетима школовали од шест месеци до неколико година, у РС на посао чекају од седам до 14 месеци, а неки од њих су покренули свој бизнис'', каже др Сузана Готовац Атлагић.

Није све тако црно

Да има и позитивних примера, који могу подстаћи интернационалне академце да се врате у РС, сведочи др Верица Павлић, докторка стоматолошких наука и мајка троје деце, која се 2015. вратила из Јапана.

Данас је доценткиња на бањалучком Медицинском факултету, а запослена је у Заводу за стоматологију. Тврди да је повратак у домовину био изазов, али да је задовољна.

''Иако је врло тешко бавити се озбиљним научним радом у Бањалуци, јер су сви покушаји пионирски, задовољство је радити са студентима и мотивисати их за науку и истраживачки рад'', каже она.

У последњих годину дана у РС се из иностранства вратило и петоро стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“: један доктор наука и четворо са мастер дипломом, и сви су, тврде у Фонду, добили одговарајући посао.

Истина, то и није баш импресиван податак, ако се узме у обзир да је, преко овог фонда, РС стипендирала 124 студента у иностранству.

Група за позитивни притисак

Ускоро ће бити оснвано удружење академаца из РС, који су се школовали у иностранству. Оснивачи кажу да ће то бити сервис за подршку младим стручњацима, који се враћају у домовину, али и „група за позитивни притисак“.

''Важна је промоција њихових потенцијала и достигнућа, која у комбинацији са достигнућима колега који нису били у иностранству, али су у тежим условима овде урадили занимљива истраживања, може бити одлична енергија за напредак науке, образовања, привреде и друштва у целини'', каже др Сузана Готовац Алтагић.

Извор: Блиц