Жељкин дебакл у Пјонгјангу

Премијерка је доживјела прави дебакл током недавне изрежиране представе држања говора младим лидерима. Упркос јакој кампанији бројних медија и десетак локалних портала које контролише Лаки Петровић, готово трећина позоришне сале требињског Културног центра била је празна. За нашу омладину ипак има спаса док је огромна већина бојкотовала премијерку и њено неповезано лапрдање.

Република Српска 14.08.2017 | 16:28 Упркос прикривањима и посебном кадрирању дворских фотографа и портала, тешко је било прикрити полупразну дворану попуњену искључиво Лукиним сарадницима, партијским чиновницима и организовано доведеним студентима са припремљеним мајицама који су сједали у посебна поља. Остало је нејасно зашто се нису појавили Додик и Ненад Нешић, иако је њихов долазак данима најављиван у режимским медијима?

Да се Требиње полако претвара у европски Пјонгјанг, алтернативну пријестоницу Сјеверне Кореје, показао је слет са балонима и студенти који нису сједили гдје желе, већ су поредани по пољима у три боје. Пупут режираних дочека, парада и слетова Ким Јонг-Уну на стадионима и дворанама у Сјеверној Кореји, и премијерка је у свом великом енергетском упоришту дочекана како то и доликује.

Попут идеолошке браће са сјевера корејског полуострва, и студенти су направили пригодан перформанас, обукли мајице умјесто униформи, посједали по пољима како би направили мозаик, слично Корејанцима који на трибинама машу заставама, устају се и сједају правећи разне фигуре. Као праве патритоте студенти су чврсто стиснули груди и срце током интонирања нове националне химне,премијеркине глупости прекидали бурним дуготрајним аплаузима, те је на крају испратили са стотинама балона које су истовремено пустили на платоу испред Културног центра.

Дирљиве сцене идолопоклонства и лажног патриотизма младих, којима чврсто руководе и манипулишу високи функционери СНСД-а постављени на чело тзв „Уније студената“, показују да смо на правом путу стварања култа лажног Вође-слијепца који нас води у провалију.

Сјеверна Кореја већ 70 година је лидер у стварању култа Оца нације, најјачег, најбољег, најпаметнијег и најспособнијег Вође који нуклераним бомбама пријети Америци, а перформанс из европског Пјонгјанга говори нам да смо и ми на добром путу да их ускоро стигнемо.

Јасно је да због 60 година кашњења нисмо увјежбани као идеолошка сабраћа Корејанци, али брзо учимо до најситнијих детаља и вјерујем да ће их наш Вођа и његови поданици престићи ако се настави притисак РТРС-а, полиције и УДБЕ.

Нисам био у Пјонгјангу, али ми се чини да бар пшо стању основних људских права и слобода нема велике разлике између Кимове пријетонице и Требиња, Додиковог енергетског упоришта, осим што се Пјонгјанг убрзано изграђује и има савремене путеве, комуникације и везе са свијетом док ми још јездимо козјим стазама.

Све слободе у европском Пјонгјангу су угушене, готово сви медији су контролисани и већ годинама само величају лик и (не)дјело Оца нације, и његове десне руке Лакија Лучиана, а повремено се неком тетку или тетки ритуално одсијече глава како би се масе забављале, као што је то било са челницима РиТЕ Гацко током последње премијеркине посјете.

Разлика је само у томе што становници Сјеверне Кореје немају могућност избора, док су грађани европског Пјонгјанга добровољно поробљени, и својом исказаном вољом, подстакнутом неким лажним обећањем или ситним личним интересом, затворени у један велики гето.

Народ који самовољно изабере овакву власт, лидере и унутрашње окупаторе, попут Лакија, Жељке, Додика и остале булументе, нема чему да се нада, и многима ни пакао не би тешко пао након великих патњи, понижења, и страдања које већина преживљава сваки дан.

Небојша Вукановић